New International Version

Numbers 35:1-34

Towns for the Levites

1On the plains of Moab by the Jordan across from Jericho, the Lord said to Moses, 2“Command the Israelites to give the Levites towns to live in from the inheritance the Israelites will possess. And give them pasturelands around the towns. 3Then they will have towns to live in and pasturelands for the cattle they own and all their other animals.

4“The pasturelands around the towns that you give the Levites will extend a thousand cubits35:4 That is, about 1,500 feet or about 450 meters from the town wall. 5Outside the town, measure two thousand cubits35:5 That is, about 3,000 feet or about 900 meters on the east side, two thousand on the south side, two thousand on the west and two thousand on the north, with the town in the center. They will have this area as pastureland for the towns.

Cities of Refuge

6“Six of the towns you give the Levites will be cities of refuge, to which a person who has killed someone may flee. In addition, give them forty-two other towns. 7In all you must give the Levites forty-eight towns, together with their pasturelands. 8The towns you give the Levites from the land the Israelites possess are to be given in proportion to the inheritance of each tribe: Take many towns from a tribe that has many, but few from one that has few.”

9Then the Lord said to Moses: 10“Speak to the Israelites and say to them: ‘When you cross the Jordan into Canaan, 11select some towns to be your cities of refuge, to which a person who has killed someone accidentally may flee. 12They will be places of refuge from the avenger, so that anyone accused of murder may not die before they stand trial before the assembly. 13These six towns you give will be your cities of refuge. 14Give three on this side of the Jordan and three in Canaan as cities of refuge. 15These six towns will be a place of refuge for Israelites and for foreigners residing among them, so that anyone who has killed another accidentally can flee there.

16“ ‘If anyone strikes someone a fatal blow with an iron object, that person is a murderer; the murderer is to be put to death. 17Or if anyone is holding a stone and strikes someone a fatal blow with it, that person is a murderer; the murderer is to be put to death. 18Or if anyone is holding a wooden object and strikes someone a fatal blow with it, that person is a murderer; the murderer is to be put to death. 19The avenger of blood shall put the murderer to death; when the avenger comes upon the murderer, the avenger shall put the murderer to death. 20If anyone with malice aforethought shoves another or throws something at them intentionally so that they die 21or if out of enmity one person hits another with their fist so that the other dies, that person is to be put to death; that person is a murderer. The avenger of blood shall put the murderer to death when they meet.

22“ ‘But if without enmity someone suddenly pushes another or throws something at them unintentionally 23or, without seeing them, drops on them a stone heavy enough to kill them, and they die, then since that other person was not an enemy and no harm was intended, 24the assembly must judge between the accused and the avenger of blood according to these regulations. 25The assembly must protect the one accused of murder from the avenger of blood and send the accused back to the city of refuge to which they fled. The accused must stay there until the death of the high priest, who was anointed with the holy oil.

26“ ‘But if the accused ever goes outside the limits of the city of refuge to which they fled 27and the avenger of blood finds them outside the city, the avenger of blood may kill the accused without being guilty of murder. 28The accused must stay in the city of refuge until the death of the high priest; only after the death of the high priest may they return to their own property.

29“ ‘This is to have the force of law for you throughout the generations to come, wherever you live.

30“ ‘Anyone who kills a person is to be put to death as a murderer only on the testimony of witnesses. But no one is to be put to death on the testimony of only one witness.

31“ ‘Do not accept a ransom for the life of a murderer, who deserves to die. They are to be put to death.

32“ ‘Do not accept a ransom for anyone who has fled to a city of refuge and so allow them to go back and live on their own land before the death of the high priest.

33“ ‘Do not pollute the land where you are. Bloodshed pollutes the land, and atonement cannot be made for the land on which blood has been shed, except by the blood of the one who shed it. 34Do not defile the land where you live and where I dwell, for I, the Lord, dwell among the Israelites.’ ”

New Serbian Translation

4. Мојсијева 35:1-34

Левитски градови

1Господ рече Мојсију на моавским пољанама код Јордана насупрот Јерихона: 2„Заповеди Израиљцима нека од свог наследства које поседују дају Левитима градове да у њима живе. Дај Левитима и пашњаке који окружују градове. 3Градови у којима ће живети нека буду њихови, а пашњаци нека буду за њихову стоку и све њихове животиње.

