New International Version

Luke 22

Judas Agrees to Betray Jesus

1Now the Festival of Unleavened Bread, called the Passover, was approaching, and the chief priests and the teachers of the law were looking for some way to get rid of Jesus, for they were afraid of the people. Then Satan entered Judas, called Iscariot, one of the Twelve. And Judas went to the chief priests and the officers of the temple guard and discussed with them how he might betray Jesus. They were delighted and agreed to give him money. He consented, and watched for an opportunity to hand Jesus over to them when no crowd was present.

The Last Supper

Then came the day of Unleavened Bread on which the Passover lamb had to be sacrificed. Jesus sent Peter and John, saying, “Go and make preparations for us to eat the Passover.”

“Where do you want us to prepare for it?” they asked.

10 He replied, “As you enter the city, a man carrying a jar of water will meet you. Follow him to the house that he enters, 11 and say to the owner of the house, ‘The Teacher asks: Where is the guest room, where I may eat the Passover with my disciples?’ 12 He will show you a large room upstairs, all furnished. Make preparations there.”

13 They left and found things just as Jesus had told them. So they prepared the Passover.

14 When the hour came, Jesus and his apostles reclined at the table. 15 And he said to them, “I have eagerly desired to eat this Passover with you before I suffer. 16 For I tell you, I will not eat it again until it finds fulfillment in the kingdom of God.”

17 After taking the cup, he gave thanks and said, “Take this and divide it among you. 18 For I tell you I will not drink again from the fruit of the vine until the kingdom of God comes.”

19 And he took bread, gave thanks and broke it, and gave it to them, saying, “This is my body given for you; do this in remembrance of me.”

20 In the same way, after the supper he took the cup, saying, “This cup is the new covenant in my blood, which is poured out for you.[a] 21 But the hand of him who is going to betray me is with mine on the table. 22 The Son of Man will go as it has been decreed. But woe to that man who betrays him!” 23 They began to question among themselves which of them it might be who would do this.

24 A dispute also arose among them as to which of them was considered to be greatest. 25 Jesus said to them, “The kings of the Gentiles lord it over them; and those who exercise authority over them call themselves Benefactors. 26 But you are not to be like that. Instead, the greatest among you should be like the youngest, and the one who rules like the one who serves. 27 For who is greater, the one who is at the table or the one who serves? Is it not the one who is at the table? But I am among you as one who serves. 28 You are those who have stood by me in my trials. 29 And I confer on you a kingdom, just as my Father conferred one on me, 30 so that you may eat and drink at my table in my kingdom and sit on thrones, judging the twelve tribes of Israel.

31 “Simon, Simon, Satan has asked to sift all of you as wheat. 32 But I have prayed for you, Simon, that your faith may not fail. And when you have turned back, strengthen your brothers.”

33 But he replied, “Lord, I am ready to go with you to prison and to death.”

34 Jesus answered, “I tell you, Peter, before the rooster crows today, you will deny three times that you know me.”

35 Then Jesus asked them, “When I sent you without purse, bag or sandals, did you lack anything?”

“Nothing,” they answered.

36 He said to them, “But now if you have a purse, take it, and also a bag; and if you don’t have a sword, sell your cloak and buy one. 37 It is written: ‘And he was numbered with the transgressors’[b]; and I tell you that this must be fulfilled in me. Yes, what is written about me is reaching its fulfillment.”

38 The disciples said, “See, Lord, here are two swords.”

“That’s enough!” he replied.

Jesus Prays on the Mount of Olives

39 Jesus went out as usual to the Mount of Olives, and his disciples followed him. 40 On reaching the place, he said to them, “Pray that you will not fall into temptation.” 41 He withdrew about a stone’s throw beyond them, knelt down and prayed, 42 “Father, if you are willing, take this cup from me; yet not my will, but yours be done.” 43 An angel from heaven appeared to him and strengthened him. 44 And being in anguish, he prayed more earnestly, and his sweat was like drops of blood falling to the ground.[c]

45 When he rose from prayer and went back to the disciples, he found them asleep, exhausted from sorrow. 46 “Why are you sleeping?” he asked them. “Get up and pray so that you will not fall into temptation.”

Jesus Arrested

47 While he was still speaking a crowd came up, and the man who was called Judas, one of the Twelve, was leading them. He approached Jesus to kiss him, 48 but Jesus asked him, “Judas, are you betraying the Son of Man with a kiss?”

49 When Jesus’ followers saw what was going to happen, they said, “Lord, should we strike with our swords?” 50 And one of them struck the servant of the high priest, cutting off his right ear.

51 But Jesus answered, “No more of this!” And he touched the man’s ear and healed him.

52 Then Jesus said to the chief priests, the officers of the temple guard, and the elders, who had come for him, “Am I leading a rebellion, that you have come with swords and clubs? 53 Every day I was with you in the temple courts, and you did not lay a hand on me. But this is your hour—when darkness reigns.”

