Deuteronomy 2 – NIVUK & NSP

New International Version – UK

Deuteronomy 2:1-37

Wanderings in the wilderness

1Then we turned back and set out towards the wilderness along the route to the Red Sea,2:1 Or the Sea of Reeds as the Lord had directed me. For a long time we made our way around the hill country of Seir.

2Then the Lord said to me, 3‘You have made your way around this hill country long enough; now turn north. 4Give the people these orders: “You are about to pass through the territory of your relatives the descendants of Esau, who live in Seir. They will be afraid of you, but be very careful. 5Do not provoke them to war, for I will not give you any of their land, not even enough to put your foot on. I have given Esau the hill country of Seir as his own. 6You are to pay them in silver for the food you eat and the water you drink.” ’

7The Lord your God has blessed you in all the work of your hands. He has watched over your journey through this vast wilderness. These forty years the Lord your God has been with you, and you have not lacked anything.

8So we went on past our relatives the descendants of Esau, who live in Seir. We turned from the Arabah road, which comes up from Elath and Ezion Geber, and travelled along the desert road of Moab.

9Then the Lord said to me, ‘Do not harass the Moabites or provoke them to war, for I will not give you any part of their land. I have given Ar to the descendants of Lot as a possession.’

10(The Emites used to live there – a people strong and numerous, and as tall as the Anakites. 11Like the Anakites, they too were considered Rephaites, but the Moabites called them Emites. 12Horites used to live in Seir, but the descendants of Esau drove them out. They destroyed the Horites from before them and settled in their place, just as Israel did in the land the Lord gave them as their possession.)

13And the Lord said, ‘Now get up and cross the Zered Valley.’ So we crossed the valley.

14Thirty-eight years passed from the time we left Kadesh Barnea until we crossed the Zered Valley. By then, that entire generation of fighting men had perished from the camp, as the Lord had sworn to them. 15The Lord’s hand was against them until he had completely eliminated them from the camp.

16Now when the last of these fighting men among the people had died, 17the Lord said to me, 18‘Today you are to pass by the region of Moab at Ar. 19When you come to the Ammonites, do not harass them or provoke them to war, for I will not give you possession of any land belonging to the Ammonites. I have given it as a possession to the descendants of Lot.’

20(That too was considered a land of the Rephaites, who used to live there; but the Ammonites called them Zamzummites. 21They were a people strong and numerous, and as tall as the Anakites. The Lord destroyed them from before the Ammonites, who drove them out and settled in their place. 22The Lord had done the same for the descendants of Esau, who lived in Seir, when he destroyed the Horites from before them. They drove them out and have lived in their place to this day. 23And as for the Avvites who lived in villages as far as Gaza, the Caphtorites coming out from Caphtor2:23 That is, Crete destroyed them and settled in their place.)

Defeat of Sihon king of Heshbon

24‘Set out now and cross the Arnon Gorge. See, I have given into your hand Sihon the Amorite, king of Heshbon, and his country. Begin to take possession of it and engage him in battle. 25This very day I will begin to put the terror and fear of you on all the nations under heaven. They will hear reports of you and will tremble and be in anguish because of you.’

26From the Desert of Kedemoth I sent messengers to Sihon king of Heshbon offering peace and saying, 27‘Let us pass through your country. We will stay on the main road; we will not turn aside to the right or to the left. 28Sell us food to eat and water to drink for their price in silver. Only let us pass through on foot – 29as the descendants of Esau, who live in Seir, and the Moabites, who live in Ar, did for us – until we cross the Jordan into the land the Lord our God is giving us.’ 30But Sihon king of Heshbon refused to let us pass through. For the Lord your God had made his spirit stubborn and his heart obstinate in order to give him into your hands, as he has now done.

31The Lord said to me, ‘See, I have begun to deliver Sihon and his country over to you. Now begin to conquer and possess his land.’

32When Sihon and all his army came out to meet us in battle at Jahaz, 33the Lord our God delivered him over to us and we struck him down, together with his sons and his whole army. 34At that time we took all his towns and completely destroyed2:34 The Hebrew term refers to the irrevocable giving over of things or persons to the Lord, often by totally destroying them. them – men, women and children. We left no survivors. 35But the livestock and the plunder from the towns we had captured we carried off for ourselves. 36From Aroer on the rim of the Arnon Gorge, and from the town in the gorge, even as far as Gilead, not one town was too strong for us. The Lord our God gave us all of them. 37But in accordance with the command of the Lord our God, you did not encroach on any of the land of the Ammonites, neither the land along the course of the Jabbok nor that around the towns in the hills.

New Serbian Translation

5. Мојсијева 2:1-37

Лутање у пустињи

1Окренули смо се и запутили у пустињу према Црвеном мору како нам је рекао Господ. Дуго времена смо се вртели око горе Сир.

