New International Version

Numbers 22:1-41

Balak Summons Balaam

1Then the Israelites traveled to the plains of Moab and camped along the Jordan across from Jericho.

2Now Balak son of Zippor saw all that Israel had done to the Amorites, 3and Moab was terrified because there were so many people. Indeed, Moab was filled with dread because of the Israelites.

4The Moabites said to the elders of Midian, “This horde is going to lick up everything around us, as an ox licks up the grass of the field.”

So Balak son of Zippor, who was king of Moab at that time, 5sent messengers to summon Balaam son of Beor, who was at Pethor, near the Euphrates River, in his native land. Balak said:

“A people has come out of Egypt; they cover the face of the land and have settled next to me. 6Now come and put a curse on these people, because they are too powerful for me. Perhaps then I will be able to defeat them and drive them out of the land. For I know that whoever you bless is blessed, and whoever you curse is cursed.”

7The elders of Moab and Midian left, taking with them the fee for divination. When they came to Balaam, they told him what Balak had said.

8“Spend the night here,” Balaam said to them, “and I will report back to you with the answer the Lord gives me.” So the Moabite officials stayed with him.

9God came to Balaam and asked, “Who are these men with you?”

10Balaam said to God, “Balak son of Zippor, king of Moab, sent me this message: 11‘A people that has come out of Egypt covers the face of the land. Now come and put a curse on them for me. Perhaps then I will be able to fight them and drive them away.’ ”

12But God said to Balaam, “Do not go with them. You must not put a curse on those people, because they are blessed.”

13The next morning Balaam got up and said to Balak’s officials, “Go back to your own country, for the Lord has refused to let me go with you.”

14So the Moabite officials returned to Balak and said, “Balaam refused to come with us.”

15Then Balak sent other officials, more numerous and more distinguished than the first. 16They came to Balaam and said:

“This is what Balak son of Zippor says: Do not let anything keep you from coming to me, 17because I will reward you handsomely and do whatever you say. Come and put a curse on these people for me.”

18But Balaam answered them, “Even if Balak gave me all the silver and gold in his palace, I could not do anything great or small to go beyond the command of the Lord my God. 19Now spend the night here so that I can find out what else the Lord will tell me.”

20That night God came to Balaam and said, “Since these men have come to summon you, go with them, but do only what I tell you.”

Balaam’s Donkey

21Balaam got up in the morning, saddled his donkey and went with the Moabite officials. 22But God was very angry when he went, and the angel of the Lord stood in the road to oppose him. Balaam was riding on his donkey, and his two servants were with him. 23When the donkey saw the angel of the Lord standing in the road with a drawn sword in his hand, it turned off the road into a field. Balaam beat it to get it back on the road.

24Then the angel of the Lord stood in a narrow path through the vineyards, with walls on both sides. 25When the donkey saw the angel of the Lord, it pressed close to the wall, crushing Balaam’s foot against it. So he beat the donkey again.

26Then the angel of the Lord moved on ahead and stood in a narrow place where there was no room to turn, either to the right or to the left. 27When the donkey saw the angel of the Lord, it lay down under Balaam, and he was angry and beat it with his staff. 28Then the Lord opened the donkey’s mouth, and it said to Balaam, “What have I done to you to make you beat me these three times?”

29Balaam answered the donkey, “You have made a fool of me! If only I had a sword in my hand, I would kill you right now.”

30The donkey said to Balaam, “Am I not your own donkey, which you have always ridden, to this day? Have I been in the habit of doing this to you?”

“No,” he said.

31Then the Lord opened Balaam’s eyes, and he saw the angel of the Lord standing in the road with his sword drawn. So he bowed low and fell facedown.

32The angel of the Lord asked him, “Why have you beaten your donkey these three times? I have come here to oppose you because your path is a reckless one before me.22:32 The meaning of the Hebrew for this clause is uncertain. 33The donkey saw me and turned away from me these three times. If it had not turned away, I would certainly have killed you by now, but I would have spared it.”

34Balaam said to the angel of the Lord, “I have sinned. I did not realize you were standing in the road to oppose me. Now if you are displeased, I will go back.”

35The angel of the Lord said to Balaam, “Go with the men, but speak only what I tell you.” So Balaam went with Balak’s officials.

36When Balak heard that Balaam was coming, he went out to meet him at the Moabite town on the Arnon border, at the edge of his territory. 37Balak said to Balaam, “Did I not send you an urgent summons? Why didn’t you come to me? Am I really not able to reward you?”

38“Well, I have come to you now,” Balaam replied. “But I can’t say whatever I please. I must speak only what God puts in my mouth.”

39Then Balaam went with Balak to Kiriath Huzoth. 40Balak sacrificed cattle and sheep, and gave some to Balaam and the officials who were with him. 41The next morning Balak took Balaam up to Bamoth Baal, and from there he could see the outskirts of the Israelite camp.

New Serbian Translation

4. Мојсијева 22:1-41

Валак позива Валама да прокуне Израиља

1Израиљци су наставили пут. Утаборили су се на моавским пољанама на другој страни Јордана насупрот Јерихона.

2А Валак, син Сефоров, је видео све што је Израиљ учинио Аморејцима. 3Моава је обузео велики страх од народа, јер је био многобројан; Моава је обузео ужас пред Израиљцима.

