Долазак Светог Духа
1На празник Педесетнице, сви су били окупљени на истом месту. 2Изненада се зачуо звук, сличан хучању снажног ветра, и испунио целу кућу у којој су седели. 3Тада им се појавило нешто налик на раздељене огњене језике, те је на свакога од њих сишао по један. 4Сви су били испуњени Светим Духом, па су почели да говоре другим језицима, како им је већ Дух давао да говоре.
5Тада је много побожних Јудеја, који су дошли из сваке земље под небом, боравило у Јерусалиму. 6Кад се зачуо онај звук, много људи се окупило тамо. Били су збуњени, јер је свако од њих чуо како се говори на његовом језику.
7Питали су се у чуду: „Зар нису сви ови што говоре Галилејци? 8Па како онда говоре језиком земље у којој смо рођени? 9Овде су Парћани, Међани, Еламити, људи из Месопотамије, Јудеје, Кападокије, Понта, Мале Азије, 10Фригије, Памфилије, Египта, из либијских предела код Кирине, посетиоци из Рима 11– заједно Јевреји и обраћеници на јудејску веру – Крићани и Арапи. Сви ми слушамо ове људе како нашим језиком говоре о великим Божијим делима!“ 12Сви су били изван себе, па су, збуњени, питали једни друге:
„Шта све ово значи?“
13Други су, опет, терали шегу на њихов рачун говорећи:
„Ма, напили су се они слаткога вина!“
Петров говор
14Тада Петар са осталих једанаест апостола стаде пред њих и гласно им се обрати: „Слушајте ме сви ви – Јевреји и сви који живите у Јерусалиму, знајте ово и саслушајте моје речи. 15Нису ови људи пијани – као што ви мислите, јер је тек девет сати ујутро2,15 На грчком јер је тек трећи час.. 16Ради се о ономе што је рекао пророк Јоил:
17’У последње време – каже Бог –
излићу на све људе свога Духа,
па ће ваши синови и ћерке пророковати,
млади људи имати виђења,
а старци сањати снове.
18Такође ћу у оне дане излити свога Духа
на моје слуге и слушкиње,
те ће пророковати.
19Учинићу да се покажу чудне појаве горе на небу
и знаци доле на земљи
– крв, ватра и облаци дима.
20Сунце ће потамнети,
а месец поцрвенети као крв
пре него што дође велики и славни дан Господњи.
21Свако ко зазове име Господње, биће спасен.’
22Зато, народе израиљски, послушај ове речи: Исус Назарећанин је био човек чије је посланство Бог потврдио пред вама моћним делима, чудима и знацима које је учинио преко њега, док је био међу вама. Ви то и сами знате. 23Ипак, Бог је у складу са својом унапред одређеном намером и предзнањем, допустио да буде предан вама, а ви сте га, посредством безаконика, приковали на крст и убили. 24Али Бог га је васкрсао из мртвих ослободивши га од власти смрти, јер смрт није могла да овлада њиме. 25Давид је за Исуса рекао следеће:
’Господ ми је увек пред очима.
Пошто ми је он са десне стране,
ништа мене уздрмати неће.
26Зато ми је срце усхићено,
а мој језик томе се радује;
цело моје тело почива у нади,
27што ми душу нећеш препустити Свету мртвих,
нити дати да твој Светац трули.
28Путеве живота ти си ми открио,
пун радости пред тобом ћу бити.’
29Драга браћо, с пуним поуздањем тврдим да је родоначелник Давид умро и био сахрањен, а његов гроб је ту, међу нама, до дана данашњега. 30Но, како је Давид био пророк, знао је да се обећање које му је Бог уз заклетву дао односи на једног од његових потомака који ће наследити његов престо. 31Он је то унапред видео, те је навестио Христово васкрсење: ’Није био препуштен Свету мртвих, нити му је тело иструнуло.’