4Нека пашњаци око градова које ћеш дати Левитима, буду хиљаду лаката35,4 Око 500 m. удаљени од градског зида, свуда унаоколо. 5Изван града измери две хиљаде лаката на источној страни града, две хиљаде лаката на јужној страни, две хиљада лаката на западној страни и две хиљаде лаката35,5 Око 1 km. на северној страни, тако да град буде у средини. То нека им припадне као градски пашњаци.

Градови-уточишта

6Од градова које ћете дати Левитима, шест ће бити градови-уточишта, где ћете дозволити убици да побегне. Уз њих додајте још четрдесет два града. 7Нека буде укупно четрдесет осам градова, са њиховим пашњацима, које ћете дати Левитима 8Кад дајете градове од поседа Израиљаца, од већих племена узмите више, а од мањих узмите мање. Нека свако племе уступи нешто градова Левитима према обиму наследства које је примило.“

9Господ рече Мојсију: 10„Говори Израиљцима и реци им: ’Кад преко Јордана пређете у хананску земљу, 11одвојте себи градове за градове-уточишта, где ће побећи неко ко нехотице убије човека. 12Нека вам ти градови буду уточишта од осветника, да убица не би умро пре него што стане на суд пред заједницу. 13Од градова које ћете дати, шест ће вам бити градови-уточишта. 14За градове-уточишта дајте три града с друге стране Јордана, а три града у хананској земљи. 15Нека ових шест градова служе као уточишта Израиљцима, странцу и дошљаку, где ће побећи свако ко је нехотице убио некога.

16Али ако неко удари кога гвозденом алатком, те он умре, он је убица; нека се убица свакако погуби. 17Ако неко удари кога каменом из руке од кога се може погинути, и тај умре, он је убица; нека се убица свакако погуби. 18Ако неко удари кога дрвеним предметом из руке од кога се може погинути, и тај умре, он је убица; нека се убица свакако погуби. 19Крвни осветник мора лично да убије убицу. Када га сретне нека га убије. 20Ако неко из мржње, намерно, баци нешто на кога, па га убије, 21или из непријатељства руком удари кога, па он умре, нека тај што га је ударио буде свакако погубљен; убица је. Нека крвни осветник погуби убицу када га сретне.

22Али ако га случајно гурне без непријатељства, или ако нехотице баци нешто на њега, 23или, не видећи га, случајно испусти на њега какав камен који може да усмрти, па он умре, а притом му није био непријатељ, нити је намеравао да му науди, 24тада нека заједница, према овим прописима, просуди између онога који је усмртио и осветника. 25Нека заједница избави убицу из руку крвног осветника, и нека га врати у град-уточиште у који је побегао. Нека остане у њему до смрти Првосвештеника, који је био помазан светим уљем.

26Ако убица ступи изван границе града-уточишта у који је побегао, 27а крвни осветник наиђе на њега изван границе његовог града-уточишта, па крвни осветник убије убицу, неће бити крив за проливену крв. 28Наиме, убица мора да остане у граду-уточишту до смрти Првосвештеника. После смрти Првосвештеника убица може да се врати у земљу где има посед.

29Ово су уредбе и прописи за вас и ваше нараштаје у свим вашим местима.

30Ко год убије човека нека се погуби на сведочанство сведока. Нико не може да буде осуђен на смрт на основу сведочанства једног сведока.

31Не примајте откупнину за живот убице који је крив за смрт; он мора свакако да се погуби.

32Не примајте откупнину ни за онога који је побегао у свој град-уточиште, да би се вратио и живео у земљи пре смрти Првосвештеника.

33Не оскрнављујте земљу у којој живите, јер крв оскрнављује земљу. Никакво откупљење се не може извршити за земљу на којој је проливена крв, осим крвљу онога који ју је пролио. 34Не оскрнављујте земљу у којој живите, и где ја пребивам; јер ја, Господ, пребивам међу Израиљцима.’“