Лука 1 NSP – Lukáš 1 SNC

Лука
Select chapter 1

New Serbian Translation

Лука 1:1-80

Сврха Лукиног писања

1Пошто су већ многи предузели да опишу догађаје који су се испунили међу нама, 2онако како су нам пренели они који су од почетка били очевици и слуге Божије речи, 3стога сам и ја сматрао за сходно, пошто сам све подробно од почетка испитао, да ти то напишем по реду, уважени Теофиле, 4да се увериш у веродостојност онога чему си поучен.

Рођење Јована Крститеља

5У време када је цар Ирод владао над Јудејом, био је један свештеник по имену Захарија. Он је припадао Авијином реду. Жена му је водила порекло од Арона. Звала се Јелисавета. 6Обоје су били праведни пред Богом, беспрекорно живећи по заповестима и захтевима Господњим. 7Деце нису имали, јер је Јелисавета била нероткиња, а обоје су већ били у поодмаклим годинама.

8Једном је Захарија, по редоследу свог реда, вршио службу у храму пред Богом. 9Он је, по свештеничком обичају, коцком био изабран да уђе у храм Господњи и принесе кад. 10Док се кад приносио, много народа се молило у предворју.

11Тада се појави анђео Господњи и стаде с десне стране кадионог жртвеника. 12Захарија се узнемири и силно се препадне угледавши анђела.

13Анђео му рече: „Не бој се, Захарија! Твоја молитва је услишена. Твоја жена Јелисавета ће ти родити сина, и ти ћеш му дати име ’Јован’. 14Он ће ти бити на радост и весеље и многи ће се радовати његовом рођењу. 15Јер, он ће бити велики пред Господом. Он неће пити ни вина, ни жестока пића, а Духом Светим биће испуњен још у мајчиној утроби.

16Многе ће Израиљце окренути Господу, њиховом Богу. 17Ступаће као весник пред Господом, у Илијином духу и сили; да измири очеве са синовима и да врати непослушне на пут разборитости праведничке, те да припреми народ за Господа.“

18Захарија рече анђелу: „По чему ћу то знати? Ја сам, ево, стар човек, а и моја жена је већ зашла у године.“

19Анђео му одговори: „Ја сам Гаврило који стојим у Божијем присуству. Бог ме је послао да говорим с тобом и да ти саопштим ову радосну вест. 20Будући да ниси поверовао мојим речима, занемећеш и нећеш моћи да говориш све до дана када ће се ово догодити. Ово ће се испунити у право време.“

21А народ који је чекао Захарију, чудио се што се он тако дуго задржао у храму. 22Када је Захарија изашао из храма, није могао да им говори. Они су онда схватили да је имао виђење у храму. Давао им је знакове; није могао да говори.

23Кад је истекло време његове службе, Захарија се вратио кући. 24Нешто након тога, његова жена Јелисавета затрудни. Крила се пет месеци, говорећи: 25„Ово је Господ учинио за мене у време када му се свидело да уклони моју срамоту пред људима.“

Наговештај Исусовог рођења

26А шестог месеца, Бог пошаље анђела Гаврила у галилејски град Назарет 27девојци по имену Марија. Она је била испрошена за човека који се звао Јосиф, пореклом из лозе цара Давида. 28Дошавши к њој, рекао је: „Радуј се, ти којој је исказана милост! Господ је с тобом!“

29Марија се смете на те речи и поче да размишља: какав је ово поздрав? 30Анђео настави: „Не бој се, Марија, јер си нашла милост пред Богом. 31И ево, затруднећеш и родићеш сина, па ћеш му дати име ’Исус’. 32Он ће бити силан и зваће га ’Син Свевишњега’. Њему ће Господ Бог предати престо његовога оца Давида. 33Он ће довека владати над потомством Јаковљевим и његовом Царству неће бити краја.“

34Марија упита анђела: „По чему ћу то знати, кад још нисам удата?“

35Анђео јој одговори: „Дух Свети ће сићи на тебе и сила Свевишњег ће те осенити. Зато ће то дете бити свето и зваће се ’Син Божији’. 36А ево и твоја рођака Јелисавета носи сина у својој старости. Она је већ у шестом месецу, а њу су називали нероткињом. 37Богу ништа није немогуће.“

38Марија рече: „Ево служитељке Господње, нека ми буде како си рекао.“ Анђео тада оде од ње.