32И баш тог Исуса је Бог подигао из мртвих, чему смо сви ми сведоци. 33И пошто је подигнут с десне стране Бога, он је од Оца примио обећаног Светог Духа и излио ово што видите и чујете. 34Давид се, наиме, није узнео на небо, а ипак је рекао:
’Рече Господ Господу моме:
„Седи мени с моје десне стране,
35док душмане не положим твоје,
за твоје ноге постоље да буду.“’
36Стога, нека сав дом Израиљев поуздано зна да је оног Исуса, кога сте ви разапели, Бог учинио Господом и Христом.“
37Ове Петрове речи су дубоко ожалостиле срца окупљених, те су упитали апостоле: „Браћо, шта треба да радимо?“
38Петар им је одговорио: „Покајте се, па нека се свако од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење греха; онда ћете примити дар – Духа Светог. 39Њега је Христос обећао вама, вашем потомству и онима који живе далеко одавде, свима које позове Господ Бог наш.“
40Петар их је још дуго уверавао и опомињао: „Избавите се од овог изопаченог нараштаја.“ 41Они који су прихватили његову поруку су били крштени. Тог дана се око три хиљаде људи придружило Цркви.
Живот првих хришћана
42Сви ученици су били истрајни у слушању апостолског учења, у заједништву, у заједничким обедима и молитвама. 43Сви су били испуњени страхопоштовањем, јер су апостоли чинили многа чуда и знаке. 44Они који су поверовали били су стално заједно и све им је било заједничко. 45Продавали су своја имања и остале вредности и делили сваком према његовој потреби. 46Сваког дана су се једнодушно окупљали у храму, састајали се на заједничким обедима по кућама и примали храну искрена и радосна срца 47хвалећи Бога. Зато су уживали благонаклоност целог народа, а Господ је сваког дана умножавао број спасених.
በበዓለ አምሳ ቀን መንፈስ ቅዱስ ወረደ