Peter Disowns Jesus

54 Then seizing him, they led him away and took him into the house of the high priest. Peter followed at a distance. 55 And when some there had kindled a fire in the middle of the courtyard and had sat down together, Peter sat down with them. 56 A servant girl saw him seated there in the firelight. She looked closely at him and said, “This man was with him.”

57 But he denied it. “Woman, I don’t know him,” he said.

58 A little later someone else saw him and said, “You also are one of them.”

“Man, I am not!” Peter replied.

59 About an hour later another asserted, “Certainly this fellow was with him, for he is a Galilean.”

60 Peter replied, “Man, I don’t know what you’re talking about!” Just as he was speaking, the rooster crowed. 61 The Lord turned and looked straight at Peter. Then Peter remembered the word the Lord had spoken to him: “Before the rooster crows today, you will disown me three times.” 62 And he went outside and wept bitterly.

The Guards Mock Jesus

63 The men who were guarding Jesus began mocking and beating him. 64 They blindfolded him and demanded, “Prophesy! Who hit you?” 65 And they said many other insulting things to him.

Jesus Before Pilate and Herod

66 At daybreak the council of the elders of the people, both the chief priests and the teachers of the law, met together, and Jesus was led before them. 67 “If you are the Messiah,” they said, “tell us.”

Jesus answered, “If I tell you, you will not believe me, 68 and if I asked you, you would not answer. 69 But from now on, the Son of Man will be seated at the right hand of the mighty God.”

70 They all asked, “Are you then the Son of God?”

He replied, “You say that I am.”

71 Then they said, “Why do we need any more testimony? We have heard it from his own lips.”


  1. Luke 22:20 Some manuscripts do not have given for you … poured out for you.
  2. Luke 22:37 Isaiah 53:12
  3. Luke 22:44 Many early manuscripts do not have verses 43 and 44.

New Serbian Translation

Лука 22

Завера против Исуса – Јуда одлучује да изда Исуса

1Ближио се празник Бесквасних хлебова, звани „Пасха“. Водећи свештеници и зналци Светог писма су тражили прилику да убију Исуса, али су се бојали народа. Тада Сатана уђе у Јуду званог Искариот, који је био један од Дванаесторице. Он оде к водећим свештеницима и заповедницима и договори се с њима како да им изда Исуса. Они су се обрадовали томе и сложили се да ће му дати новац. Он пристане, и отада је тражио згодну прилику да им га изда, али да народ не сазна.

Ученици врше припреме за Пасху

Дошао је дан Бесквасних хлебова када је требало да се жртвује јагње за Пасху. Исус је послао Петра и Јована, рекавши им: „Идите и припремите све за Пасху, да вечерамо.“

Они га упиташе: „Где хоћеш да припремимо?“

10 Он одговори: „Кад уђете у град срешће вас човек који носи крчаг с водом. Пођите за њим и уђите у кућу у коју он буде ушао, 11 па реците власнику куће: ’Учитељ пита: „Где је гостинска соба у којој ћу са својим ученицима јести пасхалну вечеру?“’

12 Он ће вам показати велику собу на спрату, опремљену и уређену. Тамо ћете припремити.“

13 Ученици оду и нађу све како им је рекао, те припреме за Пасху.

Исус и ученици на последњој вечери

14 Кад је дошло време, Исус заузе своје место за столом, а тако и апостоли. 15 Тада им је рекао: „Силно сам желео да једем са вама ову пасхалну вечеру пре мог страдања. 16 Кажем вам да је нећу више јести док се не оствари у Царству Божијем.“

17 Затим је узео чашу, захвалио Богу, и рекао: „Узмите је и пијте из ње редом. 18 Кажем вам да од сада нећу више пити вина од рода лозе, док не дође Царство Божије.“

19 Потом је узео хлеб, захвалио Богу, преломио га, те дао ученицима, рекавши: „Ово је моје тело које се даје за вас. Ово чините мени на спомен.“

20 Тако је узео и чашу после вечере и рекао: „Ова чаша је Нови савез по мојој крви која се пролива за вас. 21 Али, гле, рука мог издајника са мном је за трпезом. 22 Наиме, Син Човечији иде у смрт како је Бог одредио, али тешко оном човеку који га издаје!“ 23 Тада ученици почеше да питају један другог ко би од њих могао да учини тако нешто.

Ко је највећи?

24 Једном дође до препирке међу њима око тога ко је од њих највећи. 25 Исус им рече: „Цареви господаре народима и властодршци називају себе добротворима. 26 Ви немојте тако, него највећи међу вама нека буде као најмањи, и вођа нека буде као слуга. 27 Ко је већи? Онај што седи за трпезом, или онај који послужује? Зар није онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као онај што послужује. 28 Ви сте постојано били уз мене у мојим искушењима. 29 Зато вам ја предајем Царство, као што је мени предао мој Отац. 30 Ви ћете јести и пити за мојим столом у моме Царству, и седети на престолима судећи над дванаест племена Израиљевих.

