1Ово је Господња реч која је дошла Михеју Морашћанину, виђење за Самарију и Јерусалим у време Јотама, Ахаза и Језекије, царева Јуде.
2Чујте, о, народи сви!
Послушај, земљо, сви ви што је испуњавате!
Нека Господ Бог против вас сведок буде,
Господ из храма светости своје.
Суд над Самаријом и Јерусалимом
3Јер, гле, излази Господ из свог места,
сићи ће да гази висине земаљске.
4Под њим ће се топити планине,
распукнуће се долине
као восак пред огњем,
биће као када вода низ стрмину тече.
5Све је то због Јаковљевог преступа
и због греха куће израиљске.
А који је Јаковљев преступ?
Зар то није Самарија?
И које су узвишице Јудине?
Зар то није Јерусалим?
6„Самарију ћу да претворим у хрпу камења насред ледине,
у поље за засад винограда.
Камење ћу њено да изручим у долину,
оголићу њене темеље.
7Биће сатрвени сви њени кипови
и у ватри изгореће сви њени добици.
Уништићу све њене идоле
јер их је накупила од добити блудничке,
па ће опет бити блудничка добит.“
Плач и жаљење
8Жалићу ја због овог, вапићу,
ићи ћу бос и го.
Завијаћу нарицаљку као шакал
и кликтаћу као женка ноја.
9Јер нема лека за њену рану
која дође све до Јуде,
рашири се све до врата мог народа у Јерусалиму.
10Не јављајте Гату,
не јецајте, не плачите.
У Вет-Афри у прашини ваљајте се.
11Бежи, становнице сафирска,
гола и осрамоћена.
Неће изаћи становница сананска
јер због нарицаљке Вет-Езела
тамо нећете заклон наћи.
12Добро чека забринута становница маротска,
јер је сишло од Господа зло на врата Јерусалима.
13У бојна кола упрегни коње,
становнице Лахиса,
јер си почетак греха ћерко сионска.
У теби су се нашли преступи Израиља.
14Зато ћеш дати дарове Моресет-Гату,
а куће ахзивске изневериће цареве Израиља.
15Ипак ћу ти довести освајача,
становнице мариска,
а до Одолама ће доћи слава Израиља.
16Оћелави и косу ошишај
за децом својом милом.
Рашири ћелу своју као лешинар,
јер ће од тебе отићи у изгнанство.
1Slovo Hospodinovo, kteréž se stalo k Micheášovi Moraštickému za dnů Jotama, Achasa a Ezechiáše králů Judských, kteréž u vidění slyšel o Samaří a Jeruzalému. 2Slyšte všickni lidé napořád, pozoruj země, i což na ní jest, a nechť jest Panovník Hospodin proti vám svědkem, Panovník z chrámu svatosti své. 3Nebo aj, Hospodin vyjde z místa svého, a sstoupě, šlapati bude po vysokostech země. 4I budou se rozplývati hory pod ním, a údolé se roztrhovati, tak jako vosk od ohně, a jako vody mající spád dolů, 5A to všecko pro Jákobovo zpronevěření, a pro hříchy domu Izraelského. Kdo jest příčina zpronevěření Jákobova? Zdali ne Samaří? A kdo výsostí Judských: Zdali ne Jeruzalém? 6Protož obrátím Samaří v hromadu rumu, k štípení vinic, a svalím do údolí kamení její, i základy její odkryji. 7A všecky rytiny její ztlučeny budou, i všickni darové její ohněm spáleni, a všecky modly její obrátím v pustinu. Nebo ze mzdy nevěstčí toho nashromáždila, protož se zase ke mzdě nevěstčí to navrátí. 8Nad čímž kvíliti a naříkati budu, chodě svlečený a nahý, vydám se v naříkání jako drakové, a v kvílení jako mladé sovy, 9Proto že zneduživěla od ran svých, a že přišlo to až k Judovi, dosáhlo až k bráně lidu mého, až do Jeruzaléma. 10Neoznamujtež v Gát, aniž hned plačte; v domě Ofra v prachu se válej. 11Ty, kteráž bydlíš v Safir, zajdi, obnaženou majíc hanbu. Nevyjdeť ta, kteráž bydlí v Zaanan pro kvílení v Betezel, od vás maje živnost svou. 12Bude, pravím, bolestiti pro dobré věci obyvatelkyně Marót, proto že sstoupí zlé od Hospodina až do brány Jeruzalémské. 13Zapřáhni do vozu rychlé koně, obyvatelkyně Lachis, kteráž jsi původ hřícha dceři Sionské; nebo v tobě nalezena jsou přestoupení Izraelova. 14Protož pošleš dary své s Morešet v Gát; domové Achzib zklamají krále Izraelské. 15Ó obyvatelkyně Maresa, i toběť tudíž přivedu dědice; až do Adulam přijde, k slávě Izraelské. 16Učiniž sobě lysinu, a ohol se pro syny rozkoší svých; rozšiř lysinu svou jako orlice, nebo stěhují se od tebe.
