New International Version

Lamentations 3:1-66

This chapter is an acrostic poem; the verses of each stanza begin with the successive letters of the Hebrew alphabet, and the verses within each stanza begin with the same letter. 1I am the man who has seen affliction

by the rod of the Lord’s wrath.

2He has driven me away and made me walk

in darkness rather than light;

3indeed, he has turned his hand against me

again and again, all day long.

4He has made my skin and my flesh grow old

and has broken my bones.

5He has besieged me and surrounded me

with bitterness and hardship.

6He has made me dwell in darkness

like those long dead.

7He has walled me in so I cannot escape;

he has weighed me down with chains.

8Even when I call out or cry for help,

he shuts out my prayer.

9He has barred my way with blocks of stone;

he has made my paths crooked.

10Like a bear lying in wait,

like a lion in hiding,

11he dragged me from the path and mangled me

and left me without help.

12He drew his bow

and made me the target for his arrows.

13He pierced my heart

with arrows from his quiver.

14I became the laughingstock of all my people;

they mock me in song all day long.

15He has filled me with bitter herbs

and given me gall to drink.

16He has broken my teeth with gravel;

he has trampled me in the dust.

17I have been deprived of peace;

I have forgotten what prosperity is.

18So I say, “My splendor is gone

and all that I had hoped from the Lord.”

19I remember my affliction and my wandering,

the bitterness and the gall.

20I well remember them,

and my soul is downcast within me.

21Yet this I call to mind

and therefore I have hope:

22Because of the Lord’s great love we are not consumed,

for his compassions never fail.

23They are new every morning;

great is your faithfulness.

24I say to myself, “The Lord is my portion;

therefore I will wait for him.”

25The Lord is good to those whose hope is in him,

to the one who seeks him;

26it is good to wait quietly

for the salvation of the Lord.

27It is good for a man to bear the yoke

while he is young.

28Let him sit alone in silence,

for the Lord has laid it on him.

29Let him bury his face in the dust—

there may yet be hope.

30Let him offer his cheek to one who would strike him,

and let him be filled with disgrace.

31For no one is cast off

by the Lord forever.

32Though he brings grief, he will show compassion,

so great is his unfailing love.

33For he does not willingly bring affliction

or grief to anyone.

34To crush underfoot

all prisoners in the land,

35to deny people their rights

before the Most High,

36to deprive them of justice—

would not the Lord see such things?

37Who can speak and have it happen

if the Lord has not decreed it?

38Is it not from the mouth of the Most High

that both calamities and good things come?

39Why should the living complain

when punished for their sins?

40Let us examine our ways and test them,

and let us return to the Lord.

41Let us lift up our hearts and our hands

to God in heaven, and say:

42“We have sinned and rebelled

and you have not forgiven.

43“You have covered yourself with anger and pursued us;

you have slain without pity.

44You have covered yourself with a cloud

so that no prayer can get through.

45You have made us scum and refuse

among the nations.

46“All our enemies have opened their mouths

wide against us.

47We have suffered terror and pitfalls,

ruin and destruction.”

48Streams of tears flow from my eyes

because my people are destroyed.

49My eyes will flow unceasingly,

without relief,

50until the Lord looks down

from heaven and sees.

51What I see brings grief to my soul

because of all the women of my city.

52Those who were my enemies without cause

hunted me like a bird.

53They tried to end my life in a pit

and threw stones at me;

54the waters closed over my head,

and I thought I was about to perish.

55I called on your name, Lord,

from the depths of the pit.

56You heard my plea: “Do not close your ears

to my cry for relief.”

57You came near when I called you,

and you said, “Do not fear.”

58You, Lord, took up my case;

you redeemed my life.

59Lord, you have seen the wrong done to me.

Uphold my cause!

60You have seen the depth of their vengeance,

all their plots against me.

61Lord, you have heard their insults,

all their plots against me—

62what my enemies whisper and mutter

against me all day long.

63Look at them! Sitting or standing,

they mock me in their songs.

64Pay them back what they deserve, Lord,

for what their hands have done.

65Put a veil over their hearts,

and may your curse be on them!

66Pursue them in anger and destroy them

from under the heavens of the Lord.

New Serbian Translation

Плач Јеремијин 3:1-66

Песников бол

1Ја сам човек који је упознао беду;

искусио сам како Бог кажњава.

2Мене одведе, мене примора;

ходам без светлости, а тмина све гушћа.

3Лично мене он бије и туче,

његови ударци не престају.

4Месо ми се цепа, кожа ми пуца;

он ломи кости моје.

5У ропски ме јарам упрегао,

тешкоће је на мене навалио,

6натерао да живим у тмини,

мртвац затворен довека.

