Књига проповедникова 3 - New Serbian Translation (NSP)

Књига проповедникова
Select chapter 3

New Serbian Translation

Књига проповедникова 3

Време за све

1Све има своје доба и свака ствар под небесима има прикладно време:

    време рађања и време умирања;
    време сађења и време вађења посађеног;
    време убијања и време лечења;
    време рушења и време грађења;
    време плакања и време смејања;
    време жаљења и време играња;
    време разбацивања камења и време сакупљања камења;
    време грљења и време растајања;
    време трагања и време мирења са губитком;
    време чувања и време бацања;
    време цепања и време ушивања;
    време ћутања и време говора;
    време љубави и време мржње;
    време рата и време мира.

И каква је корист трудбенику од његовог труда? 10 Посматрао сам посао који је Бог дао људима да се њиме баве. 11 Наиме, све је предивно створио у прикладно време. Чак им је и вечност ставио у срца, али људи не могу да докуче дела која Бог чини од почетка до свршетка. 12 Открио сам да за њих ништа боље нема него да се радују и чине добро сав свој живот; 13 да сви људи једу и пију, да уживају корист труда свога. И то је Божији дар. 14 Сазнао сам да све што Бог чини остаје довека, да томе ништа не може да се дода и да од тога ништа не може да се одузме, да све што Бог чини јесте да би га се људи бојали.

15 И све што је било, јесте и сада,
    и све што ће тек да буде, већ је било,
    а Бог тражи оно што је минуло.

16 Још сам видео под капом небеском:

да на месту правде стоји неправедност
    и на месту праведности стоји неправедност.

17 Казао сам у свом срцу:

„Бог ће да суди
    и праведнику и неправеднику,
јер постоји прикладно време,
    за сваку ствар и дело свако.“

18 Још сам казао у свом срцу у вези људи: „Бог их искушава, да увиде да су као стока, баш они сами.“ 19 Јер, судбина људи и судбина стоке је једнака судбина: умиру и они, а умире и она. У свима је исти дах и човек није бољи од стоке. Да, јер све је пролазно. 20 На исто место сви одлазе, јер су сви из прашине и сви се у прашину враћају. 21 Ко зна одлази ли горе дух људи, а дух стоке одлази ли доле, у земљу?

22 Схватио сам да за људе нема бољег него да се радују у свом послу, јер то им је дано. Елем, ко ће их вратити да виде како ће након њих бити?