2Тада ми је Господ рекао: 3’Доста сте се вртели око ове горе. Окрените се према северу! 4Заповеди народу: „Сада пролазите кроз подручје ваше браће, Исавових потомака, који живе у Сиру. Они вас се боје, али се ви добро чувајте! 5Не упуштајте се у сукоб са њима, јер вам нећу дати ни стопу од њихове земље. Наиме, Сир сам дао Исаву у посед. 6Храну од њих купујте за новац, да имате шта да једете, а такође и воду плаћајте новцем.“’

7Јер, Господ, Бог твој, који те је благословио у свим твојим подухватима, зна да пролазиш кроз ову велику пустињу. Господ, Бог твој, ових је четрдесет година био с тобом, те ти ништа није недостајало.

8Тако смо заобишли своју браћу, потомке Исавове, који живе у Сиру, путем што води у Араву, Елат и Есион-Гевер, па смо скренули на пут што води у моавску пустињу.

9Господ ми рече: ’Не нападај Моавце, нити ступај у рат с њима, јер ти нећу дати у посед њихову земљу: Лотовим потомцима сам дао Ар у посед.’ 10(Тамо су некада живели Емијци. Био је то народ велики и бројан; високи као Енаковци. 11Њих, као и Енаковце, такође сврставају у Рефаимце, иако их Моавци зову Емијцима. 12У Сиру су некада живели Хоријци. Исавови потомци су присвојили њихову земљу, истребили их и населили се на њихово место. То исто је учинио Израиљ у земљи коју му је Господ дао у посед.)

13’А сад устаните и пређите преко потока Зареда.’ Тако смо прешли преко потока Зареда.

14Путовали смо тридесет осам година од Кадис-Варније до преласка потока Зареда, све док није помро читав тај нараштај људи у табору способних за ратовање, као што им се Господ заклео. 15Шта више, Господња рука се окренула против њих да их смете усред табора, док сви нису били истребљени.

16А када су помрли у народу сви људи способни за ратовање, 17Господ ми рече: 18’Данас прелазиш преко моавског подручја код Ара. 19Кад се приближиш Амонцима, не нападај их, нити се упуштај у сукоб са њима, јер ти нећу дати у посед земљу Амонаца. Наиме, њу сам је дао у посед Лотовим потомцима.’ 20(Та земља је некада припадала Рефаимцима, које су Амонци звали и ’Замзумићанима’. 21То је био народ велики и бројан; били су високог раста као Енаковци. Господ их је истребио пред Амонцима који су присвојили њихову земљу и населили се на њихово место. 22То су исто учинили и потомци Исава који живе у Сиру. Они су истребили Хоријце, присвојили њихову земљу и настанили се на њихово место где живе све до данас. 23А Авинце, који су живели у селима око Газе, истребили су Кафтореји, који долазе из Кафтора, и населили се на њихово место.)

Пораз Сихона, цара есевонског

24’Устаните и наставите пут, па пређите преко потока Арнона! Ево, предао сам вам у руке Сихона, цара есевонског, Аморејца, и његову земљу. Почни да је освајаш! Ступи у рат против њега! 25Данас почињем да пред тобом ширим страх и трепет међу народе под целим небом. Они ће чути гласине о теби, па ће дрхтати од страха пред тобом и спопадаће га ужас од тебе.’

26Тада сам из пустиње Кедемот послао гласнике есевонском цару Сихону с мирољубивом поруком: 27’Дозволи ми да прођем преко твоје земље. Ићи ћу главним путем и нећу скретати ни десно ни лево. 28Храну за јело и воду за пиће продај ми за новац. Само ми дозволи да прођем пешице, 29док не пређем преко Јордана у земљу коју нам даје Господ, Бог наш. Тако су ми учинили и Исавови потомци који живе у Сиру и Моавци који живе у Ару.’ 30Али Сихон, цар есевонски, није нам дао да прођемо, јер је Господ, Бог твој, учинио његов дух непопустљивим а његово срце тврдим, како би га предао у твоје руке, као што и јесте данас.

31Господ ми рече: ’Ево, почео сам да ти предајем Сихона и његову земљу. Почни да освајаш његову земљу, како би је присвојио!’

32Тада је Сихон изашао пред нас, он и сав његов народ у бој код Јасе. 33Али, Господ, Бог наш, нам га је предао, тако да смо поразили њега, његове синове и његов народ. 34У то време смо заузели све његове градове и извршили клето уништење над сваким градом – над мушкарцима, женама и децом – никог живог нисмо оставили. 35Запленили смо само стоку и однели плен из градова које смо освојили. 36Од Ароира, који се налази код потока Арнона и града који је код потока, све до Галада, није било града који је био превисок за нас. Све нам их је предао Господ, Бог наш. 37Само се земљи Амонаца ниси приближавао: потоку Јавоку, нити градовима у горју, баш како је заповедио Господ, Бог наш.