New International Version

Romans 9:1-33

Paul’s Anguish Over Israel

1I speak the truth in Christ—I am not lying, my conscience confirms it through the Holy Spirit— 2I have great sorrow and unceasing anguish in my heart. 3For I could wish that I myself were cursed and cut off from Christ for the sake of my people, those of my own race, 4the people of Israel. Theirs is the adoption to sonship; theirs the divine glory, the covenants, the receiving of the law, the temple worship and the promises. 5Theirs are the patriarchs, and from them is traced the human ancestry of the Messiah, who is God over all, forever praised!9:5 Or Messiah, who is over all. God be forever praised! Or Messiah. God who is over all be forever praised! Amen.

God’s Sovereign Choice

6It is not as though God’s word had failed. For not all who are descended from Israel are Israel. 7Nor because they are his descendants are they all Abraham’s children. On the contrary, “It is through Isaac that your offspring will be reckoned.”9:7 Gen. 21:12 8In other words, it is not the children by physical descent who are God’s children, but it is the children of the promise who are regarded as Abraham’s offspring. 9For this was how the promise was stated: “At the appointed time I will return, and Sarah will have a son.”9:9 Gen. 18:10,14

10Not only that, but Rebekah’s children were conceived at the same time by our father Isaac. 11Yet, before the twins were born or had done anything good or bad—in order that God’s purpose in election might stand: 12not by works but by him who calls—she was told, “The older will serve the younger.”9:12 Gen. 25:23 13Just as it is written: “Jacob I loved, but Esau I hated.”9:13 Mal. 1:2,3

14What then shall we say? Is God unjust? Not at all! 15For he says to Moses,

“I will have mercy on whom I have mercy,

and I will have compassion on whom I have compassion.”9:15 Exodus 33:19

16It does not, therefore, depend on human desire or effort, but on God’s mercy. 17For Scripture says to Pharaoh: “I raised you up for this very purpose, that I might display my power in you and that my name might be proclaimed in all the earth.”9:17 Exodus 9:16 18Therefore God has mercy on whom he wants to have mercy, and he hardens whom he wants to harden.

19One of you will say to me: “Then why does God still blame us? For who is able to resist his will?” 20But who are you, a human being, to talk back to God? “Shall what is formed say to the one who formed it, ‘Why did you make me like this?’ ”9:20 Isaiah 29:16; 45:9 21Does not the potter have the right to make out of the same lump of clay some pottery for special purposes and some for common use?

22What if God, although choosing to show his wrath and make his power known, bore with great patience the objects of his wrath—prepared for destruction? 23What if he did this to make the riches of his glory known to the objects of his mercy, whom he prepared in advance for glory— 24even us, whom he also called, not only from the Jews but also from the Gentiles? 25As he says in Hosea:

“I will call them ‘my people’ who are not my people;

and I will call her ‘my loved one’ who is not my loved one,”9:25 Hosea 2:23

26and,

“In the very place where it was said to them,

‘You are not my people,’

there they will be called ‘children of the living God.’ ”9:26 Hosea 1:10

27Isaiah cries out concerning Israel:

“Though the number of the Israelites be like the sand by the sea,

only the remnant will be saved.

28For the Lord will carry out

his sentence on earth with speed and finality.”9:28 Isaiah 10:22,23 (see Septuagint)

29It is just as Isaiah said previously:

“Unless the Lord Almighty

had left us descendants,

we would have become like Sodom,

we would have been like Gomorrah.”9:29 Isaiah 1:9

Israel’s Unbelief

30What then shall we say? That the Gentiles, who did not pursue righteousness, have obtained it, a righteousness that is by faith; 31but the people of Israel, who pursued the law as the way of righteousness, have not attained their goal. 32Why not? Because they pursued it not by faith but as if it were by works. They stumbled over the stumbling stone. 33As it is written:

“See, I lay in Zion a stone that causes people to stumble

and a rock that makes them fall,

and the one who believes in him will never be put to shame.”9:33 Isaiah 8:14; 28:16

New Serbian Translation

Римљанима 9:1-33

Бог и јудејски народ

1Говорим истину у Христу. Моја савест ми по Светом Духу сведочи да не лажем, 2кад кажем да осећам велику жалост и да ме срце непрестано боли 3за своју браћу, моје сроднике по телесном пореклу. Ради њих бих желео да сам будем проклет и одвојен од Христа. 4Они су Израиљци: њима припада синовство, слава, савези, њима је дан Закон, богослужење и обећања. 5Њихови су и преци, а од њих води људско порекло и Христос, који је над свима Бог. Њему нек је слава довека! Амин.

