Књига пророка Захарије 1 NSP – Zechariah 1 KJV

Књига пророка Захарије
Select chapter 1

New Serbian Translation

Књига пророка Захарије 1:1-21

Позив на повратак Господу

1Осмог месеца друге Даријеве године, реч Господња је дошла пророку Захарији, Варахијином сину и Идовом унуку.

2„Господ се веома разгневио на ваше претке! 3Реци им зато: овако каже Господ над војскама: ’Вратите ми се, говори Господ над војскама, и ја ћу се вратити вама – каже Господ над војскама. 4Не будите као ваши преци којима су пророковали пређашњи пророци речима: овако каже Господ над војскама: одвратите се, молим вас, од својих злих путева и својих злих дела. Али нису послушали, нису марили за мене – говори Господ. 5И где су сада ваши преци? Довека ли живе пророци? 6Зар нису стигле ваше претке моје речи и моји закони, које сам заповедио својим слугама пророцима?

И они су се покајали и одговорили: учинио је баш како је и намеравао Господ над војскама да нам узврати према нашим путевима и према нашим делима.’“

Човек међу стаблима мирте

7Двадесет четвртог дана једанаестог месеца, а то је месец сават, друге Даријеве године, дошла је реч Господња пророку Захарији, Варахијином сину и Идовом унуку:

8Гле, била је ноћ када сам видео човека како седи на коњу риђану. Стајао је међу стаблима мирте, тамо у долу, а иза њега коњи риђани, сивци и белци.

9Рекао сам: „Господару мој, ко су ови?“

Одговорио ми је анђео који је разговарао са мном: „Показаћу ти ко су ови.“

10Тада је узвратио човек који је стајао међу стаблима мирте. Рекао је: „Ово су они које је Господ послао да обилазе земљу.“

11А они су казали Анђелу Господњем који је стајао међу стаблима мирте: „Обишли смо земљу. Ево, сва је земља мирна и спокојна.“

12Анђео Господњи је одговорио: „О, Господе над војскама, зар се нећеш смиловати Јерусалиму и Јудиним градовима на које си, ево, озлојеђен ових седамдесет година?!“ 13А Господ је анђелу који је разговарао са мном одговорио благонаклоним речима, утешним речима.

14Анђео који је разговарао са мном ми је казао: „Објављуј! Реци: ’Овако каже Господ над војскама: стало ми је до Јерусалима и до Сиона ми је веома стало. 15Страховито сам гневан на лакомислене народе, а на њих сам био тек мало гневан. Али они су зло потпомогли.’

16Зато овако каже Господ: ’Вратићу се Јерусалиму са смиловањем! Обновиће се у њему мој Дом – говори Господ над војскама. Зидарско уже ће развучено бити над Јерусалимом.’

17Опет објављуј и реци: ’Овако каже Господ над војскама: моји ће се градови поново преливати благостањем! Господ ће поново да се смилује Сиону, поново ће да одабере Јерусалим!’“

Четири рога и четворица ковача

18Тада сам погледао горе, и гле – четири рога. 19Питао сам анђела који је разговарао са мном: „А шта су они?“

Одговорио ми је: „Ово су рогови који су расејали Јуду, Израиљ и Јерусалим.“

20А Господ ми је показао четворицу ковача. 21Упитао сам: „Шта су они дошли да раде?“

Одговорио ми је речима: „Ово су рогови који су расејали Јуду тако да нико ни главу подигао није. А ови ковачи су дошли да их преплаше, да развале рогове народа који су подигнули рог против Јудине земље, да је расеју.“

King James Version

Zechariah 1:1-21

1In the eighth month, in the second year of Darius, came the word of the LORD unto Zechariah, the son of Berechiah, the son of Iddo the prophet, saying, 2The LORD hath been sore displeased with your fathers.1.2 sore…: Heb. with displeasure 3Therefore say thou unto them, Thus saith the LORD of hosts; Turn ye unto me, saith the LORD of hosts, and I will turn unto you, saith the LORD of hosts. 4Be ye not as your fathers, unto whom the former prophets have cried, saying, Thus saith the LORD of hosts; Turn ye now from your evil ways, and from your evil doings: but they did not hear, nor hearken unto me, saith the LORD. 5Your fathers, where are they? and the prophets, do they live for ever? 6But my words and my statutes, which I commanded my servants the prophets, did they not take hold of your fathers? and they returned and said, Like as the LORD of hosts thought to do unto us, according to our ways, and according to our doings, so hath he dealt with us.1.6 take…: or, overtake

7¶ Upon the four and twentieth day of the eleventh month, which is the month Sebat, in the second year of Darius, came the word of the LORD unto Zechariah, the son of Berechiah, the son of Iddo the prophet, saying, 8I saw by night, and behold a man riding upon a red horse, and he stood among the myrtle trees that were in the bottom; and behind him were there red horses, speckled, and white.1.8 speckled: or, bay 9Then said I, O my lord, what are these? And the angel that talked with me said unto me, I will shew thee what these be. 10And the man that stood among the myrtle trees answered and said, These are they whom the LORD hath sent to walk to and fro through the earth. 11And they answered the angel of the LORD that stood among the myrtle trees, and said, We have walked to and fro through the earth, and, behold, all the earth sitteth still, and is at rest.

12¶ Then the angel of the LORD answered and said, O LORD of hosts, how long wilt thou not have mercy on Jerusalem and on the cities of Judah, against which thou hast had indignation these threescore and ten years? 13And the LORD answered the angel that talked with me with good words and comfortable words. 14So the angel that communed with me said unto me, Cry thou, saying, Thus saith the LORD of hosts; I am jealous for Jerusalem and for Zion with a great jealousy. 15And I am very sore displeased with the heathen that are at ease: for I was but a little displeased, and they helped forward the affliction. 16Therefore thus saith the LORD; I am returned to Jerusalem with mercies: my house shall be built in it, saith the LORD of hosts, and a line shall be stretched forth upon Jerusalem. 17Cry yet, saying, Thus saith the LORD of hosts; My cities through prosperity shall yet be spread abroad; and the LORD shall yet comfort Zion, and shall yet choose Jerusalem.1.17 prosperity: Heb. good

18¶ Then lifted I up mine eyes, and saw, and behold four horns. 19And I said unto the angel that talked with me, What be these? And he answered me, These are the horns which have scattered Judah, Israel, and Jerusalem. 20And the LORD shewed me four carpenters. 21Then said I, What come these to do? And he spake, saying, These are the horns which have scattered Judah, so that no man did lift up his head: but these are come to fray them, to cast out the horns of the Gentiles, which lifted up their horn over the land of Judah to scatter it.