Књига пророка Исаије 1 – NSP & AKCB

1Виђење Исаије сина Амоцова, што је за Јуду и Јерусалим видео у време Јудиних царева: Озије, Јотама, Ахаза и Језекије.

Неразумни и грешни народ

2Чујте, небеса! Слушај, земљо,

јер говори Господ:

„Синове сам васпитао и подигао,

а они се одметнуше од мене.

3Во познаје власника својега

и магарац јасле господара својега.

Израиљ не зна;

народ мој не разуме!“

4Јао, грешнога ли пука,

народа огрезлог у кривици,

потомака злочиначких,

синова покварењачких!

Господа су оставили;

Светитеља Израиљевог презрели,

леђа му окренули.

5Где још да ударим,

одметници тврдокорни?

Сва је глава болна

и све срце изнемогло;

6од пете до главе здравог места нема,

него су убоји и модрице и ране отворене;

очишћене нису,

у завојима нису,

уљем заблажене нису.

7Опустошена вам је земља,

огањ вам је градове попалио,

ваше њиве пред вама харају туђинци.

Пустош је као кад опустоше туђинци.

8Остављена је ћерка сионска

као сеница у винограду,

као колиба у градини за краставце,

као град под опсадом.

9Да нам Господ над војскама

није оставио остатка,

као Содома били бисмо,

слични Гомори били бисмо.

10Реч Господњу чујте,

главари содомски!

Закон Бога нашег послушајте,

народе гоморски!

11„Шта ли ће мени мноштво жртава ваших?

– говори Господ.

Сит сам овнујских свеспалница

и наслага лојних са телади гојних.

И крв од бикова и јагањаца и јараца

не мили се мени.

12Кад долазите да ми се покажете,

ко то тражи од вас

да по мојим предворјима трупкате?

13Не умножавајте безвредне приносе,

кађење на које се гадим;

младине и суботе, сазивање сазива,

не подносим зле1,13 Или: идолске, грешне. свечаности.

14Младине ваше и празници ваши,

то мрзи душа моја,

то је терет за ме,

додија ми подносити.

15Кад за молитву ширите руке своје,

ја од вас одвраћам очи своје;

и кад продужујете молитву,

ја вас не слушам.

Ваше су руке огрезле у крви.

16Оперите себе, очистите себе.

Уклоните злоћу дела ваших испред очију мојих.

Престаните зло чинити,

17учите се добро чинити: тежите праву,

ублажите угњетавање,

дајте права сиротињи,

парничите се у корист удовице.

18Затим дођите да расправљамо

– говори Господ –

буду ли греси ваши као скерлет,

постаће бели као снег;

буду ли црвени као пурпур,

постаће као вуна.

19Ако будете вољни и послушате,

добра земаљска јешћете.

20А ако одбаците и буните се,

мач ће вас прогутати

– јер уста Господња рекоше.“

Тужбалица над Јерусалимом

21Како се претвори у блудницу

верна насеобина!

Била је пуна правичности,

у њој је боравила правда,

а сада су убице.

22Твоје је сребро као згура постало.

Твоје пиће се разводнило.

23Твоји главари су се одметнули,

с крадљивцима другови су постали.

Сваки се граби за мито

и хрли за поклонима.

Право сиротињи они ускраћују;

удовичина парница до њих не досеже.

24Зато говори Господар,

Господ над војскама, Силни Израиљев:

„Ах, кад се искалим на противницима

и кад се осветим непријатељима!

25Кад руку на тебе испружим,

да лужином згуру твоју очистим,

да из тебе онечишћења уклоним.

26Па ти судије опет поставим као некад,

саветнике као од давнина,

те да те прозову

’Град праведности’,

’Верна насеобина.’“

27Правда ће откупити Сион,

и праведност покајнике његове;

28а преступници и грешници заједно ће се скршити

и они који напуштају Господа погинуће.

Против обожавања светог дрвета

29„Због племенитог дрвећа ће се стидети,

зато што их славите;

и због лугова ћете се црвенети,

зато што сте их изабрали.

30Ви ћете бити слични храсту,

с лишћем што се на њему суши.

Налик лугу у ком воде нема.

31И скривено благо ће бити као кучина,

и онај ко га начини као варница –

обоје ће заједно изгорети,

а нико неће гасити.“