1የበዓለ አምሳ ቀን በደረሰ ጊዜ ሁሉም በአንድነት፣ በአንድ ስፍራ ተሰብስበው ነበር። 2ድንገትም እንደ ብርቱ ዐውሎ ነፋስ ያለ ድምፅ ከሰማይ መጥቶ ተቀምጠው የነበሩበትን ቤት እንዳለ ሞላው። 3የእሳት ምላሶች የሚመስሉም ታዩአቸው፤ ተከፋፍለውም በእያንዳንዳቸው ላይ ዐረፉ። 4ሁሉም በመንፈስ ቅዱስ ተሞሉ፤ መንፈስም እንዲናገሩ በሰጣቸው መጠን በሌሎች ቋንቋዎች2፥4 ወይም ልሳኖች እንዲሁም በ11 ይናገሩ ጀመር።
5በዚህ ጊዜ ከሰማይ በታች ካለው ሕዝብ ሁሉ የመጡና እግዚአብሔርን የሚፈሩ አይሁድ በኢየሩሳሌም ነበሩ። 6ይህን ድምፅ ሲሰሙ፣ ብዙ ሕዝብ በአንድነት ተሰበሰቡ፤ እያንዳንዱም ሰው፣ ሰዎቹ በገዛ ቋንቋው ሲናገሩ በመስማቱ ግራ ተጋባ፤ 7በመገረምና በመደነቅም እንዲህ አሉ፤ “እነዚህ የሚነጋገሩት ሁሉ የገሊላ ሰዎች አይደሉምን? 8ታዲያ፣ እያንዳንዳችን በተወለድንበት፣ በራሳችን ቋንቋ ሲናገሩ የምንሰማቸው እንዴት ቢሆን ነው? 9እኛ የጳርቴና፣ የሜድ፣ የኢላሜጤም ሰዎች፣ በመስጴጦምያ፣ በይሁዳ፣ በቀጰዶቅያ፣ በጳንጦስ፣ በእስያ፣ 10በፍርግያ፣ በጵንፍልያ፣ በግብፅ፣ በቀሬና አጠገብ ባሉት በሊቢያ አውራጃዎች የምንኖር፣ ከሮም የመጣን 11አይሁድና ወደ ይሁዲነት የገባን፣ የቀርጤስና የዐረብ ሰዎች ስንሆን፣ ሰዎቹ የእግዚአብሔርን ታላቅ ሥራ በየቋንቋችን ሲናገሩ እንሰማቸዋለን!” 12ሁሉም በአድናቆትና ግራ በመጋባት፣ “ይህ ነገር ምን ይሆን?” ተባባሉ።
13አንዳንዶቹ ደግሞ “ያልፈላ ብዙ የወይን ጠጅ2፥13 ወይም ጣፋጭ ወይን ጠጥተዋል” በማለት አፌዙባቸው።
ጴጥሮስ ለሕዝቡ ንግግር አደረገ
14በዚህ ጊዜ ጴጥሮስ ከዐሥራ አንዱ ጋር ተነሥቶ ቆመ፤ ድምፁንም ከፍ አድርጎ እንዲህ ሲል ለሕዝቡ ተናገረ፤ “እናንት የይሁዳ ሰዎች፤ በኢየሩሳሌምም የምትኖሩ ሁሉ፤ ይህን አንድ ነገር ዕወቁ፤ በጥሞናም አድምጡ። 15ጊዜው ገና ከጧቱ ሦስት ሰዓት ስለሆነ፣ እናንተ እንደምታስቡት እነዚህ ሰዎች አልሰከሩም። 16ነገር ግን ይህ በነቢዩ በኢዩኤል እንዲህ ተብሎ የተነገረ ነው፤
17“እግዚአብሔር እንዲህ ይላል፤ ‘በመጨረሻው ቀን፣
መንፈሴን በሥጋ ለባሽ ሁሉ ላይ አፈስሳለሁ፤
ወንዶችና ሴቶች ልጆቻችሁ ትንቢት ይናገራሉ፤
ጕልማሶቻችሁ ራእይ ያያሉ፤
ሽማግሌዎቻችሁ ሕልም ያልማሉ።
18በዚያ ጊዜ በወንዶችና በሴቶች አገልጋዮቼ ላይ፣
መንፈሴን አፈስሳለሁ፤
እነርሱም ትንቢት ይናገራሉ።
19በላይ በሰማያት ድንቅ ነገሮችን፣
አሳያለሁ፤ በታች በምድርም ምልክቶችን እሰጣለሁ፤
ደምና እሳት፣ የጢስም ጭጋግ ይሆናል።
20ታላቅና ክቡር የሆነው የጌታ ቀን ከመምጣቱ በፊት፣
ፀሓይ ወደ ጨለማ፣
ጨረቃም ወደ ደም ይለወጣሉ።
21የጌታን ስም፣
የሚጠራ ሁሉ ይድናል።’
22“የእስራኤል ሰዎች ሆይ፤ ይህን ቃል ስሙ፤ እናንት ራሳችሁ እንደምታውቁት፣ እግዚአብሔር በመካከላችሁ ታምራትን፣ ድንቅ ነገሮችንና ምልክቶችን በእርሱ በኩል በማድረግ ለናዝሬቱ ኢየሱስ መስክሮለታል። 23እግዚአብሔር በጥንት ውሳኔውና በቀደመው ዕውቀቱ ይህን ሰው አሳልፎ በእጃችሁ ሰጣችሁ፤ እናንተም በክፉ ሰዎች2፥23 ወይም ሕግ በሌላቸው ሰዎች (አሕዛብን ያመለክታል) እጅ ሰቅላችሁ ገደላችሁት። 24እግዚአብሔር ግን የሞትን ጣር አስወግዶ አስነሣው፤ ሞት ይዞ ሊያስቀረው አልቻለምና። 25ዳዊትም ስለ እርሱ እንዲህ ይላል፤
