Римљанима 12 NSP - Romans 12 AMP

Римљанима
Select chapter 12

New Serbian Translation

Римљанима 12

Живот у служби Богу

1Зато вас заклињем, браћо, милосрђем Божијим, да принесете себе Богу као живу жртву, посвећену и богоугодну, да то буде ваша духовна служба Богу. Не прилагођавајте се овоме свету, него се преображавајте обнављањем свога ума, да бисте могли да просудите шта је Божија воља, шта је добро, угодно и савршено.

Наиме, на основу милости која ми је дана, свакоме од вас кажем: не прецењујте себе, него мислите о себи разборито, примерено мери вере коју је Бог дао сваком од вас. Јер, како у једном телу имамо много удова, тако ниједан од удова не обавља исту улогу. Једнако смо и ми, иако многи, једно тело у заједништву с Христом, а као појединци, удови смо једни другима. Тако, имамо различите дарове по милости коју смо примили од Бога. Ко има дар пророштва, нека га користи у складу са својом вером; ко има дар служења, нека служи; ко има дар поучавања, нека поучава; ко има дар тешења, нека теши; ко има дар давања, нека буде дарежљив, ко има дар управљања, нека буде вредан; ко има дар исказивања милосрђа, нека буде радостан.

Љубав нека буде искрена. Мрзите зло, чврсто се држите онога што је добро. 10 Волите једни друге братском љубављу, истичите се у међусобном уважавању. 11 Будите марљиви у ревности, горљиви у духу, служите Господу. 12 Нада нека вас држи у радости, будите постојани у невољи, истрајни у молитви. 13 Делите што имате са светима у оскудици, упражњавајте гостопримство. 14 Благосиљајте оне који вас прогоне, благосиљајте, а не куните. 15 Радујте се са онима који се радују, плачите са онима који плачу. 16 Будите сложне мисли; не заносите се мислећи високо о себи, него се поведите за оним што је понизно. Не сматрајте себе мудрима.

17 Никоме не враћајте зло за зло; старајте се да чините оно што је добро међу свим људима. 18 Ако је могуће, чините све што је до вас да живите у миру са свим људима. 19 Не освећујте се, вољени моји, него дајте места Божијем гневу. Јер у Светом писму пише: „Моја је освета! Ја ћу узвратити“ – говори Господ. 20 Уместо тога:

„Ако је твој непријатељ гладан, нахрани га,
    и ако је жедан, напој га.
Јер ако тако чиниш,
    згрнућеш жар угљени на његову главу.“

21 Не дај да те зло надвлада, него ти надвладај зло добрим.

Amplified Bible

Romans 12

Dedicated Service

1[a]Therefore I urge you, [b]brothers and sisters, by the mercies of God, to present your bodies [dedicating all of yourselves, set apart] as a living sacrifice, holy and well-pleasing to God, which is your rational (logical, intelligent) act of worship. And do not be conformed to this world [any longer with its superficial values and customs], but be [c]transformed and progressively changed [as you mature spiritually] by the renewing of your mind [focusing on godly values and ethical attitudes], so that you may prove [for yourselves] what the will of God is, that which is good and acceptable and perfect [in His plan and purpose for you].

For by the grace [of God] given to me I say to everyone of you not to think more highly of himself [and of his importance and ability] than he ought to think; but to think so as to have sound judgment, as God has apportioned to each a degree of faith [and a purpose designed for service]. For just as in one [physical] body we have many parts, and these parts do not all have the same function or special use, so we, who are many, are [nevertheless just] one body in Christ, and individually [we are] parts one of another [mutually dependent on each other]. Since we have gifts that differ according to the grace given to us, each of us is to use them accordingly: if [someone has the gift of] prophecy, [let him speak a new message from God to His people] in proportion to the faith possessed; if service, in the act of serving; or he who teaches, in the act of teaching; or he who encourages, in the act of encouragement; he who gives, with generosity; he who leads, [d]with diligence; he who shows mercy [in caring for others], with cheerfulness.

Love is to be sincere and active [the real thing—without guile and hypocrisy]. Hate what is evil [detest all ungodliness, do not tolerate wickedness]; hold on tightly to what is good. 10 Be devoted to one another with [authentic] brotherly affection [as members of one family], give preference to one another in honor; 11 never lagging behind in diligence; aglow in the Spirit, enthusiastically serving the Lord; 12 constantly rejoicing in hope [because of our confidence in Christ], steadfast and patient in distress, devoted to prayer [continually seeking wisdom, guidance, and strength], 13 contributing to the needs of God’s people, pursuing [the practice of] hospitality.

14 Bless those who persecute you [who cause you harm or hardship]; bless and do not curse [them]. 15 Rejoice with those who rejoice [sharing others’ joy], and weep with those who weep [sharing others’ grief]. 16 Live in harmony with one another; do not be haughty [conceited, self-important, exclusive], but associate with humble people [those with a realistic self-view]. Do not overestimate yourself. 17 Never repay anyone evil for evil. Take thought for what is right and gracious and proper in the sight of everyone. 18 If possible, as far as it depends on you, live at peace with everyone. 19 Beloved, never avenge yourselves, but leave the way open for God’s wrath [and His judicial righteousness]; for it is written [in Scripture], “Vengeance is Mine, I will repay,” says the Lord. 20 But if your enemy is hungry, feed him; if he is thirsty, give him a drink; for by doing this you will heap [e]burning coals on his head.” 21 Do not be overcome and conquered by evil, but overcome evil with good.

Footnotes

  1. Romans 12:1 Paul now begins outlining for the believer the practical application of the theological truths taught in chs 1-11.
  2. Romans 12:1 Lit brethren.
  3. Romans 12:2 From the Greek word meaning “metamorphosis.” Refers to the process that leads to an outward, permanent change.
  4. Romans 12:8 Or without ulterior motives.
  5. Romans 12:20 This may refer to an ancient Egyptian custom in which a penitent person carried a bowl of burning embers on his head to show his shame and guilt. By analogy, being kind to an enemy may lead him to shame and repentance.