Књига проповедникова 12 – NSP & HTB

New Serbian Translation

Књига проповедникова 12:1-14

1Сећај се Створитеља свога

у данима младости своје –

пре него дођу дани зла

и пристигну године за које ћеш рећи:

„Не миле ми се“;

2пре него се замрачи сунце,

светло месеца и звезда

и оду облаци након кише;

3на дан када се заљуљају чувари куће

и пресамите се јунаци,

када стану малобројне дробилице

и замагле се оне што кроз прозоре гледају,

4када се затворе улична врата

и утиша звекет млинског камена,

када се човек диже с цвркутом птица

и прореде се песме;

5када се човек боји узвишења

и опасности на путу,

када процвета бадем

и скакавац се улењи,

када жеља умине.

Јер човек одлази у своју вечну кућу,

а на улицу излазе ожалошћени.

6Сећај га се пре него пукне сребрно уже

и поломи се златна чаша,

пре него пукне крчаг на врелу

и скрши се точак на бунару.

7Тада се прах земљи враћа, где је и био,

а дух се враћа Богу који га је дао.

8Пролазност над пролазношћу – вајка се проповедник –

Све је пролазно!

Закључак

9И не само да је проповедник био мудар него је и народ поучавао знању. Пажљиво је проучавао многе приче да би их саставио. 10Проповедник је трагао за прикладним речима, хтео је да тачно запише речи истине.

11Речи мудрих су попут остана, попут чврсто прикуцаних ексера су сакупљачи прича, што их је дао један пастир. 12Чувај се, сине мој, претеривања, јер нема краја писању многих књига. А од силног учења и тело клоне.

13Закључак свега што се чуло је:

Бога се бој

и његове заповести држи.

То је сва човекова дужност.

14Елем, Бог ће свако дело довести на суд,

сваку скривену ствар,

било добро или зло.

Het Boek

Prediker 12:1-14

1Denk aan uw Schepper in de dagen van uw jeugd, Eer de kwade dagen komen, En de jaren, waarvan gij zegt: Zij bevallen mij niet. 2Eer verduisterd worden De zon en het licht, De maan en de sterren; En de éne bui op de andere volgt. 3Eer de bewakers van het huis beginnen te beven, De gespierde mannen verkrommen; Zij, die malen, gaan staken, omdat hun getal is verminderd, Zij, die door de vensters schouwen, versuffen. 4Eer de vleugels van de straatdeur zich sluiten, En het geknars van de molen verzwakt, Het geluid van de vogel vermindert, En alle zangen verstommen. 5Eer men opziet tegen iedere hoogte, En men bang is op straat; De amandel niet meer smaakt, de sprinkhaan te zwaar ligt, En het kapperkruid niet meer bekomt. Eer men op weg is naar zijn eeuwige woning, En de klagers al rondgaan op straat; 6De zilveren snoer wordt verbroken, En de gouden lamp naar beneden komt. Eer de kruik bij de bron wordt stuk gebroken, En het rad kapot slaat boven de put; 7Het stof naar de aarde gaat, waar het vandaan kwam, En de levensgeest terugkeert naar God, die hem gaf. 8Ijdelheid der ijdelheden, zegt de Prediker, Alles is ijdel! 9De Prediker was niet alleen een wijs man voor zichzelf, Hij leerde ook wijsheid aan zijn volk; Veel spreuken heeft hij gewikt, overdacht en gedicht. 10De Prediker wist puntige gezegden te vinden, En rake spreuken op schrift te stellen. 11Want als prikkels zijn de woorden der wijzen, Als krammen in de muur, waaraan men alles kan ophangen; Door één en denzelfden Leidsman zijn zij gegeven! 12Tenslotte, mijn zoon, wees voorzichtig: Men kan boeken schrijven zonder eind, Maar veel studeren vermoeit het vlees. 13Alles wel overwogen, is dit de conclusie: Vrees God en onderhoud zijn geboden; Want dat is eerst de hele mens. 14Van ieder werk, al is het nog zo verborgen, Zal God oordelen, of het goed was of kwaad!