1If only you were to me like a brother,
who was nursed at my mother’s breasts!
Then, if I found you outside,
I would kiss you,
and no-one would despise me.
2I would lead you
and bring you to my mother’s house –
she who has taught me.
I would give you spiced wine to drink,
the nectar of my pomegranates.
3His left arm is under my head
and his right arm embraces me.
4Daughters of Jerusalem, I charge you:
do not arouse or awaken love
until it so desires.
Friends
5Who is this coming up from the wilderness
leaning on her beloved?
She
Under the apple tree I roused you;
there your mother conceived you,
there she who was in labour gave you birth.
6Place me like a seal over your heart,
like a seal on your arm;
for love is as strong as death,
its jealousy8:6 Or ardour unyielding as the grave.
It burns like blazing fire,
like a mighty flame.8:6 Or fire, / like the very flame of the Lord
7Many waters cannot quench love;
rivers cannot sweep it away.
If one were to give
all the wealth of one’s house for love,
it8:7 Or he would be utterly scorned.
Friends
8We have a little sister,
and her breasts are not yet grown.
What shall we do for our sister
on the day she is spoken for?
9If she is a wall,
we will build towers of silver on her.
If she is a door,
we will enclose her with panels of cedar.
She
10I am a wall,
and my breasts are like towers.
Thus I have become in his eyes
like one bringing contentment.
11Solomon had a vineyard in Baal Hamon;
he let out his vineyard to tenants.
Each was to bring for its fruit
a thousand shekels8:11 That is, about 12 kilograms; also in verse 12 of silver.
12But my own vineyard is mine to give;
the thousand shekels are for you, Solomon,
and two hundred8:12 That is, about 2.3 kilograms are for those who tend its fruit.
He
13You who dwell in the gardens
with friends in attendance,
let me hear your voice!
She
14Come away, my beloved,
and be like a gazelle
or like a young stag
on the spice-laden mountains.
1О, да си ми као брат био
што је груди мајке моје сисао!
Нашла бих те на пољу
и пољубила те
и нико ме презирао не би.
2Водила бих те
и довела у дом мајке своје,
која ме је подигла.
Дала бих ти да попијеш вино зачињено
и сок од мога нара.
3Левица му је под главом мојом,
а десницом ме грли.
4Ћерке јерусалимске, заклињем вас,
не будите и не дижите моју љубав
док јој се не прохте.
Пријатељице
5Ко је она што долази из пустиње,
наслоњена на вољеног свога?
Она
Под јабуком сам те пробудила,
тамо где те је мајка твоја родила,
тамо где те родила у мукама.
6Стави ме као жиг на срце своје,
као прстен на руку своју.
Јер љубав је ко смрт јака,
а љубомора страшна попут Света мртвих8,6 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих..
Њен горући пламен
је моћна ватра.
7Силне воде нису кадре да угасе љубав
и реке је згаснути не могу.
Ако неко за љубав даје
све богатство своје куће,
људи би то презрели.
Пријатељи
8Наша је сестра мала
и још нема груди.
Шта за њу да урадимо
на дан када о њој буде речи?
9Ако као зид буде,
на њој ћемо дићи грудобран од сребра;
ако буде као врата,
заградићемо их кедровим даскама.
Она
10Ја сам зид!
Моје су груди као куле.
Тако сам постала она
што је нашла наклоност у његовим очима.
11У Вал-Амону Соломон је виноград имао.
Виноград је дао чуварима,
да му сваки од тог плода
доноси по хиљаду сребрника.
12Преда мном је мој виноград,
моје је власништво.
Хиљаду сребрника припада теби, о, Соломоне,
а две стотине онима који му плод чувају.
Он
13О, ти која пребиваш у виноградима!
Глас твој ти другови помно ослушкују,
па дај да га и ја чујем.
Она
14Пожури, о, вољени мој!
Буди као јелен
или ко јеленче
на брдима што миришу.
