New International Version

Matthew 15:1-39

That Which Defiles

1Then some Pharisees and teachers of the law came to Jesus from Jerusalem and asked, 2“Why do your disciples break the tradition of the elders? They don’t wash their hands before they eat!”

3Jesus replied, “And why do you break the command of God for the sake of your tradition? 4For God said, ‘Honor your father and mother’15:4 Exodus 20:12; Deut. 5:16 and ‘Anyone who curses their father or mother is to be put to death.’15:4 Exodus 21:17; Lev. 20:9 5But you say that if anyone declares that what might have been used to help their father or mother is ‘devoted to God,’ 6they are not to ‘honor their father or mother’ with it. Thus you nullify the word of God for the sake of your tradition. 7You hypocrites! Isaiah was right when he prophesied about you:

8“ ‘These people honor me with their lips,

but their hearts are far from me.

9They worship me in vain;

their teachings are merely human rules.’15:9 Isaiah 29:13

10Jesus called the crowd to him and said, “Listen and understand. 11What goes into someone’s mouth does not defile them, but what comes out of their mouth, that is what defiles them.”

12Then the disciples came to him and asked, “Do you know that the Pharisees were offended when they heard this?”

13He replied, “Every plant that my heavenly Father has not planted will be pulled up by the roots. 14Leave them; they are blind guides.15:14 Some manuscripts blind guides of the blind If the blind lead the blind, both will fall into a pit.”

15Peter said, “Explain the parable to us.”

16“Are you still so dull?” Jesus asked them. 17“Don’t you see that whatever enters the mouth goes into the stomach and then out of the body? 18But the things that come out of a person’s mouth come from the heart, and these defile them. 19For out of the heart come evil thoughts—murder, adultery, sexual immorality, theft, false testimony, slander. 20These are what defile a person; but eating with unwashed hands does not defile them.”

The Faith of a Canaanite Woman

21Leaving that place, Jesus withdrew to the region of Tyre and Sidon. 22A Canaanite woman from that vicinity came to him, crying out, “Lord, Son of David, have mercy on me! My daughter is demon-possessed and suffering terribly.”

23Jesus did not answer a word. So his disciples came to him and urged him, “Send her away, for she keeps crying out after us.”

24He answered, “I was sent only to the lost sheep of Israel.”

25The woman came and knelt before him. “Lord, help me!” she said.

26He replied, “It is not right to take the children’s bread and toss it to the dogs.”

27“Yes it is, Lord,” she said. “Even the dogs eat the crumbs that fall from their master’s table.”

28Then Jesus said to her, “Woman, you have great faith! Your request is granted.” And her daughter was healed at that moment.

Jesus Feeds the Four Thousand

29Jesus left there and went along the Sea of Galilee. Then he went up on a mountainside and sat down. 30Great crowds came to him, bringing the lame, the blind, the crippled, the mute and many others, and laid them at his feet; and he healed them. 31The people were amazed when they saw the mute speaking, the crippled made well, the lame walking and the blind seeing. And they praised the God of Israel.

32Jesus called his disciples to him and said, “I have compassion for these people; they have already been with me three days and have nothing to eat. I do not want to send them away hungry, or they may collapse on the way.”

33His disciples answered, “Where could we get enough bread in this remote place to feed such a crowd?”

34“How many loaves do you have?” Jesus asked.

“Seven,” they replied, “and a few small fish.”

35He told the crowd to sit down on the ground. 36Then he took the seven loaves and the fish, and when he had given thanks, he broke them and gave them to the disciples, and they in turn to the people. 37They all ate and were satisfied. Afterward the disciples picked up seven basketfuls of broken pieces that were left over. 38The number of those who ate was four thousand men, besides women and children. 39After Jesus had sent the crowd away, he got into the boat and went to the vicinity of Magadan.

