New International Version

Numbers 23:1-30

Balaam’s First Message

1Balaam said, “Build me seven altars here, and prepare seven bulls and seven rams for me.” 2Balak did as Balaam said, and the two of them offered a bull and a ram on each altar.

3Then Balaam said to Balak, “Stay here beside your offering while I go aside. Perhaps the Lord will come to meet with me. Whatever he reveals to me I will tell you.” Then he went off to a barren height.

4God met with him, and Balaam said, “I have prepared seven altars, and on each altar I have offered a bull and a ram.”

5The Lord put a word in Balaam’s mouth and said, “Go back to Balak and give him this word.”

6So he went back to him and found him standing beside his offering, with all the Moabite officials. 7Then Balaam spoke his message:

“Balak brought me from Aram,

the king of Moab from the eastern mountains.

‘Come,’ he said, ‘curse Jacob for me;

come, denounce Israel.’

8How can I curse

those whom God has not cursed?

How can I denounce

those whom the Lord has not denounced?

9From the rocky peaks I see them,

from the heights I view them.

I see a people who live apart

and do not consider themselves one of the nations.

10Who can count the dust of Jacob

or number even a fourth of Israel?

Let me die the death of the righteous,

and may my final end be like theirs!”

11Balak said to Balaam, “What have you done to me? I brought you to curse my enemies, but you have done nothing but bless them!”

12He answered, “Must I not speak what the Lord puts in my mouth?”

Balaam’s Second Message

13Then Balak said to him, “Come with me to another place where you can see them; you will not see them all but only the outskirts of their camp. And from there, curse them for me.” 14So he took him to the field of Zophim on the top of Pisgah, and there he built seven altars and offered a bull and a ram on each altar.

15Balaam said to Balak, “Stay here beside your offering while I meet with him over there.”

16The Lord met with Balaam and put a word in his mouth and said, “Go back to Balak and give him this word.”

17So he went to him and found him standing beside his offering, with the Moabite officials. Balak asked him, “What did the Lord say?”

18Then he spoke his message:

“Arise, Balak, and listen;

hear me, son of Zippor.

19God is not human, that he should lie,

not a human being, that he should change his mind.

Does he speak and then not act?

Does he promise and not fulfill?

20I have received a command to bless;

he has blessed, and I cannot change it.

21“No misfortune is seen in Jacob,

no misery observed23:21 Or He has not looked on Jacob’s offenses / or on the wrongs found in Israel.

The Lord their God is with them;

the shout of the King is among them.

22God brought them out of Egypt;

they have the strength of a wild ox.

23There is no divination against23:23 Or in Jacob,

no evil omens against23:23 Or in Israel.

It will now be said of Jacob

and of Israel, ‘See what God has done!’

24The people rise like a lioness;

they rouse themselves like a lion

that does not rest till it devours its prey

and drinks the blood of its victims.”

25Then Balak said to Balaam, “Neither curse them at all nor bless them at all!”

26Balaam answered, “Did I not tell you I must do whatever the Lord says?”

Balaam’s Third Message

27Then Balak said to Balaam, “Come, let me take you to another place. Perhaps it will please God to let you curse them for me from there.” 28And Balak took Balaam to the top of Peor, overlooking the wasteland.

29Balaam said, “Build me seven altars here, and prepare seven bulls and seven rams for me.” 30Balak did as Balaam had said, and offered a bull and a ram on each altar.

New Serbian Translation

4. Мојсијева 23:1-30

Валамова прва прича

1Валам рече Валаку: „Подигни ми овде седам жртвеника и припреми ми седам јунаца и седам овнова.“ 2Валак учини онако како му је Валам рекао. Затим су Валак и Валам принели на жртвенику једног јунца и једног овна.

3Валам рече Валаку: „Остани код своје свеспалнице, а ја ћу поћи; можда ће се Господ срести са мном, па шта ми каже, то ћу говорити.“ Тако оде он на узвишицу.

4Господ је срео Валама, и Валам му је рекао: „Припремио сам седам жртвеника и на сваком жртвенику принео једног јунца и једног овна.“

5Тада Господ стави реч у Валамова уста и рече: „Врати се Валаку и говори тако.“

6Кад се вратио Валаку, овај је стајао код своје свеспалнице са свим моавским кнезовима. 7Тада Валам изрече своју причу:

„Из Арама ме Валак доведе,

цар моавски из горја источног:

’Дођи – рече – Јакова ми прокуни,

дођи и Израиљ презри!’

8Како да прокунем

кога Бог не проклиње,

и презрем

кога Господ не презире?

9Јер гледам га с планинских врхова,

посматрам га с горских узвишења;

гле народа који живи издвојено,

међу народе он се не рачуна.

10Ко ће избројити прах Јаковљев,

ко да изброји четвртину Израиља?

О, кад бих умро смрћу праведничком,

кад би и мој крај био као њихов!“

11Тада Валак рече Валаму: „Шта си ми то учинио? Довео сам те да прокунеш моје непријатеље, а ти си их обилно благословио.“

12Валам одговори: „Зар да не кажем верно оно што ми је Господ ставио у уста?“

Валамова друга прича

13Валак му рече: „Пођи са мном на друго место; одатле ћеш видети само један његов део, а не сав народ. Оданде ми га прокуни.“ 14Затим га је одвео у Зофимско поље, на врх Фасге. Тамо је подигао седам жртвеника и на сваком жртвенику принео по једног јунца и овна.

15Валам рече Валаку: „Стани ту код своје свеспалнице, а ја идем онамо да се сретнем с Господом.“

16Господ сретне Валама, стави своју реч у његова уста и рече: „Врати се Валаку и говори овако.“

17Када се вратио к њему, Валак је стајао код своје свеспалнице са моавским кнезовима. Валак га упита: „Шта је Господ рекао?“

18Тада Валам изрече своју причу:

„Устани, Валаче,

послушај ме, сине Сефоров!

19Бог није човек да би слагао,

или потомак људски да би се кајао.

Зар је шта рекао да није учинио,

изрекао да није испунио?

20Заповест ми даде да благосиљам,

благослов је дао и нећу га повући.

21Не назире се несрећа у Јакову,

невоља се не види у Израиљу.

С њим је Господ, Бог његов,

царски му поклик сред њега одзвања!

22Бог их је из Египта извео,

он је њему као рози биволови.

23Против Јакова нема врачања,

против Израиља нема гатања.

Нек се сада прича о Јакову,

о Израиљу нек се приповеда:

’Ево, шта је Бог учинио!’

24Какав ли је то само народ!

Као лавица устаје,

као лав се диже,

не леже док улов не прождере

и крви се жртава не напије.“

25Тада Валак рече Валаму: „Кад га већ не можеш проклети, немој га ни благосиљати!“

26Валам одговори Валаку: „Зар ти нисам рекао: ’Учинићу све што ми Господ буде рекао?’“

Валамова трећа прича

27Валам рече Валаку: „Хајде да те одведем на друго место; можда ће Богу бити по вољи да ми их прокунеш оданде!“ 28Валак поведе Валама на врх Фегора који се надвија над пустаром.

29Валам рече Валаку: „Подигни ми овде седам жртвеника и припреми ми седам јунаца и седам овнова.“ 30Валак је урадио како му је Валам рекао, и принео седам јунаца и седам овнова.