Сусрет Марије и Јелисавете

39Тих дана, Марија се спреми и журно оде у град Јудин. 40Ушла је у Захаријину кућу и поздравила Јелисавету. 41Кад је Јелисавета чула Маријин поздрав, заигра дете у њеној утроби и Свети Дух је испуни, 42те она ускликну: „О, најблагословенија међу женама, благословен је плод утробе твоје! 43Чиме сам то заслужила да мајка мога Господа дође к мени? 44Јер, чим сам чула твој поздрав, од радости заигра дете у мојој утроби. 45Блажена је она која је поверовала да ће се испунити што јој Господ рече.“

46Онда Марија рече:

„Велича душа моја Господа,

47весели се дух мој Богу, моме Спаситељу,

48јер погледа на понизност своје слушкиње.

Ево, од сада ће ме сви нараштаји звати блаженом;

49јер велика је дела Свесилни учинио по мени,

свето је име његово!

50Милост је његова над онима што га поштују,

од колена до колена.

51Моћна дела учини мишицом својом,

растера узносите што су пуни себе,

52збаци владаре са престола

и узвиси понижене,

53гладне насити добрима,

а богате без ичега отпусти.

54Придиже Израиља, слугу свога,

сетивши се свога милосрђа,

55како рече прецима нашим,

Аврахаму и његовом потомству довека.“

56Марија остаде са Јелисаветом око три месеца, па се врати својој кући.

Рођење Јована Крститеља

57Дође време да Јелисавета роди, и она роди сина. 58Њени суседи и рођаци су чули да јој је Господ био веома милостив, па су се радовали са њом.

59Осмога дана дођу да обрежу дете. Хтели су да му дају очево име – Захарија, 60али мајка рече: „Никако, име ће му бити Јован!“

61Они јој рекоше: „Али, у твојој родбини нико не носи то име.“

62Онда знаковима упитају оца да каже како би он хтео да се дете зове. 63Захарија затражи таблицу и напише: „Његово име је Јован.“ Сви су се томе чудили. 64Одједном, Захарија поче да говори и да прославља Бога. 65Страх је обузео све њихове суседе, тако да се ово прочуло по целом горском крају Јудеје. 66Сви који су ово чули, размишљали су о томе питајући се: „Шта ће бити са овим дететом?“ Јер је рука Господња била са њим.

67А Захарија, отац Јованов, испуњен Светим Духом, поче да пророкује:

68„Благословен да је Господ, Бог Израиљев,

што дође међу свој народ и откупи га.

69Подиже нам силнога Спаситеља,

од рода Давидова, слуге свога,

70како обећа давно

преко својих светих пророка:

71да нас спасе од наших душмана

и од руку оних који нас мрзе;

72да ће исказати милост прецима нашим

и сетити се свога светог савеза,

73по заклетви датој праоцу нашем Аврахаму,

да ће нам дати:

74да му без страха служимо,

од душманске руке избављени,

75живећи свето и праведно

пред њим у све дане наше.

76А ти, дете моје, зваћеш се ’пророк Свевишњега’,

јер ћеш ићи пред Господом

да припремиш путеве за њега.

77Ти ћеш довести до спознаје његов народ

да је спасење у опроштењу њихових греха,

78по милостивом срцу Бога нашега,

од којег ће нам доћи1,78 Дословно: излазак звезде и изданак биљке. Септуагинта преводи ову реч са излазак, што може да се односи и на једно и на друго. Могуће је да Лука има на уму обе слике, и излазак звезде и изданак биљке. Слика пророчки говори о доласку Давидовог изданка, то јест, Христа. (Зах 3,8; 6,12; Јер 23,5; 4. Мој 24,17; Мал 3,2.) светлост зоре са висине,

79да обасја оне што живе у тами

и под сенком смрти бораве,

и да наше стопе на пут мира усмери.“

80Када је дечак одрастао и духовно ојачао, отишао је да живи у пустињи, све до дана када се појавио у јавности израиљског народа.

Slovo na cestu

Lukáš 1:1-80

Proč Lukáš napsal evangelium

1-2Vážený Teofile! Mnozí přede mnou se snažili pravdivě vylíčit život a dílo Ježíše Krista na základě spolehlivých zpráv jeho žáků a jiných očitých svědků. 3Nyní jsem se tedy rozhodl i já důkladně přezkoumat, utřídit a sepsat veškeré dostupné zprávy. Vznikl tento spisek, který ti věnuji, 4abys nabyl jistoty, že to, o čem ses již leccos dověděl, je pravda.

