Одважи се и делуј
1Поврх вода хлеб свој баци
и наћи ћеш га после дана многих.
2Дај иметак седморици, па и осморици,
јер не знаш хоће ли земљу да стигне зло?
3Ако су облаци пуни кише,
на земљу се изручују;
падне ли дрво на југ или на север,
тамо где падне, тамо и остаје.
4Ко у ветар гледа, одустаје од сетве;
ко облаке прати, одустаје од жетве.
5Као што не знаш путању ветра
ни како настају кости у утроби труднице,
тако и дело Бога
који све чини не познајеш.
6Од јутра сеј семе
и до вечери не склапај руке своје.
Јер не знаш хоће ли да успе
једно или друго,
или ће обоје испасти добро.
Сећај се свог Створитеља док си млад
7Слатко ли је светло
и добро ли је када очи у сунце гледају.
8Јер, ако човек већ и живи многе године,
нека у свима њима радостан буде.
Али нека се сети да ће доћи многи тмурни дани.
А пролазно је све то што долази.
9О, младићу, радуј се у младости својој!
Нека ти срце ужива док си млад,
следи његове жеље
и хтења очију својих.
Али знај да ће те због свега тога
Бог довести на суд.
10Одбаци стрепњу из свог срца
и зло од тела свога одбаци,
јер су и младост и црна коса пролазни.
1Werp uw brood op het water; Want op de lange duur vindt ge het terug. 2Deel uw vermogen in zeven of acht delen; Want gij weet niet, welke rampen u op de wereld nog wachten. 3Als de wolken vol zijn, Storten zij regen op aarde; En als een boom valt, naar het zuiden of noorden, Blijft hij liggen op de plaats, waar hij valt. 4Wie maar steeds op de wind let, Begint nooit te zaaien; En wie voortdurend naar de lucht kijkt, Zal nimmer maaien. 5Evenmin als ge weet, hoe er leven komt In het gebeente in de moederschoot, Evenmin kunt ge de werken kennen van God, Die alles tot stand brengt. 6Begin ‘s morgens al met zaaien, En gun geen rust aan uw hand tot de avond. Want ge weet niet, of het een of het ander zal slagen; Misschien ook vallen beide goed uit. 7Maar het licht is aangenaam, En het doet de ogen goed, de zon te zien. 8Laat dus de mens zich altijd verheugen, Hoe lang hij ook leeft; Hij bedenke, dat de dagen der duisternis Nog talrijk genoeg zullen zijn. Alles, wat komt, is ijdel. 9Geniet dus, jongeling, van uw jeugd, Uw hart zij vrolijk in uw jonge jaren; Volg de lusten van uw hart En de begeerten van uw ogen. Maar bedenk daarbij, dat over dit alles God u eens verantwoording vraagt. 10Drijf de zorg uit uw hart, houd het leed van uw lijf; Want vluchtig is de jeugd als de morgenstond.