Исус прориче Петрово одрицање

31 Симоне, Симоне, Сатана је затражио да вас искуша као пшеницу на решету. 32 Али ја сам се молио да не клонеш вером. А ти, кад ми се вратиш, учврсти своју браћу.“

33 Петар му рече: „Господе, спреман сам с тобом да идем и у тамницу и у смрт.“

34 Исус му рече: „Кажем ти, Петре, петао се још неће ни огласити данас, а ти ћеш ме се три пута одрећи.“

35 Онда рече и осталима: „Кад сам вас послао без новчаника, без торбе и без обуће, да ли вам је нешто недостајало?“

„Ништа“ – одговорише они.

36 Исус им рече: „Али сада ко има новчаник, нека га понесе, а исто тако и торбу. А ко нема, нека прода свој огртач и нека купи мач. 37 Зато вам кажем: на мени се мора испунити оно што је записано у Светом писму: ’Убројише га у грешнике.’ Јер оно што је писано о мени долази до испуњења.“

38 Они рекоше: „Учитељу, ево овде су два мача.“ Он одговори: „Довољно је.“

Исус се моли на Маслинској гори

39 Онда је изашао и по свом обичају отишао на Маслинску гору. Са њим су пошли и његови ученици. 40 Када је стигао онамо, рекао им је: „Молите се да не паднете у искушење.“ 41 Онда се удаљио од њих колико би каменом могло да се добаци, клекнуо и молио се, 42 говорећи: „Оче, ако је по твојој вољи, нека ме мимоиђе ова чаша страдања. Али да не буде како ја хоћу, него нека буде твоја воља.“ 43 Тада се појавио анђео са неба и крепио га. 44 Запавши у смртну муку, молио се још преданије, а зној му се сливао на земљу као капи крви.

45 Кад је завршио са молитвом, Исус се вратио к ученицима. Затекао их је како спавају, схрвани жалошћу. 46 Рекао им је: „Зашто спавате? Устаните и молите се да не паднете у искушење.“

Исуса хватају

47 Док је он још говорио, наишла је руља. Испред њих је ишао један од Дванаесторице, по имену Јуда. Он приступи Исусу да га пољуби, 48 али му Исус рече: „Јудо, зар пољупцем издајеш Сина Човечијег?“

49 Кад су ученици око Исуса видели шта се спрема, рекоше: „Господе, да потегнемо мачеве?“ 50 Један од њих удари мачем Првосвештениковог слугу и одсече му десно ухо.

51 Исус рече: „Доста с тим!“ Затим му је дотакао ухо и излечио га. 52 Тада Исус рече водећим свештеницима, храмској стражи и старешинама који су дошли да га ухвате: „Зар сам ја одметник, па сте изашли с мачевима и тољагама? 53 Сваки дан сам проводио с вама у храму, али ме нисте ухватили. Но, сада је ваш час, када владају силе таме.“

Петар се одриче Исуса

54 Затим су Исуса ухватили и одвели у Првосвештеникову кућу. Петар га је пратио издалека. 55 Кад је ватра била наложена насред дворишта, Петар је сео са онима који су ту седели. 56 Док је тако седео код ватре, примети га нека слушкиња. Погледала га је и рекла: „И он је био са Исусом!“

57 Али Петар порече то, рекавши: „Жено, ја га не познајем!“

58 Нешто касније, примети га неко други, па рече: „И ти си један од њих!“

А Петар рече: „Човече, нисам ја тај!“

59 Око сат времена касније, један други је тврдио: „Овај је стварно био са њим, јер је Галилејац!“

60 Петар рече: „Човече, не знам о чему говориш!“ Истог тренутка, док је још говорио, се огласи петао. 61 Уто се Господ осврне и погледа Петра, а Петар се сети да му је Господ био рекао: „Данас, пре него што се петао огласи, три пута ћеш ме се одрећи.“ 62 Изашао је и горко заплакао.

Војници се ругају Исусу

63 Људи који су чували Исуса, ругали су му се и тукли га. 64 Повезали су му очи и питали га: „Прореци, ко те је ударио?“ 65 Вређали су га још и многим другим погрдним речима.

Исуса доводе пред Велико веће

66 Када је свануло, окупе се старешине народа, водећи свештеници и зналци Светог писма, и одведу Исуса пред своје Велико веће. 67 Говорили су му: „Ако си ти Христос, реци нам.“

Исус одговори: „И да вам кажем, нећете ми веровати; 68 ако вас упитам, нећете ми одговорити. 69 Али од сада ће Син Човечији седети с десне стране Божије силе.“

70 Они упиташе: „Значи, ти си Син Божији?“ Исус рече: „Ви кажете да сам ја.“

71 Они онда рекоше: „Зар су нам потребни други сведоци? Сами смо чули из његових уста!“