Галатима 1 – NSP & SNC

New Serbian Translation

Галатима 1:1-24

Павлов поздрав црквама у Галатији

1Павле, апостол, чије послање не долази од људи, нити преко људи, већ посредством Исуса Христа и Бога Оца који га је васкрсао из мртвих, 2заједно са осталом браћом која су са мном, поздравља цркве у Галатији:

3Милост вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа, 4који је по вољи Бога и Оца нашега предао себе за наше грехе да нас избави од садашњег злог света. 5Њему припада слава од сад и довека. Амин.

Нема другог еванђеља

6Чудим се да се тако брзо одвраћате од онога који вас је позвао Христовом милошћу, те се окрећете некој другој радосној вести. 7У ствари, нема друге Радосне вести, али има оних који вас збуњују и хоће да вас одврате од Радосне вести о Христу. 8Међутим, ако бисмо вам ми, или ако би вам анђео с неба проповедао радосну вест која је у супротности са оном коју смо вам ми проповедали, нека буде проклет! 9Што сам рекао, рећи ћу опет: ако неко проповеда радосну вест која је у супротности са оном коју сте прихватили, нека буде проклет!

10Да ја можда не уверавам људе или Бога? Или се можда трудим да угодим људима? Када бих угађао људима, не бих био Христов слуга.

Како је Павле постао апостол

11Дајем вам на знање, браћо, да Радосна вест коју сам вам проповедао не потиче од човека. 12Ја је, наиме, нисам примио од неког човека, нити ме је неко научио, већ ми ју је Исус Христос објавио.

13Ви сте већ чули о мом некадашњем начину живота у јудаизму, како сам преко сваке мере прогонио Цркву Божију и пустошио је, 14тако да сам у претераној оданости отачком предању превазишао у јудаизму многе вршњаке међу својим народом.

15Али када се свидело Богу, који ме је изабрао још од мајчине утробе и позвао својом милошћу, 16да ми открије свога Сина, да бих га навестио многобошцима, нисам се ни са ким посаветовао, 17нити сам отишао горе у Јерусалим к онима који су пре мене били апостоли. Уместо тога, отишао сам у Арабију, па се вратио у Дамаск.

18Онда сам након три године отишао горе у Јерусалим да се видим с Кифом, па сам остао код њега петнаест дана. 19Од осталих апостола нисам видео никог другог осим Јакова, брата Господњег. 20Пред Богом кажем: ово што пишем није лаж. 21Затим сам дошао у сиријске и киликијске крајеве. 22Тада још нисам био лично познат Христовим црквама у Јудеји. 23Оне су једино чуле да: „Онај који нас је прогонио сада проповеда веру коју је некада уништавао“, 24па су славили Бога ради мене.

Slovo na cestu

Galatským 1:1-24

1Pavel apoštol, (ne od lidí, ani skrze člověka, ale skrze Jezukrista, a Boha Otce, kterýž jej vzkřísil z mrtvých,) 2I ti, kteříž jsou se mnou, všickni bratří sborům Galatským: 3Milost vám a pokoj od Boha Otce a Pána našeho Jezukrista, 4Kterýž vydal sebe samého za hříchy naše, aby nás vytrhl z tohoto přítomného věku zlého, podle vůle Boha a Otce našeho, 5Jemuž buď sláva na věky věků. Amen. 6Divím se tomu, že tak rychle od toho, kterýž vás povolal v milost Kristovu, uchýlili jste se k jinému evangelium, 7Kteréž není jiné, ale jsou někteří, ješto vás kormoutí a převrátiti chtějí evangelium Kristovo. 8Ale bychom pak i my neb anděl s nebe kázal vám mimo to, což jsme vám kázali, prokletý buď. 9Jakož jsme již pověděli, a ještě znovu pravím: Jestliže by vám kdo co jiného kázal mimo to, což jste přijali, prokletý buď. 10Nebo lidské-liž věci, čili Boží předkládám? Zdaliž lidem se líbiti hledám? Kdybych se zajisté ještě lidem zaliboval, služebník Kristův bych nebyl. 11Oznamujiť pak vám, bratří, že evangelium to, kteréž kázáno jest ode mne, není podle člověka. 12Nebo aniž jsem já ho přijal od člověka, ani se naučil, ale skrze zjevení Ježíše Krista. 13Slýchali jste zajisté o mém obcování někdejším v Židovstvu, kterak jsem se velice protivil církvi Boží a hubil jsem ji, 14A že jsem prospíval v Židovstvu nad mnohé mně rovné v pokolení mém, byv velmi horlivý milovník otcovských ustanovení. 15Ale když se zalíbilo Bohu, kterýž mne byl oddělil z života matky mé a povolal skrze milost svou, 16Zjeviti Syna svého mně, abych jej kázal mezi pohany, hned jsem se neporadil s tělem a krví; 17Aniž jsem se vrátil do Jeruzaléma k těm, jenž prve byli apoštolé nežli já, ale šel jsem do Arabie, přišel jsem pak zase do Damašku. 18Potom po třech letech navrátil jsem se do Jeruzaléma, abych navštívil Petra, a pobyl jsem u něho patnácte dní. 19Jiného pak z apoštolů žádného jsem neviděl než Jakuba, bratra Páně. 20Cožť pak píši vám, aj, před Bohem osvědčuji, žeť neklamám. 21Potom přišel jsem do krajin Syrských a Cilických. 22A nebyl jsem známý osobou sborům Židovským, kteříž byli v Kristu, 23Než toliko slýchali o mně: Že ten, kterýž se nám někdy protivil, již nyní káže víru, kterouž někdy hubil. 24A slavili ve mně Boha.