Књига Исуса Навина 20 – NSP & PCB

New Serbian Translation

Књига Исуса Навина 20:1-9

Градови-уточишта

1Господ рече Исусу: 2„Реци Израиљцима: ’Одредите себи градове-уточишта, за које сам вам говорио преко Мојсија, 3да онамо утекне убица који случајно убије особу, из нехата. Нека вам они буду уточиште од крвног осветника. 4А кад побегне у један од ових градова, нека стане код улаза градских врата и нека изнесе свој случај пред старешинама тог града. Они нека га приме у град и нека му дају место у коме ће живети међу њима. 5Ако га крвни осветник прогони, они не смеју предати убицу у његове руке, јер је нехотице убио свога ближњег, а раније га није мрзео. 6Нека у том граду борави док не стане пред заједницу ради суда, и све до смрти великог свештеника, који буде у служби у то време. Тада нека се убица врати у свој град и у свој дом – у град из кога је побегао.’“

7Зато су одредили Кедес у Галилеји, у Нефталимовој гори, Сихем у Јефремовој гори и Киријат-Арву, то јест Хеврон, у Јудиној гори. 8С друге стране Јордана, источно од Јерихона, одредили су: Восор у пустињи, на висоравни, од Рувимовог племена, Рамот у Галаду, од Гадовог племена и Голан у Васану, од Манасијиног племена. 9Ово су градови одређени за све Израиљце и дошљаке међу њима, где може да утекне свако ко нехотице убије човека, а да не погине од руке крвног осветника, док не стане пред заједницу.

Persian Contemporary Bible

يوشع 20:1-9

شهرهای پناهگاه

(اعداد 35‏:6‏-32؛ تثنيه 19‏:1‏-3)

1خداوند به يوشع فرمود: 2«به مردم اسرائيل بگو كه شهرهای پناهگاه را كه قبلاً دستورات آن را توسط موسی به شما داده بودم20‏:2 رجوع کنيد به اعداد فصل 35 و اول تواريخ فصل 6.‏، تعيين كنند، 3تا اگر كسی مرتكب قتل غيرعمد شود به آنجا پناه ببرد و از انتقام بستگان مقتول در امان باشد. 4وقتی قاتل به يكی از اين شهرها برسد بايد به دروازهٔ شهر كه محل قضاوت است برود و قضيه را برای بزرگان شهر شرح دهد. آنها نيز بايد او را به داخل شهر برده، مكانی برای زندگی كردن به او بدهند تا پيش ايشان بماند. 5اگر يكی از بستگان مقتول برای كشتن قاتل بيايد، نبايد قاتل را تسليم نمايند، چون او به طور تصادفی مرتكب عمل قتل شده است، نه از روی كينه و غرض. 6او بايد تا زمان محاكمه‌اش در حضور مردم، و تا وفات رئيس كهنه‌ای كه در زمان واقعه بر مصدر كار بوده است، در آن شهر بماند. اما بعد از آن، آزاد است و می‌تواند به شهر و خانهٔ خود بازگردد.»

7پس اين شهرها برای پناهگاه اختصاص يافتند: قادش جليل در كوهستان نفتالی، شكيم در كوهستان افرايم و قريهٔ اربع (كه حبرون نيز ناميده می‌شد) در كوهستان يهودا. 8همچنين در سمت شرقی رود اردن، در شرق اريحا، اين شهرها برای پناهگاه اختصاص يافتند: باصر در صحرا از ملک قبيلهٔ رئوبين، راموت در جلعاد از ملک قبيلهٔ جاد و جولان در باشان از ملک قبيلهٔ منسی.

9شهرهای پناهگاه، هم برای اسرائيلی‌ها بود و هم برای غريبانی كه در ميان ايشان زندگی می‌كردند، تا اگر كسی تصادفاً مرتكب قتل شود، به يكی از آنها فرار كند تا قبل از محاكمه‌اش در حضور مردم، به دست مدعی خون مقتول، كشته نشود.