Књига проповедникова 10 – NSP & HTB

New Serbian Translation

Књига проповедникова 10:1-20

1Од угинуле муве се усмрди и ужегне апотекарско уље.

Тако је и мало глупости теже од много мудрости и од много части.

2Мудром је срце с десне стране,

а безумнику с леве стране.

3Чак и када путем иде,

луда је без срца,

па још каже свима да је луда.

4Ако се гнев владарев на тебе подиже,

не напуштај своје место,

јер смиреност утишава големе грехе.

5Видео сам да под капом небеском

постоји зло налик греху који долази од владара:

6Глупаци су устоличени на многим високим местима,

док поштовани заузимају ниже место.

7Видео сам слуге на коњима

и главаре што пешаче као робље.

8Ко другоме јаму копа сам у њу упада

и ко руши зид ујешће га змија.

9Камење које се клеше може да повреди клесара,

а дрво које се теше може да угрози тесара.

10Ако је секира тупа

и сечиво јој наоштрено није,

човеку голема снага треба.

Значи, мудрост је корисна јер напредак даје.

11Слаба корист за бајача

пре бајања уједе ли змија.

12Блажене су речи мудрог,

а безумног његова уста изједају;

13глупост је на почетку његовог говора,

а сулудо зло на његовом свршетку.

14Лудак силно брбља,

а човек не зна шта ће да се збуде,

и ко ће да му каже

шта долази након њега?

15Безумнике труд замара,

па не знају ни у град да уђу.

16Јао теби, земљо, с неодраслим царем

и са главарима што се од јутра госте!

17Блажена си, земљо, с царем племенитог рода,

с главарима што се госте кад је томе време,

ко јунаци, а не ко пијанци.

18Због лењости и кров се угиба,

због немарних руку прокишњава кућа.

19Ради славља хлеб се меси,

вино живот увесељава,

а новац свему решење пружа.

20Цара немој клети у себи,

а у одајама где почиваш немој клети богаташа;

јер ће птица небеска однети глас,

одаће ствар власница крила.

Het Boek

Prediker 10:1-20

1Dode vliegen verpesten welriekende balsem; Zo verliest de edelste wijsheid door een weinig dwaasheid haar roem. 2Het hart van den wijze zit rechts, Het hart van den dwaze zit links. 3Welke weg de dwaas ook gaat, zijn verstand schiet te kort; Maar van iedereen zegt hij: Wat een dwaas! 4Als de toorn van een vorst u bedreigt, Loop dan niet weg van uw post; Want kalmte brengt grote opwinding tot bedaren. 5Nog een ander kwaad zag ik onder de zon: Vergissingen door vorsten begaan. 6De dwaas wordt op hoge posten geplaatst, En vele aanzienlijken blijven ten achter; 7Dienstknechten zag ik te paard, En prinsen gingen als slaven te voet. 8Wie een kuil graaft, valt er zelf in; Wie een muur doorbreekt, wordt door een slang gebeten. 9Wie stenen draagt, bezeert zich er aan; Wie hout klooft, loopt gevaar, zich te wonden. 10Is het ijzer stomp geworden, En slijpt men de snede niet, Dan moet men zijn krachten verdubbelen; Zo biedt de wijsheid een voordeel. 11En als de slang bijt, omdat ze niet wordt bezworen, Heeft de slangenbezweerder geen nut van zijn kunde. 12Aangenaam zijn woorden uit de mond van een wijze; Maar de lippen van een dwaas brengen hem verderf. 13Reeds het begin van zijn woorden is dwaasheid, En het einde ervan barre onzin; 14Want de dwaas verspilt vele woorden. Niemand weet, wat de toekomst brengt; Want wie kan hem zeggen, wat er later komt? 15De domme slooft zich af bij zijn werk, Omdat hij niet eens de weg naar de stad kent. 16Wee u, land, als uw koning een kind is, En uw prinsen in de morgenstond slempen. 17Heil u, land, als uw koning een edelman is, En uw prinsen op tijd maaltijd houden, Stevig, maar zonder zich te bedrinken. 18Bij luiheid verzakken de balken, En het huis wordt lek door traagheid van handen. 19Om te genieten legt men maaltijden aan, En wijn vervrolijkt het leven; Voor geld is alles te krijgen. 20Vloek den koning zelfs niet op uw sponde, En scheld zelfs in uw slaapvertrek niet op den rijke; Want de vogels in de lucht kraaien het rond, En de fladderaars brengen het uit.