Anděl oznamuje Zachariášovi narození Jana Křtitele

5Začnu tím, co se přihodilo židovskému knězi Zachariášovi, který žil v době vlády judského krále Heroda. Zachariáš byl členem jedné ze čtyřiadvaceti kněžských skupin, jejichž povinností bylo dvakrát do roka, vždy po celý týden, přisluhovat při bohoslužbách v jeruzalémském chrámu. Jeho manželka Alžběta pocházela z kněžského rodu Árónova. 6Oba byli upřímně zbožní a řídili se svědomitě všemi Božími příkazy a předpisy. 7Byli to již starší lidé a zůstali bezdětní, protože Alžběta byla neplodná. 8Jednoho dne šel Zachariáš do chrámu, aby tam splnil svoji kněžskou povinnost. 9Tentokrát byl vylosován, aby vstoupil do svatyně a tam na oltáři pálil kadidlo. 10Zatím se venku shromáždění lidé modlili, jak bylo v té hodině zvykem. 11Tu se knězi po pravé straně oltáře ukázala postava. 12Zachariáš se vyděsil. 13Boží posel ho však uklidňoval: „Neboj se, Zachariáši! Přišel jsem ti oznámit, že Bůh vyslyšel tvé modlitby. Tvoje manželka porodí syna, kterému dáte jméno Jan (Bůh je milostivý).

14Přinese ti mnoho radosti

a mnozí budou vděčni, že se narodil.

15Stane se jedním z velkých Božích mužů.

Nedotkne se nikdy vína ani opojného nápoje.

Duch svatý ho naplní hned od narození.

16Mnohé z židů přivede zpět k Bohu,

jejich skutečnému Pánu.

17Svou duchovní mocí a horlivostí bude připomínat proroka Elijáše.

Smíří otce se syny

a vzpurným otevře oči pro pravdu.

Jako královský posel připraví lidi

na příchod Božího vládce.“

18Zachariáš namítl: „Jak tomu mohu věřit? Vždyť jsem už starý a moje žena také není mladá.“ 19Anděl ho pokáral: „Já jsem Gabriel a přijímám rozkazy přímo od Boha. On sám mě poslal, abych ti vyřídil tyto radostné zprávy. 20Protože jsi však neuvěřil, budeš němý, dokud se má slova ve svůj čas nesplní.“ 21Lidé zatím venku čekali na Zachariáše a už jim bylo divné, že tak dlouho nejde. 22Když se konečně objevil, nemohl promluvit. Posunky jim dal najevo, že měl ve svatyni vidění. 23Když skončil týden jeho chrámové služby, vrátil se domů. 24Brzy na to Alžběta otěhotněla, ale tajila to před veřejností až do pátého měsíce. 25Radovala se: „Bůh se nade mnou slitoval a sejmul ze mne pohrdání a neúctu lidí.“

Anděl oznamuje Marii narození Ježíše

26Asi půl roku po Zachariášově vidění poslal Bůh anděla Gabriela do galilejského městečka Nazaretu 27k dívce jménem Marie. Byla snoubenkou Josefa, který pocházel z Davidova královského rodu. 28Anděl ji oslovil: „Blahopřeji ti, Marie, Bůh ze všech žen vyvolil právě tebe k velikému úkolu!“ 29Jeho slova ji znepokojila a nechápala jejich smysl. 30Posel pokračoval. „Neboj se, Marie. Bůh ti chce nevídaně požehnat. 31Narodí se ti syn a dáš mu jméno Ježíš (Bůh vysvobozuje). 32Nebude to obyčejný člověk, ale právem bude nazýván ‚Syn Nejvyššího‘. 33Usedne na trůn Davidův a bude nejen vládce Izraele, ale založí království, které nikdy neskončí.“ 34Marie namítla: „Jak se mi může narodit dítě? Vždyť nežiji s mužem!“ 35Anděl jí řekl: „Sám Stvořitel na tobě projeví svou moc. Duch svatý to způsobí, a tak tvé dítě bude svatý Boží Syn. U Boha není nic nemožného. 36-37Vždyť i tvá příbuzná Alžběta, po celý život neplodná, bude mít nyní ve svém stáří syna. Již za tři měsíce se jí narodí.“ 38Marie na to řekla: „Chci přijmout, co mi Bůh ukládá. Ať se tedy stane, jak jsi řekl.“ Pak anděl odešel.

