Сврха и тема
1Мудре приче1,1 Или: пословице, мудре изреке. Соломона, Давидовог сина, цара Израиља:
2да се стекну мудрост и укор,
поука разумним речима;
3да се прими укор,
размишља о правди, о праведности и честитости;
4да се разборитост лаковернима, знање
и домишљатост младима.
5Нека слуша ко је мудар и нека још више схвати,
нека учени добије мудар савет:
6да проникне поуку, загонетку,
речи мудрих и њихове приче.
7Знање отпочиње богобојазношћу,
а мудрост и прекор будале презиру.
Увод: позив на прихватање мудрости
Упозорење на позив грешника
8Сине мој, послушај поуку оца свога
и мајке своје савет не одбацуј.
9Јер, они ће бити прелепи венац на твојој глави
и привесци око твога врата.
10Сине мој, ако ли те грешници заводе,
ти не пристај.
11Кажу ли: „Хајде с нама,
у заседу да легнемо, крв невиног
и недужног хајде да вребамо!
12Хајде да их попут Света мртвих1,12 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих. прогутамо,
и живе и једре, као оне што у раку иду.
13Покупимо сва добра, све благо!
Накрцајмо своје куће пленом!
14Са нама ћеш добитак да делиш,
нек нам свима буде једна кеса.“
15Сине мој, немој ићи путем с њима,
не дај нози на њихове стазе.
16Јер им ноге ка злу трче
и срљају да крв лију.
17Узалуд се шири мрежа
наочиглед птице.
18Али они чекају у заседи крв своју,
вребају свој живот.
19Такве су стазе сваког ко граби непоштен добитак,
живота коштају.
Мудрост прекорева
20Мудрост по улицама виче,
по трговима диже глас свој;
21по раскршћима, у највећој вреви објављује,
на улазима градских врата казивања своја даје:
22„Докле ћете, лаковерни, волети лаковерност;
докле ћете, ругачи, у ругању уживати;
докле ћете, тупоглави, мрзети знање?
23Обратите се по прекору моме.
Ево, излићу вам духа свога,
објавићу вам своје речи.
24Јер ја сам вас звала, а ви сте се оглушили,
пружала сам руку, а нико марио није;
25све моје савете сте занемарили
и прекоре моје нисте прихватили.
26Сада ћу се и ја смејати пропасти вашој,
ругаћу се кад буде дошла страхота ваша;
27кад ваша страхота прође као разарање
и пропаст ваша као олуја када хучи,
када вас задесе мука и невоља.
28Тада ће ме звати, а ја се нећу одазивати,
тражиће ме жељно ал’ ме неће наћи.
29Зато што су мрзели знање
и нису изабрали богобојазност;
30мој савет нису послушали
и одбацили су сваки мој прекор.
31Зато ће јести плод свог пута,
прејешће се савета својих.
32Јер лаковерне ће упропастити отпадништво,
а будале сатрће лакомисленост.
33А ко мене слуша живеће спокојно,
сигуран, без бојазни од недаћа.“
Вступление
1Мудрые изречения Сулеймана, сына Давуда, царя Исраила.
2Да принесут они мудрость и наставление
и помогут осмыслить разумные высказывания;
3да научат они правилам благоразумной жизни,
праведности, справедливости и честности
4и дадут простакам проницательность,
а юным – знание и рассудительность;
5пусть послушают мудрые и умножат познания,
и пусть разумные получат мудрые советы;
6да уразумеют они пословицы и притчи,
слова мудрецов и загадки их.
7Страх перед Вечным1:7 Вечный – на языке оригинала: «Яхве». Под этим именем Всевышний открылся Мусе и народу Исраила (см. Исх. 3:13-15). См. пояснительный словарь. – начало мудрости,
только глупцы презирают мудрость и наставление.
Наставления в мудрости
Предостережение от соблазна
8Сын мой, послушай наставление своего отца
и не отвергай поучения своей матери.
9Они будут прекрасным венком на твоей голове
и ожерельем на твоей шее.
10Сын мой, если грешники соблазняют тебя,
не поддавайся им.
11Если скажут они: «Идём с нами,
устроим засаду для пролития крови,
без причины подстережём невиновных,
12живьём их проглотим, как мир мёртвых,
целиком – как тех, кто нисходит в пропасть;
13награбим всевозможных дорогих вещей
и наполним дома свои добычей.
14Присоединяйся к нам1:14 Букв.: «Бросай с нами жребий».,
и мы поровну поделим добычу»,
15то не ходи с ними, сын мой,
не вставай на путь их.
16Ведь их ноги бегут к злу,
спешат они на пролитие крови.
17Даже птицы не попадут в сеть,
которую расставили у них на глазах,
18но эти люди устраивают засаду для пролития своей же крови,
подстерегают самих же себя!
19Таковы пути всех, кто жаждет преступной добычи;
она отнимает жизнь у завладевших ею.
Предостережение не отвергать мудрость
20Мудрость восклицает на улицах,
возвышает свой голос на площадях;
21на углах шумных улиц кричит она
и при входе в городские ворота держит речь:
22«До каких же пор вы, простаки, будете любить свою простоту?
Сколько же ещё глумливые будут наслаждаться насмешками,
а глупцы – ненавидеть знание?
23Если бы вы ответили на укор мой,
я излила бы на вас мой дух
и открыла бы вам свои мысли.
24Но раз вы отвергли меня, когда я призывала,
и никто не внимал, когда я протягивала вам руку,
25раз вы пренебрегли всеми моими советами
и не приняли моего укора,
26то и я в свой черёд посмеюсь над вашей бедой,
поиздеваюсь, когда поразит вас ужас, –
27когда поразит вас ужас, как буря,
и беда пронесётся над вами, как вихрь,
когда горе и скорбь вас подавят.
28Тогда будут звать меня, но я не отвечу,
будут искать меня, но не найдут.
29Раз они знание возненавидели
и страх перед Вечным не избрали,
30раз мой совет не приняли
и укор мой с презрением отвергли –
31то они будут вкушать горькие плоды своих деяний
и получат сполна от своих замыслов.
32Ведь своенравие убьёт простаков,
и беспечность погубит глупцов,
33но слушающий меня будет жить безопасно
и спокойно, не страшась беды».