7Зазида ме, излаза ми нема;

ја сам сужањ с тешким оковима.

8Вичем, вапим да ми он помогне,

али он ми молитву одбија.

9Тесаним каменом ми је зазидао,

на све стране закрчио друмове, путеве.

10Као медвед на ме вреба,

као лав се на ме баца.

11По беспућу гони ме и комада,

оставља ме да бих тамо умро.

12Запиње лук свој и гађа,

као да сам ја мета његових стрела.

13У нутрину стреле ми је сасуо,

у моје тело дубоко их зарио.

14Народ ми се вазда подсмева,

за поругу служим свима.

15Он горчином мене храни,

пеленом ме он напаја.

16Тера ме да гризем камен и зубе моје ломи;

у пепео мене закопава.

17Заборавих шта је мир и здравље,

више не знам шта је живот добри.

18Нема мени још много живљења,

ишчезла је моја нада у Господа.

Хоће ли Бог помоћи?

19Мислим на своје муке и потуцања,

то ми је слично пелену, слично отрову.

20Мислим на то без престанка,

душа моја сахне у мени.

21Невољу носим у срцу своме,

али гајим наду у мислима:

22Није нас нестало јер није престала љубав Господња,

јер није пресушило милосрђе његово,

23они се обнављају сваког јутра,

верност му је зајамчена као излазак сунца.

24Кад Господа имам, ништа ми не треба,

и зато се уздам у њега.

Бог – једино уздање

25Господ је добар према човеку

који се у Бога узда, који га тражи.

26Добро је чекати га смирено,

очекивати спасење од Господа.

27Најбоље је у младости

своме се јарму научити.

28Патниче, седи усамљен и ћути,

Бог је то наметнуо.

29Поклонимо се до тла прашњавога,

можда још има наде.

30Ако нас туче, нека туче;

ако нам се руга, нека се руга.

31Господ ипак има милосрђа,

за вечност нас неће одбацити;

32смиловаће се иако нас је растужио,

његова је милост постојана;

33њему није мило да нас понижава

и да на људе наваљује тугу.

34Када сужње газе мучитељи,

када дух им ломе у тамници,

35када људе лишавају права,

када се укида што је Свевишњи установио,

36када се правда изврће на суду,

зар Господ све то не види?

37Човек каже па се и не збуде,

али Господ заповеда и то бити мора.

38Када Свевишњи одреди

онда и несрећа и добро долази.

39Зашто се буни човек?

Свако добија према греху своме.

Признање пред Богом

40Испитајмо, размотримо путеве своје,

вратимо се Господу своме.

41Отворимо своја срца,

молимо се Богу небескоме.

42Ми смо отпадници, ми смо непокорни,

а ти нам праштао ниси.

43Гневом си се заогрнуо,

гонио нас, убијао, ниси штедео.

44Облаком си се заогрнуо,

наша молитва није продрла до тебе.

45Сметлиште си од нас начинио,

сви народи су нас презрели.

46На нас су се искезили

сви наши душмани.

47Прошли смо кроз пропаст и рушевине,

живимо у страху и затирању.

48Потоци суза из мојих очију теку

због разарања мога народа.

Паћеничка жалост

49Сузе моје теку без престанка,

из очију лију и стати неће,

50док нас не погледа

и не види Господ са небеса.

51Жалост ме раздире кад гледам очима

шта се догађа у граду женама.

52Као птицу прогоне ме стално,

а немају зашто да ме мрзе.

53Живога ме у јаму бацише

и камењем затрпаше.

54Вода ми се склопи изнад главе,

те помислих: „Са мном је свршено.“

Бог избавља и плаћа

55Из дубине, из јаме, о, Господе,

призвах име твоје.

56Глас мој ти си чуо,

послушај вапаје моје!

57Кад завапих, ти се нађе близу.

Ти ми рече: „Немој се бојати!“

58Ти си ми, Господе, извојевао правду,

ти си ми живот откупио.

59Ти, Господе, видиш, насиље ми чине.

Ти ми правду на суду досуди.

60Ти знаш како ми се свете непријатељи,

какве сплетке против мене плету.

61Ти, Господе, чујеш како ме исмевају,

какве сплетке против мене плету.

62Кад говоре и кад мисле противници,

поваздан су против мене.

63Кад седају и кад устају,

ти их видиш, мени се ругају.

64Ти, Господе, казни како доликује,

према ономе што су учинили.

65Ти прокуни срца њихова,

ти их испуни очајним мукама.

66Ти их у гневу гони, са земље истреби.

Господе, нека их не буде испод неба.