Књига о Јову 2 – NSP & CARST

New Serbian Translation

Књига о Јову 2:1-13

1Поново је дошао дан када су синови Божији дошли и стали пред Господа, а међу њих је дошао и Сатана и стао пред Господа. 2И Господ рече Сатани: „Одакле долазиш?“

Сатана одговори Господу речима: „Пролазио сам земљом и обилазио је.“

3Господ рече Сатани: „А јеси ли уочио Јова, слугу мога, јер на земљи нема човека који је попут њега без мане, праведан, богобојазан и који се клони зла? И још се држи своје честитости, премда си ме навео против њега да га безразложно ојадим!“

4А Сатана одговори Господу речима: „Кожу за кожу, све што има даће човек за свој живот! 5Али пружи руку своју и такни му кост и месо – неће ли те у лице проклети!“

6Господ је узвратио Сатани: „Добро, ево ти га у руке твоје, али му ипак живот сачувај.“

7Сатана је тада отишао из Господње присутности и од табана до темена ударио Јова одвратним чиревима. 8Он је узео парче црепа и њиме се чешао док је седео у пепелу.

9Тада му је жена рекла: „Ти ли се још држиш своје честитости? Прокуни Бога, па умри!“

10А он јој узврати: „Брбљаш ко да ума немаш! Прихватамо добро од Бога, а зло да не прихватамо?“

И у свему овоме Јов није сагрешио својим уснама.

11Елем, тројица Јовових пријатеља су чули за ово зло које га је снашло, па је сваки од њих стигао из свог места: Елифас из Темана, Вилдад из Суша и Софар из Намата. Нашли су се по договору и заједно дошли да жале са њим и теше га. 12Опазили су га издалека, али га нису препознали. Онда су закукали и заридали, а сваки је поцепао своју одећу. Посипали су се по својим главама прашином бацајући је у вис. 13Седам дана и седам ноћи су седели са њим. Ни речи му нису рекли, јер су видели да је његова патња била огромна.

Священное Писание (Восточный перевод), версия для Таджикистана

Аюб 2:1-13

Второе испытание Аюба

1Снова ангелы пришли, чтобы предстать перед Вечным, и сатана пришёл с ними, чтобы предстать перед Ним. 2И Вечный сказал сатане:

– Откуда ты пришёл?

Сатана ответил Вечному:

– Я скитался по земле и обошёл её всю.

3Вечный сказал сатане:

– Приметил ли ты Моего раба Аюба? Нет на земле такого человека, как он: непорочного и праведного, кто живёт в страхе перед Всевышним и сторонится зла. Он по-прежнему твёрд в своей непорочности, а ты настраивал Меня против него, чтобы погубить его без вины.

4– Кожа за кожу!2:4 Вероятно, это выражение было поговоркой из области меновой торговли. По сути, сатана здесь говорит о том, что потери Аюба ещё приемлемы, пока с ним самим всё в порядке. – отвечал сатана. – За свою жизнь человек отдаст всё, что имеет. 5Но протяни руку и порази его кости и плоть, и он проклянёт Тебя прямо в лицо.

6Вечный сказал сатане:

– Хорошо. Он в твоих руках, только сохрани ему жизнь.

7Сатана ушёл от Вечного и поразил Аюба болезненными язвами с головы до пят. 8Тогда Аюб взял глиняный черепок, чтобы скоблить свою кожу, и сел среди пепла.

9Жена сказала ему:

– Ты всё ещё держишься за свою непорочность? Прокляни Всевышнего и умри!

10Он ответил ей:

– Ты говоришь как безумная. Разве мы должны принимать от Всевышнего только хорошее и не принимать плохого?

И на этот раз Аюб не согрешил ни словом.

Трое друзей Аюба

11Когда трое друзей Аюба, Елифаз из Темана, Билдад из Шуаха и Цофар из Наамы, услышали о бедах, которые его постигли, они отправились в путь, покинув свои дома, и встретились, чтобы идти плакать с ним и утешать его. 12Увидев издали, они его едва узнали. Они начали рыдать, разорвали на себе одежду и посыпали головы пеплом. 13Они сидели рядом с ним на земле семь дней и семь ночей. Никто из них не сказал ему ни слова, потому что они видели, как сильно он страдает.