New Serbian Translation

Матеј 15:1-39

Исус поучава о унутрашњој чистоћи

1Тада неки фарисеји и зналци Светог писма из Јерусалима приступе Исусу, па га упитају: 2„Зашто твоји ученици крше предање наших старих? Они, наиме, не перу руке пре јела!“ 3Исус им узврати: „А зашто ви кршите Божију заповест због својих уредаба? 4Јер Бог је рекао: ’Поштуј свога оца и своју мајку’ и: ’Ко наружи оца или мајку, нека се погуби.’ 5А ви кажете: ’Ако неко каже своме оцу или мајци: „Све што ја могу да ти учиним је жртвени принос Богу“’ – 6тај онда не треба да се стара о своме оцу. Тако сте укинули Божију реч ради вашег предања. 7Лицемери! Добро је пророковао Исаија о вама, рекавши:

8’Овај народ ме поштује уснама,

али му је срце далеко од мене.

9Узалуд је њихова побожност;

њихово учење научене су заповести људске.’“

10Затим је позвао народ и рекао: „Слушајте и разумите! 11Човека не чини нечистим оно што улази у уста, већ оно што излази из уста. То га чини нечистим!“ 12Тада су му приступили његови ученици и рекли му: „Знаш ли да су се фарисеји увредили када су чули оно што си рекао?“ 13А Исус им одговори: „Свака садница коју није посадио Отац мој небески биће искорењена. 14Пустите их. Они су слепци који воде слепе. А ако слепац води слепога, обојица ће пасти у јаму.“ 15Петар му рече „Објасни нам ову причу.“ 16А Исус рече: „Зар и ви још увек не разумете? 17Не схватате ли да све што улази у човекова уста одлази у стомак и потом се избацује напоље? 18А оно што излази из уста, то извире из срца. То чини човека нечистим. 19Јер из срца излазе зле помисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочења, погрдне речи. 20То чини човека нечистим, а јести неопраним рукама – то човека не чини нечистим.“

Вера једне Хананејке

21Исус је затим отишао оданде и повукао се у тирске и сидонске области. 22Кад, гле, нека жена Хананејка из тих крајева дође и завапи: „Господе, Сине Давидов, смилуј ми се! Моја ћерка се страшно мучи, јер је опседнута злим духом.“

23Исус јој није одговорио ни речи. Тада му приступише његови ученици молећи га: „Реци јој да оде, јер иде за нама и виче.“

24Исус јој одговори: „Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева.“

25Жена дође, паде ничице пред њим те рече: „Господе, помози ми!“

26Он јој одговори: „Није добро узети хлеб деци и бацити га кучићима.“

27А жена рече: „Да, Господе, али и кучићи једу од мрвица које падају са стола њихових господара.“

28Тада јој Исус одговори: „О, жено, велика је твоја вера! Нека ти буде по твојој жељи.“ Тог истог часа је оздравила њена ћерка.

Исус исцељује многе

29Исус је отишао оданде и дошао до Галилејског језера. Попео се на једно брдо и тамо сео. 30Тада је много народа дошло к њему, а међу њима много хромих, слепих, богаља, немих и много других. Положили су их до његових ногу, а он их је излечио. 31Народ се дивио, па је, гледајући да неми говоре, да су богаљи исцељени, да хроми ходају и да слепи гледају, дао хвалу Богу Израиљеву.

Исус храни четири хиљаде људи

32Исус позва к себи своје ученике, и рече им: „Жао ми је овог народа, јер, ево, има већ три дана од како су са мном, а немају шта да једу. Ја, пак, нећу да их отпремим гладне, да не малакшу на путу.“ 33А ученици му одговоре: „Одакле нам у овој пустари толико хлеба да се нахрани оволико мноштво?“ 34Исус их упита: „Колико хлебова имате?“ Они му рекоше: „Седам хлебова и нешто рибица.“ 35Тада је Исус заповедио народу да поседа по земљи. 36Онда је узео седам хлебова и оне рибице, захвалио Богу, те разломио хлебове и додавао их ученицима, а ученици народу. 37Сви су јели и наситили се и још су покупили седам пуних котарица преосталих комада. 38А оних који су јели било је четири хиљаде мушкараца, не рачунајући жене и децу. 39Потом је послао народ кући, ушао у бродић и отишао у крајеве магаданске.