New International Version – UK

Ecclesiastes 12:1-14

1Remember your Creator

in the days of your youth,

before the days of trouble come

and the years approach when you will say,

‘I find no pleasure in them’ –

2before the sun and the light

and the moon and the stars grow dark,

and the clouds return after the rain;

3when the keepers of the house tremble,

and the strong men stoop,

when the grinders cease because they are few,

and those looking through the windows grow dim;

4when the doors to the street are closed

and the sound of grinding fades;

when people rise up at the sound of birds,

but all their songs grow faint;

5when people are afraid of heights

and of dangers in the streets;

when the almond tree blossoms

and the grasshopper drags itself along

and desire no longer is stirred.

Then people go to their eternal home

and mourners go about the streets.

6Remember him – before the silver cord is severed,

and the golden bowl is broken;

before the pitcher is shattered at the spring,

and the wheel broken at the well,

7and the dust returns to the ground it came from,

and the spirit returns to God who gave it.

8‘Meaningless! Meaningless!’ says the Teacher.12:8 Or the leader of the assembly; also in verses 9 and 10

‘Everything is meaningless!’

The conclusion of the matter

9Not only was the Teacher wise, but also he imparted knowledge to the people. He pondered and searched out and set in order many proverbs. 10The Teacher searched to find just the right words, and what he wrote was upright and true.

11The words of the wise are like goads, their collected sayings like firmly embedded nails – given by one shepherd.12:11 Or Shepherd 12Be warned, my son, of anything in addition to them.

Of making many books there is no end, and much study wearies the body.

13Now all has been heard;

here is the conclusion of the matter:

fear God and keep his commandments,

for this is the duty of all mankind.

14For God will bring every deed into judgment,

including every hidden thing,

whether it is good or evil.

New Serbian Translation

Књига проповедникова 12:1-14

1Сећај се Створитеља свога

у данима младости своје –

пре него дођу дани зла

и пристигну године за које ћеш рећи:

„Не миле ми се“;

2пре него се замрачи сунце,

светло месеца и звезда

и оду облаци након кише;

3на дан када се заљуљају чувари куће

и пресамите се јунаци,

када стану малобројне дробилице

и замагле се оне што кроз прозоре гледају,

4када се затворе улична врата

и утиша звекет млинског камена,

када се човек диже с цвркутом птица

и прореде се песме;

5када се човек боји узвишења

и опасности на путу,

када процвета бадем

и скакавац се улењи,

када жеља умине.

Јер човек одлази у своју вечну кућу,

а на улицу излазе ожалошћени.

6Сећај га се пре него пукне сребрно уже

и поломи се златна чаша,

пре него пукне крчаг на врелу

и скрши се точак на бунару.

7Тада се прах земљи враћа, где је и био,

а дух се враћа Богу који га је дао.

8Пролазност над пролазношћу – вајка се проповедник –

Све је пролазно!

Закључак

9И не само да је проповедник био мудар него је и народ поучавао знању. Пажљиво је проучавао многе приче да би их саставио. 10Проповедник је трагао за прикладним речима, хтео је да тачно запише речи истине.

11Речи мудрих су попут остана, попут чврсто прикуцаних ексера су сакупљачи прича, што их је дао један пастир. 12Чувај се, сине мој, претеривања, јер нема краја писању многих књига. А од силног учења и тело клоне.

13Закључак свега што се чуло је:

Бога се бој

и његове заповести држи.

То је сва човекова дужност.

14Елем, Бог ће свако дело довести на суд,

сваку скривену ствар,

било добро или зло.