New International Version

Matthew 20:1-34

The Parable of the Workers in the Vineyard

1“For the kingdom of heaven is like a landowner who went out early in the morning to hire workers for his vineyard. 2He agreed to pay them a denarius20:2 A denarius was the usual daily wage of a day laborer. for the day and sent them into his vineyard.

3“About nine in the morning he went out and saw others standing in the marketplace doing nothing. 4He told them, ‘You also go and work in my vineyard, and I will pay you whatever is right.’ 5So they went.

“He went out again about noon and about three in the afternoon and did the same thing. 6About five in the afternoon he went out and found still others standing around. He asked them, ‘Why have you been standing here all day long doing nothing?’

7“ ‘Because no one has hired us,’ they answered.

“He said to them, ‘You also go and work in my vineyard.’

8“When evening came, the owner of the vineyard said to his foreman, ‘Call the workers and pay them their wages, beginning with the last ones hired and going on to the first.’

9“The workers who were hired about five in the afternoon came and each received a denarius. 10So when those came who were hired first, they expected to receive more. But each one of them also received a denarius. 11When they received it, they began to grumble against the landowner. 12‘These who were hired last worked only one hour,’ they said, ‘and you have made them equal to us who have borne the burden of the work and the heat of the day.’

13“But he answered one of them, ‘I am not being unfair to you, friend. Didn’t you agree to work for a denarius? 14Take your pay and go. I want to give the one who was hired last the same as I gave you. 15Don’t I have the right to do what I want with my own money? Or are you envious because I am generous?’

16“So the last will be first, and the first will be last.”

Jesus Predicts His Death a Third Time

17Now Jesus was going up to Jerusalem. On the way, he took the Twelve aside and said to them, 18“We are going up to Jerusalem, and the Son of Man will be delivered over to the chief priests and the teachers of the law. They will condemn him to death 19and will hand him over to the Gentiles to be mocked and flogged and crucified. On the third day he will be raised to life!”

A Mother’s Request

20Then the mother of Zebedee’s sons came to Jesus with her sons and, kneeling down, asked a favor of him.

21“What is it you want?” he asked.

She said, “Grant that one of these two sons of mine may sit at your right and the other at your left in your kingdom.”

22“You don’t know what you are asking,” Jesus said to them. “Can you drink the cup I am going to drink?”

“We can,” they answered.

23Jesus said to them, “You will indeed drink from my cup, but to sit at my right or left is not for me to grant. These places belong to those for whom they have been prepared by my Father.”

24When the ten heard about this, they were indignant with the two brothers. 25Jesus called them together and said, “You know that the rulers of the Gentiles lord it over them, and their high officials exercise authority over them. 26Not so with you. Instead, whoever wants to become great among you must be your servant, 27and whoever wants to be first must be your slave— 28just as the Son of Man did not come to be served, but to serve, and to give his life as a ransom for many.”

Two Blind Men Receive Sight

29As Jesus and his disciples were leaving Jericho, a large crowd followed him. 30Two blind men were sitting by the roadside, and when they heard that Jesus was going by, they shouted, “Lord, Son of David, have mercy on us!”

31The crowd rebuked them and told them to be quiet, but they shouted all the louder, “Lord, Son of David, have mercy on us!”

32Jesus stopped and called them. “What do you want me to do for you?” he asked.

33“Lord,” they answered, “we want our sight.”

34Jesus had compassion on them and touched their eyes. Immediately they received their sight and followed him.

New Serbian Translation

Матеј 20:1-34

Исус приповеда параболу о једнако плаћеним радницима

1Царство небеско је слично домаћину који је у рану зору отишао да унајми раднике за свој виноград. 2Погодио се са њима да раде за један сребрњак на дан и послао их у свој виноград.

3Око девет сати ујутро је поново отишао и видео друге како стоје на тргу беспослени, 4па и њима рече: ’Идите и ви у виноград, па ћу вам платити што буде право.’ 5Они одоше. Отишао је поново око подне и око три по подне и учинио исто тако. 6Изашавши око пет по подне, нашао је неке друге како стоје на тргу, па их је упитао: ’Зашто стојите овде цели дан беспослени?’

7Они му одговорише: ’Нико нас није унајмио.’ Домаћин и њима рече: ’Идите и ви у мој виноград.’

8Кад је пало вече, господар винограда рече своме управитељу: ’Позови раднике и плати им, почевши од оних који су дошли последњи, па до оних који су дошли први.’

9Кад су дошли они који су радили од пет сати по подне, добили су по један сребрњак. 10Када су дошли они који су први почели да раде, помислили су да ће примити више. Али и они су примили по један сребрњак. 11Примивши своје, почели су да гунђају против домаћина. 12Говорили су: ’Ови који су дошли последњи радили су само један сат, а ти си их изједначио са нама који смо подносили тежину дневног посла и жегу.’

13А господар одговори једном од њих: ’Пријатељу, ја ти не чиним неправду. Ниси ли се погодио са мном за сребрњак? 14Узми своје па иди. А ја хоћу да дам овом последњем као и теби. 15Зар ја немам право да располажем својим новцем како хоћу? Или ти је око завидно зато што сам ја добар?’

16Тако ће последњи бити први, и први – последњи.“

Исус трећи пут предсказује своју смрт и васкрсење

17Док се Исус успињао према Јерусалиму, узео је Дванаесторицу ученика насамо, и путем им рекао: 18„Ево, пењемо се према Јерусалиму и Син Човечији ће бити предан водећим свештеницима и зналцима Светог писма, и они ће га осудити на смрт. 19Затим ће га изручити незнабошцима да му се ругају, и да га избичују и разапну, али ће он трећег дана васкрснути.“

Молба Јаковљеве и Јованове мајке

20Тада му приступи мајка синова Заведејевих са синовима и паде ничице да затражи нешто од њега. 21Исус је упита: „Шта желиш?“ Она му рече: „Одреди да ова моја два сина у твоме Царству седну поред тебе, један здесна, а други слева.“ 22Исус одговори: „Не знате шта тражите. Можете ли пити чашу коју ћу ја испити?“ „Можемо!“ – одговорише му они.

23Исус им узврати: „Чашу ћете испити, али ко ће седети мени здесна и слева, то ја нисам овлаштен да дам. То је за оне којима је то мој Отац наменио.“

24Када су то чула остала десеторица, разљутише се на два брата. 25Исус их онда све дозва и рече им: „Ви знате да владари владају народима и да их њихови великаши држе под влашћу. 26Тако нешто неће бити међу вама! Него, ко хоће међу вама да буде велик, нека вам буде слуга, 27и ко хоће међу вама да буде први, нека вам буде слуга. 28Тако ни Син Човечији није дошао да му служе, него да служи и да свој живот да као откупнину за многе.“

Два јерихонска слепца

29Кад су излазили из Јерихона, пође за њим силан народ. 30Уто, два слепца која су седела крај пута, чувши да Исус пролази, повикаше: „Смилуј се на нас, Господе, Сине Давидов!“

31Народ их је ућуткивао, али они још јаче повикаше: „Смилуј се на нас, Господе, Сине Давидов!“ 32Исус стаде, позва их и рече: „Шта желите да вам учиним?“

33Они му рекоше: „Господе, дај да прогледамо!“ 34Исус се сажали на њих, дотаче њихове очи и они одмах прогледаше. Потом су кренули за њим.