Marie navštěvuje Alžbětu

39Brzy nato se Marie vydala do judských hor, do města, kde žil Zachariáš s Alžbětou. 40-41Když k nim vešla a pozdravila, pocítila Alžběta, jak se její dítě živě pohnulo. V tu chvíli Alžbětu nadchl Boží Duch 42a zvolala: „Marie, Bůh tě vyvolil mezi všemi ženami a tvůj syn bude veliký dar lidem. 43Jaká je to pro mne čest, že mne navštívila matka mého Pána! 44Sotva jsem zaslechla tvůj pozdrav, děťátko ve mně radostí poskočilo. 45Jak je dobře, že jsi uvěřila Božím slibům. On je všechny splní.“ 46Nato se Marie začala modlit:

„Celým srdcem chválím Pána

47a raduji se v Bohu, svém Spasiteli.

48-49Mne, nepatrné, si povšiml.

Lidé ze všech národů si mne budou vděčně připomínat

pro velké věci, které mi Bůh prokázal.

Je mocný a svatý,

50ale neustále se slitovává nad těmi,

kteří ho ctí v kterékoliv době.

51Vztahuje svoji mocnou ruku,

aby mařil plány pyšných,

52aby sesazoval mocné z trůnů,

pozvedal ponížené,

53sytil hladové dobrými věcmi

a bohaté propouštěl s prázdnýma rukama.

54-55Ujímá se svého lidu, Izraele,

protože slíbil našim otcům,

Abrahamovi i jeho potomkům,

že k nim bude na věky milosrdný.“

56Marie pobyla u Alžběty asi tři měsíce a pak se vrátila domů.

Narození Jana Křtitele

57Přišel Alžbětin čas a narodil se jí syn. 58Všichni sousedé a příbuzní se radovali, že ji Bůh tak obšťastnil. 59Sešli se osmého dne, kdy podle zákona bývali chlapci obřezáváni. Všichni předpokládali, že dítě se bude jmenovat po otci Zachariáš. 60Alžběta však chtěla, aby se jmenoval Jan. 61Namítali: „Ale vždyť se tak ve vaší rodině nikdo nejmenoval.“ 62Žádali, aby se k tomu vyjádřil otec. 63Ten vzal tabulku a k překvapení všech napsal: „Jeho jméno je Jan.“ 64A tehdy se jeho ústa zase otevřela a prvními slovy děkoval Bohu. 65Užaslí sousedé pochopili, že se tu děje něco mimořádného, a zpráva o tom se roznesla po judských horách. 66Kdo ji slyšel, uvažoval, co s tím dítětem Bůh zamýšlí. Všichni viděli, že ho provází Boží moc. 67Duch svatý vnukl Zachariášovi tato prorocká slova:

68„Chvála Pánu, Bohu Izraele,

že přichází svému lidu na pomoc a vysvobozuje ho.

69Posílá nám mocného Zachránce z rodu krále Davida,

70kterého již dávno ústy svých proroků ohlašoval.

71Ten nás vytrhne z rukou nepřátel

a všech, kteří nás nenávidí.

72Dnes se Bůh láskyplně přiznává k našim otcům

a ke své smlouvě s nimi.

73-78Vždyť se zavázal Abrahamovi,

že jednou budeme sloužit Bohu po celý život,

zbaveni útlaku a strachu, očištěni a poslušni.

A ty, synu, budeš prorokem Nejvyššího.

Připravíš cestu Božímu Synu:

Lidem budeš ohlašovat, že je přichází zachránit

a odpustit jim všechna provinění.

V něm k nám přichází Bůh plný slitovné lásky.

Slunce spásy již vychází,

79aby zazářilo všem, kdo žijí ve tmách a ve stínu smrti,

a osvítilo nám cestu ke smíření s Bohem!“

80Chlapec Jan se dobře rozvíjel tělesně i duševně. Později odešel na poušť, kde žil v ústraní až do chvíle, kdy vystoupil se svým poselstvím před veřejností.