“ ‘ጌታን ሁልጊዜ በፊቴ አየዋለሁ፤
እርሱ በቀኜ ነውና፣
ከቶ አልታወክም።
26ስለዚህ ልቤ ደስ አለው፤ አንደበቴም ሐሤት አደረገ፤
ሥጋዬም በተስፋ ይኖራል።
27ነፍሴን በሲኦል አትተዋትምና፤
ቅዱስህም መበስበስን እንዲያይ አታደርግም።
28የሕይወትን መንገድ እንዳውቅ አደረግኸኝ፤
በፊትህም በሐሤት ትሞላኛለህ።’
29“ወንድሞች ሆይ፤ ከቀደምት አባቶች ዳዊት ሞቶ እንደ ተቀበረ፣ መቃብሩም እስከ ዛሬ ድረስ በመካከላችን እንደሚገኝ በድፍረት መናገር እችላለሁ። 30ነቢይ በመሆኑም፣ እግዚአብሔር ከዘሮቹ አንዱን በዙፋኑ ላይ እንደሚያስቀምጥ በመሐላ ቃል የገባለት መሆኑን ዐወቀ። 31ይህን አስቀድሞ በማየቱ እርሱ በሲኦል እንደማይቀርና ሥጋውም እንደማይበሰብስ ስለ ክርስቶስ2፥31 ወይም መሲሕ፤ በግሪኩ ክርስቶስ፣ በዕብራይስጡ መሲሕ የሁለቱም ቃላት ትርጕም የተቀባው ማለት ነው፤ እንዲሁም በ36 ትንሣኤ ተናገረ። 32ይህን ኢየሱስ፣ እግዚአብሔር ከሞት አስነሣው፤ እኛም ሁላችን ለዚህ ነገር ምስክሮች ነን። 33ስለዚህ በእግዚአብሔር ቀኝ ከፍ ከፍ ካለ በኋላ፣ የመንፈስ ቅዱስን ተስፋ ከአብ ተቀብሎ አሁን የምታዩትንና የምትሰሙትን አፈሰሰው። 34ዳዊት ወደ ሰማያት አልወጣም፤ እርሱ ራሱ ግን እንዲህ ብሏል፤
“ ‘ጌታ ጌታዬን፣
35“ጠላቶችህን ለእግርህ መረገጫ፣
እስከማደርግልህ ድረስ፣
በቀኜ ተቀመጥ” አለው።’
36“እንግዲህ፣ እግዚአብሔር ይህን እናንተ የሰቀላችሁትን ኢየሱስን፣ ጌታም ክርስቶስም እንዳደረገው የእስራኤል ወገን ሁሉ ይረዳ!”
37ሕዝቡም ይህን በሰሙ ጊዜ ልባቸው እጅግ ተነካ፤ ጴጥሮስንና ሌሎቹንም ሐዋርያት፣ “ወንድሞች ሆይ፤ ታዲያ ምን እናድርግ?” አሏቸው።
38ጴጥሮስም እንዲህ አላቸው፤ “ንስሓ ግቡ፤ ኀጢአታችሁም እንዲሰረይላችሁ፣ እያንዳንዳችሁ በኢየሱስ ክርስቶስ ስም ተጠመቁ፤ የመንፈስ ቅዱስንም ስጦታ ትቀበላላችሁ። 39የተስፋው ቃል ለእናንተና ለልጆቻችሁ እንዲሁም ጌታ አምላካችን ወደ ራሱ ለሚጠራቸው፣ በሩቅ ላሉትም ሁሉ ነውና።”
40በሌላ ብዙ ቃል እየመሰከረላቸው፣ “ከዚህ ጠማማ ትውልድ ራሳችሁን አድኑ” በማለት አስጠነቀቃቸው። 41ቃሉን የተቀበሉትም ተጠመቁ፤ በዚያ ቀን ሦስት ሺሕ ያህል ሰዎች በቍጥራቸው ላይ ተጨመሩ።
የአማኞች የኅብረት ኑሮ
42እነርሱም በሐዋርያት ትምህርትና በኅብረት፣ እንጀራውንም በመቍረስና በጸሎት ይተጉ ነበር። 43በሐዋርያት እጅ ብዙ ድንቅና ታምራት ይደረግ ስለ ነበር፣ ሰው ሁሉ ፍርሀት ዐደረበት። 44ያመኑት ሁሉ በአንድነት ነበሩ፤ ያላቸውንም ሁሉ የጋራ አደረጉ። 45ሀብታቸውንና ንብረታቸውንም እየሸጡ ለእያንዳንዱ ሰው የሚያስፈልገውን ያህል ይሰጡት ነበር። 46በየዕለቱ በቤተ መቅደስ በአንድነት እየተገናኙ፣ በቤታቸውም እንጀራ እየቈረሱ በደስታና በቀና ልብ ይመገቡ ነበር፤ 47እግዚአብሔርንም እያመሰገኑ፣ በሕዝቡ ሁሉ ፊት ሞገስ ነበራቸው፤ ጌታም የሚድኑትን በቍጥራቸው ላይ ዕለት በዕለት ይጨምር ነበር።
