Књига о Јову 42 – NSP & SNC

New Serbian Translation

Књига о Јову 42:1-17

Јов

1Тада је Јов одговорио Господу овим речима:

2„Ја знам да си ти свемогућ,

незадрживе су твоје намере!

3Питао си: ’Ко је тај што незнањем покрива савет?’

Ето, говорио сам, а нисам схватао ствари

које су ми биле чудесне да би их познавао!

4Рекао си: ’Молим те, чуј ме,

ја ћу да говорим!

Ја ћу тебе да питам

а ти ми разјасни.’

5Ушима сам слушао о теби

а сада сам те и очима видео!

6Зато се сам себе гадим!

У прашини и пепелу ја се кајем!“

Завршна реч

7А када је Господ Јову казао све ове речи, Господ се обратио и Елифасу из Темана: „Плануо је мој гнев и на тебе и на твоја два пријатеља јер нисте о мени – попут мога слуге Јова – говорили тачно! 8Зато узмите за себе седам јунаца и седам овнова, па идите Јову, моме слузи. Тада за себе принесите свеспалницу. И нека се Јов, слуга мој, помоли за вас. Заиста, услишићу га и нећу да вас казним за лудост, што нисте говорили о мени тачно, као мој слуга Јов.“ 9Тако су Елифас из Темана, Вилдад из Суша и Софар из Намата отишли и урадили како им је Господ заповедио. А Господ је услишио Јова.

10Господ је Јову вратио све отето, након што се он помолио за своје пријатеље. И још је Господ увећао и удвостручио све што је Јов имао. 11Дошла су му сва његова браћа, све сестре његове и сви који су га раније познавали. Са њим су јели хлеб у његовој кући, тешили су га и жалили због свих невоља које му је Господ нанео. Свако му је дао по кесит42,11 Комад некованог сребра, претеча новца. и свако по један златан прстен.

12Елем, Господ је више благословио Јова на крају него на почетку. Тако је имао четрнаест хиљада оваца, шест хиљада камила, хиљаду пари волова и хиљаду магарица. 13Добио је седам синова и три ћерке. 14Прву је назвао Јемима, другу Кесија а трећу Карен-Апуха. 15По свој земљи није било жена лепих као Јовове ћерке. Отац им је дао наследство међу њиховом браћом.

16Јов је након овога живео стотину четрдесет година. Дочекао је и своју децу и њихове потомке до четвртог нараштаја. 17Тако је умро Јов, стар и сит живота.

Slovo na cestu

Jób 42:1-17

1Tedy odpovídaje Job Hospodinu, řekl: 2Vím, že všecko můžeš, a že nemůže překaženo býti tvému myšlení. 3Kdo jest to ten, ptáš se, ješto zatemňuje radu Boží tak hloupě? Protož přiznávám se, že jsem tomu nerozuměl. Divnějšíť jsou ty věci nad mou stižitelnost, anižť jich mohu poznati. 4Vyslýchejž, prosím, když bych koli mluvil; když bych se tebe tázal, oznamuj mi. 5Tolikoť jsem slýchal o tobě, nyní pak i oko mé tě vidí. 6Pročež mrzí mne to, a želím toho v prachu a v popele. 7Stalo se pak, když odmluvil Hospodin slova ta k Jobovi, že řekl Hospodin Elifazovi Temanskému: Rozpálil se hněv můj proti tobě, a proti dvěma přátelům tvým, proto že jste nemluvili o mně toho, což pravého jest, tak jako služebník můj Job. 8Protož nyní vezměte sobě sedm volků, a sedm skopců, a jděte k služebníku mému Jobovi, abyste dali obětovati obět za sebe, a služebník můj Job, aby se modlil za vás. Nebo jistě oblíčej jeho přijmu, abych neučinil s vámi podlé bláznovství vašeho; nebo nemluvili jste toho, což pravého jest, o mně, tak jako služebník můj Job. 9A tak odšedše Elifaz Temanský a Bildad Suchský a Zofar Naamatský, učinili, jakž jim byl přikázal Hospodin, a přijal Hospodin oblíčej Jobův. 10Navrátil také Hospodin to, což odjato bylo Jobovi, když se modlil za přátely své, tak že což měl Job, rozmnožil to Hospodin dvénásobně. 11A sšedše se k němu všickni příbuzní, a všecky příbuzné jeho, a všickni známí jeho prvnější, jedli s ním chléb v domě jeho, a lítost majíce nad ním, potěšovali ho nade vším tím zlým, kteréž byl uvedl Hospodin na něj. A dali jemu jeden každý peníz jeden, a jeden každý náušnici zlatou jednu. 12A tak požehnal Hospodin Jobovi k posledku více nežli v počátku jeho. Nebo měl čtrnácte tisíc ovcí, a šest tisíc velbloudů, a tisíc spřežení volů, a tisíc oslic. 13Měl také sedm synů a tři dcery, 14Z nichž první dal jméno Jemima, jméno pak druhé Keciha, a jméno třetí Kerenhappuch. 15Aniž se nacházely ženy tak krásné, jako dcery Jobovy, ve vší té krajině; kterýmž dal otec jejich dědictví mezi bratřími jejich. 16Byl pak živ Job potom sto a čtyřidceti let, a viděl syny své, a syny synů svých, až do čtvrtého pokolení. 17I umřel Job, stár jsa a pln dnů.