6Ипак, Божија реч није затајила. Јер нису сви који су по рођењу Израиљци, прави Израиљци, 7нити су Аврахамова деца сви који су његово потомство, него: „Преко Исака ће се твоје потомство наставити.“ 8То значи да деца по телесном пореклу нису Божија деца. Само се деца рођена на основу обећања рачунају у Аврахамово потомство. 9Ово је реч обећања: „Доћи ћу у ово време, и Сара ће имати сина.“ 10И не само она. На исти начин је и Ревека зачела с нашим праоцем Исаком. 11Наиме, синови се тада још нису били родили, нити су учинили ни добро ни зло. Тада јој је Бог, да би учинио трајном одлуку о изабрању, 12које не зависи од учињених дела, него од онога који позива, рекао: „Старији ће млађему служити.“ 13Баш као што је написано:

„Јакова сам заволео,

а Исава замрзео.“

14Дакле, шта да кажемо? Да ли је Бог неправедан? Никако! 15Јер је Мојсију рекао: „Смиловаћу се коме хоћу да се смилујем, и исказаћу милосрђе коме хоћу да искажем милосрђе.“ 16Према томе, ништа не зависи од нечије жеље или труда, него од Бога који се смилује. 17Писмо, наиме, каже фараону:

„Подигао сам те да на теби покажем своју силу,

и да се моје име разгласи по целом свету.“

18Према томе, смилује се на кога хоће, и отврдне кога хоће.

19Али ти ћеш ми рећи: „Зашто онда Бог и даље тражи кривицу на људима? Јер, ко може да се супротстави његовој вољи?“ 20Човече, па ко си ти да се расправљаш с Богом? Хоће ли глинена посуда рећи ономе који ју је начинио: „Зашто си ме таквом начинио?“ 21Коначно, зар грнчар нема право да од исте глине начини једну посуду за свечане прилике, а другу за свакодневну употребу? 22А шта ако је Бог, желећи да покаже свој гнев и обзнани своју моћ, с великим стрпљењем подносио посуде гнева, оне који су дозрели за пропаст? 23Он је то учинио како би објавио богатство своје славе на посудама његовог милосрђа, које је унапред припремио за његову славу. 24То смо ми, које је Бог позвао не само од Јевреја, него и од незнабожаца. 25Као што каже пророк Осија:

„Народ који није мој народ

назваћу својим народом,

и ону која није вољена, вољеном.“

26„А на месту где им се рекло:

’Ви нисте народ мој’,

назваће се ’синовима живога Бога.’“

27А Исаија кличе о Израиљу:

„Ако буде број синова Израиљевих као песак на морској обали,

само ће се остатак спасти,

28јер Господ ће испунити своју реч,

остварити је на земљи.“

29Као што је пророк Исаија прорекао:

„Да нам Господ над војскама

није оставио потомство,

били бисмо као Содома

и налик на Гомору.“

30Дакле, шта ћемо закључити? Да су незнабошци, који се нису трудили да стекну праведност пред Богом, стекли ту праведност, праведност до које се долази вером. 31Међутим, народ израиљски, који је тежио за законом који би водио к праведности, није достигао тај закон. 32Зашто? Зато што нису настојали да до њега дођу вером, него делима. Тако су се спотакли о камен. 33Као што је у Писму написано:

„Ево, постављам на Сиону камен за спотицање

и стену за посртање.

Али, ко у њега поверује,

неће се постидети.“