4Моавци рекоше мадијанским старешинама: „Ова руља ће обрстити све око нас, као што во обрсти пољску траву.“

Валак, син Сефоров, је у то време био цар Моава. 5Тада је послао гласнике Валаму, сину Веоровом, у Фатур, који је код Еуфрата, у земљу свога народа, да га позову. Рекао је:

„Ево, изашао је један народ из Египта и прекрио земљу; живи ту, насупрот мене. 6Дођи стога и прокуни ми овај народ, јер је моћнији од мене, па ћу можда моћи да га савладам и истерам из земље. Знам, наиме, да кога ти благословиш, тај је благословен, а кога прокунеш, тај је проклет.“

7Оду моавске и мадијанске старешине носећи са собом награду за врачање. Кад су дошли Валаму, пренели су му Валакове речи.

8Он им рече: „Преноћите овде, а ја ћу вам одговорити онако како ми Господ буде рекао.“ Тако су моавски кнезови остали са Валамом.

9Бог дође к Валаму и рече му: „Ко су ови људи с тобом?“

10Валам одговори Богу: „Моавски цар Валак, син Сефоров, послао ми је ову поруку: 11’Ево, изашао је један народ из Египта и прекрио земљу. Стога, дођи и прокуни ми их, па ћу можда моћи да их савладам и истерам.’“

12Међутим, Бог одговори Валаму: „Не иди с њима! Не проклињи тај народ, јер је благословен.“

13Ујутро Валам устаде и рече Валаковим кнезовима: „Вратите се у своју земљу, јер је Господ одбио да ме пусти да пођем с вама.“

14Кнезови Моава су устали, вратили се Валаку и рекли му: „Валам је одбио да пође с нама.“

15Валак је поново послао кнезове, бројније и угледније од првих. 16Дођу они к Валаму и поруче му:

„Говори Валак, син Сефоров: ’Немој оклевати да дођеш к мени, 17јер ћу те богато наградити. Учинићу све што ми кажеш, само дођи и прокуни ми овај народ.’“

18Валам одговори Валаковим слугама: „Да ми Валак да и пуну кућу сребра и злата, не бих могао да прекршим заповест Господа, Бога мога; ништа не могу да учиним, ни велико ни мало. 19А сад преноћите и ви овде, да видим шта ће ми још Господ казати.“

20Бог дође ноћу к Валаму и рече му: „Ако су ови људи дошли да те позову, устани и иди с њима, али чини само оно што ти заповедим.“

Валамова магарица

21Ујутро Валам устане, оседла своју магарицу и оде са моавским кнезовима. 22Али Бог се веома разгневио зато што је отишао. Док је Валам јахао своју магарицу у пратњи двојице својих слугу, на пут му се поставио Анђео Господњи да га спречи 23Кад је магарица угледала Анђела Господњег како стоји на путу са исуканим мачем у руци, скренула је с пута и кренула преко поља. Валам је почео да туче магарицу да је врати на пут.

24Затим је Анђео Господњи стао на узак пут између винограда, с оградама с једне и друге стране. 25Но, кад је магарица угледала Анђела Господњег, прибила се уз зид и пригњечила Валамову ногу. Он је опет истуче.

26Анђео Господњи опет пође испред и стане у теснац, где се није могло скренути ни десно ни лево. 27Магарица је видела Анђела Господњег, па је легла под Валамом. Валам се толико разгневио да је почео да је туче штапом. 28Тада је Господ отворио уста магарици и она рече Валаму: „Шта сам ти учинила да си ме тако истукао три пута?“

29Валам одговори: „То је зато што правиш будалу од мене! Да имам мач при себи, одмах бих те убио!“

30Магарица рече Валаму: „Нисам ли ја твоја магарица коју си одувек јахао све до данас? Јесам ли ти икада чинила овако нешто?“

Он одговори: „Ниси.“

31Тада је Господ отворио Валамове очи. Кад је видео Анђела како стоји на путу са исуканим мачем у руци, поклонио се лицем до земље.

32Анђео Господњи му рече: „Зашто си три пута истукао магарицу? Ево, то сам ја сам изашао да те зауставим, јер је твој пут погубан22,32 Не зна се тачно значење ове јеврејске речи. преда мном. 33Магарица ме је видела, па се окренула од мене три пута. Да се није уклањала од мене, заиста бих те убио, а њу бих оставио у животу.“

34Валам одговори Анђелу Господњем: „Згрешио сам. Нисам, наиме, знао да ти стојиш на путу да ме зауставиш. Стога, ако је то зло у твојим очима, ја ћу се вратити.“

35Анђео Господњи одговори Валаму: „Иди са тим људима, али говори само оно што ти кажем.“ Тако је Валам отишао са Валаковим кнезовима.

36Кад је Валак чуо да је Валам дошао, изашао је да га дочека у моавском граду који се налази код Арнона, на самој граници. 37Валак рече Валаму: „Зар нисам слао гласнике да те позову? Зашто ми ниси дошао? Зар нисам у стању да те богато наградим?“

38Валам одговори Валаку: „Ево, дошао сам к теби. Али зар ја могу да кажем било шта? Говорићу само оно што ми Бог стави на језик.“

39Валам оде са Валаком. Дошли су у Киријат-Узот. 40Тада је Валак принео на жртву крупну и ситну стоку, па је од тога послао Валаму и кнезовима, који су били с њим. 41Следећег јутра је повео Валама и довео га на Вамот-Вал, одакле је могао да види један део народа.