Књига пророка Јеремије 7 - New Serbian Translation (NSP)

Књига пророка Јеремије
Select chapter 7

New Serbian Translation

Књига пророка Јеремије 7

Лажна вера је безвредна

1Реч која је од Господа дошла Јеремији: „Стани на врата Господњег Дома и тамо објави ову поруку. Реци им:

’Чујте реч Господњу, сви Јудејци, ви што улазите на ова врата да се поклоните Господу. Овако каже Господ над војскама, Бог Израиљев: поправите своје путеве и своја дела, и ја ћу да те настаним на овом месту. Не уздајте се у речи лажљиве, говорећи: Господњи Дом! Господњи Дом! Господњи Дом је ово! Јер ако заиста поправите своје путеве и своја дела, и ако стварно радите по правди међу људима, међу ближњима; и не будете тлачили дошљака, сироче и удовицу; ако не будете проливали на овом месту невину крв и не будете на штету своју следили друге богове – ја ћу да вас настаним на овом месту, у земљи коју сам дао вашим прецима одвајкада па довека. Ал’ гле, ви се уздајете у речи лажљиве и бескорисне.

Зар да крадете, убијате, чините прељубу, лажно се заклињете, кадите Валу, следите друге богове које не познајете; 10 а онда да дођете и станете пред мене, у овом Дому који је по мени назван?! Па још ћете да кажете – Избављени смо! – да радите све ове гадости?! 11 Зар је пећина хајдука вама постао овај Дом, по мени назван? То исто и ја са̂м видим – говори Господ.

12 Него, пођите на моје место, што је било у Силому, где сам прво настанио своје име. Гледајте шта сам му урадио због зла мога народа Израиља. 13 Зато што сте учинили сва ова дела – говори Господ – иако сам ти упорно говорио и говорио, али нисте слушали; звао вас али се нисте одазивали: 14 учинићу овом Дому – који је по мени назван, у који се уздате – и месту које сам дао вама и вашим прецима исто што сам учинио и Силому. 15 Одбацићу вас од себе као што сам одбацио сву вашу браћу, сво Јефремово потомство.

16 А ти немој да се молиш за овај народ. Не вапи ми због њих и у молитви их не заступај. Јер – не слушам те. 17 Не видиш ли шта раде по Јудиним градовима и на улицама Јерусалима? 18 Деца сакупљају дрва, а очеви потпаљују ватру. Жене месе тесто да умесе колаче за царицу небеску, па још изливају жртву изливницу другим боговима да би ме разгневиле. 19 Мене ли они гневе? – говори Господ. Зар не баш себе саме на срамоту свог образа?

20 Зато овако каже Господ Бог: мој гнев и срџба моја ће се распламтети против овог места – на људе и на животиње, на пољска стабла и на плодове земље – плануће и неће се угасити.

21 Овако каже Господ над војскама, Бог Израиљев: само ви гомилајте свеспалнице на остале ваше жртве и једите месо! 22 Јер ја нисам наложио вашим прецима, нисам им заповедио око свеспалница и осталих жртава, онда када сам их извео из Египта. 23 Али сам им ово заповедио и рекао: слушајте мој глас и ја ћу бити Бог ваш, а ви ћете бити народ мој. Ако будете следили све путеве за које сам вам заповедио, биће вам добро. 24 Али они нису слушали и нису пригнули своје ухо. Живели су по самовољи свог злог срца па су зато назадовали уместо да напредују. 25 Од дана када су ваши преци изашли из Египта, па до дана данашњег ја сам вам упорно, из дана у дан слао пророке, моје слуге. 26 Ипак ме нису послушали и нису пригнули своје ухо. Постали су тврдоглави и чинили су зло више од својих предака.’

27 Говорићеш им све ове речи али те они неће слушати. Зваћеш их али се они неће одазвати. 28 Зато им кажи: ’Ово је народ који није послушао глас Господа, свога Бога, и није прихватио карање. Верност је нестала, ишчупана је из њихових уста!

29 Исеци своју косу и баци је, па иди на оголеле висове са нарицаљком, јер је Господ одбацио и напустио овај нараштај на који се гневи.’

Долина страдања

30 Јер је Јудин народ починио зло на моје очи – говори Господ. Поставили су своје гадости у Дому који је по мени назван, да би га онечистили. 31 Још су саградили тофетске узвишице, што су у долини Вен-Еном, да спаљују своје синове и ћерке у ватри. А ја то нисам заповедио и на то нисам ни помислио. 32 И ево, зато долазе дани – говори Господ – када их више неће звати ’Тофет’ и ’долина Вен-Еном’, него ’Долина клања’. Јер у Тофету ће се људи сахрањивати док више не буде места. 33 Лешеви овог народа ће бити храна птицама небеским и зверима земаљским, а неће бити никог да их уплаши. 34 Ја ћу да ућуткам звук весеља, цику радовања и повик младожење и невесте из Јудиних градова и са јерусалимских улица! Јер ће земља постати пустош.