Jeremiah 38 – NIV & NSP

New International Version

Jeremiah 38:1-28

Jeremiah Thrown Into a Cistern

1Shephatiah son of Mattan, Gedaliah son of Pashhur, Jehukal38:1 Hebrew Jukal, a variant of Jehukal son of Shelemiah, and Pashhur son of Malkijah heard what Jeremiah was telling all the people when he said, 2“This is what the Lord says: ‘Whoever stays in this city will die by the sword, famine or plague, but whoever goes over to the Babylonians38:2 Or Chaldeans; also in verses 18, 19 and 23 will live. They will escape with their lives; they will live.’ 3And this is what the Lord says: ‘This city will certainly be given into the hands of the army of the king of Babylon, who will capture it.’ ”

4Then the officials said to the king, “This man should be put to death. He is discouraging the soldiers who are left in this city, as well as all the people, by the things he is saying to them. This man is not seeking the good of these people but their ruin.”

5“He is in your hands,” King Zedekiah answered. “The king can do nothing to oppose you.”

6So they took Jeremiah and put him into the cistern of Malkijah, the king’s son, which was in the courtyard of the guard. They lowered Jeremiah by ropes into the cistern; it had no water in it, only mud, and Jeremiah sank down into the mud.

7But Ebed-Melek, a Cushite,38:7 Probably from the upper Nile region an official38:7 Or a eunuch in the royal palace, heard that they had put Jeremiah into the cistern. While the king was sitting in the Benjamin Gate, 8Ebed-Melek went out of the palace and said to him, 9“My lord the king, these men have acted wickedly in all they have done to Jeremiah the prophet. They have thrown him into a cistern, where he will starve to death when there is no longer any bread in the city.”

10Then the king commanded Ebed-Melek the Cushite, “Take thirty men from here with you and lift Jeremiah the prophet out of the cistern before he dies.”

11So Ebed-Melek took the men with him and went to a room under the treasury in the palace. He took some old rags and worn-out clothes from there and let them down with ropes to Jeremiah in the cistern. 12Ebed-Melek the Cushite said to Jeremiah, “Put these old rags and worn-out clothes under your arms to pad the ropes.” Jeremiah did so, 13and they pulled him up with the ropes and lifted him out of the cistern. And Jeremiah remained in the courtyard of the guard.

Zedekiah Questions Jeremiah Again

14Then King Zedekiah sent for Jeremiah the prophet and had him brought to the third entrance to the temple of the Lord. “I am going to ask you something,” the king said to Jeremiah. “Do not hide anything from me.”

15Jeremiah said to Zedekiah, “If I give you an answer, will you not kill me? Even if I did give you counsel, you would not listen to me.”

16But King Zedekiah swore this oath secretly to Jeremiah: “As surely as the Lord lives, who has given us breath, I will neither kill you nor hand you over to those who want to kill you.”

17Then Jeremiah said to Zedekiah, “This is what the Lord God Almighty, the God of Israel, says: ‘If you surrender to the officers of the king of Babylon, your life will be spared and this city will not be burned down; you and your family will live. 18But if you will not surrender to the officers of the king of Babylon, this city will be given into the hands of the Babylonians and they will burn it down; you yourself will not escape from them.’ ”

19King Zedekiah said to Jeremiah, “I am afraid of the Jews who have gone over to the Babylonians, for the Babylonians may hand me over to them and they will mistreat me.”

20“They will not hand you over,” Jeremiah replied. “Obey the Lord by doing what I tell you. Then it will go well with you, and your life will be spared. 21But if you refuse to surrender, this is what the Lord has revealed to me: 22All the women left in the palace of the king of Judah will be brought out to the officials of the king of Babylon. Those women will say to you:

“ ‘They misled you and overcame you—

those trusted friends of yours.

Your feet are sunk in the mud;

your friends have deserted you.’

23“All your wives and children will be brought out to the Babylonians. You yourself will not escape from their hands but will be captured by the king of Babylon; and this city will38:23 Or and you will cause this city to be burned down.”

24Then Zedekiah said to Jeremiah, “Do not let anyone know about this conversation, or you may die. 25If the officials hear that I talked with you, and they come to you and say, ‘Tell us what you said to the king and what the king said to you; do not hide it from us or we will kill you,’ 26then tell them, ‘I was pleading with the king not to send me back to Jonathan’s house to die there.’ ”

27All the officials did come to Jeremiah and question him, and he told them everything the king had ordered him to say. So they said no more to him, for no one had heard his conversation with the king.

28And Jeremiah remained in the courtyard of the guard until the day Jerusalem was captured.

The Fall of Jerusalem

This is how Jerusalem was taken:

New Serbian Translation

Књига пророка Јеремије 38:1-28

Јеремија бачен у јаму

1Матанов син Сефатија, Пасхоров син Годолија, Селемијин син Јухал и Малхијин син Пасхор су чули поруку коју је Јеремија објавио свем народу, када је рекао: 2„Овако каже Господ: ’Ко год остане у овом граду умреће од мача, глади и помора. Ко год оде и преда се Халдејцима, преживеће и плен ће му бити тек то што је жив.’ 3Овако каже Господ: ’Овај ће град сигурно бити предан у руке војске цара Вавилона, и он ће га освојити.’“

4Тада су главари рекли цару: „Молимо те, нека се погуби овај човек! Он обесхрабрује руке ратника који су преостали у овом граду и руке свег народа јер им говори те ствари. Овај човек не жели добро овом народу него зло!“

5На то је цар Седекија рекао: „Ево, у вашим је рукама! Цар је немоћан против вас.“

6Они су узели Јеремију и бацили га у бунар царевог сина Малхије, у стражарском дворишту. Јеремију су конопцима спустили у пресушен бунар, у глиб. Тако је Јеремија потонуо у глиб.

7Евнух Авдемелех, Кушанин са царевог двора, је чуо да су Јеремију бацили у бунар. Када је цар седео на Венијаминовим вратима 8Авдемелех је дошао из царског двора да разговара са царем. Рекао му је: 9„Господару мој, царе! Злодело су ови људи начинили у свему што су нанели пророку Јеремији. Бацили су га у бунар. Умреће од глади у њему јер у граду више нема хране.“

10На то је цар заповедио Авдемелеху Кушанину: „Поведи одавде тридесет људи па извуците пророка Јеремију из бунара пре него сконча.“

11Авдемелех је повео људе и са царевог двора отишао испод ризнице. Оданде је узео изношену одећу, рите, па их је конопцима спустио Јеремији у бунар. 12Авдемелех Кушанин је довикнуо Јеремији: „Молим те, стави ове рите и дроњке између пазуха и конопца!“ Јеремија је тако и урадио. 13Тако су конопцима подигли Јеремију и извукли га из бунара. Јеремија је остао у стражарском дворишту.

Седекија поново испитује Јеремију

14Потом је цар Седекија послао по пророка Јеремију. Довели су му га на трећи улаз, код Господњег Дома. Цар је рекао Јеремији: „Питао бих те нешто и немој ништа да сакриваш од мене!“

15Јеремија је одговорио Седекији: „Ако ти кажем, нећеш ли ме сигурно погубити? И ако те посаветујем, нећеш ме послушати.“

16Цар Седекија се потајно заклео: „Тако ми живог Господа који нам је дао овај живот, нећу да те погубим и предам у руке ових људи који ти раде о глави!“

17На то је Јеремија рекао Седекији: „Овако каже Господ над војскама, Бог Израиљев: ’Преживећеш само ако се предаш заповедницима цара Вавилона, а овај град неће бити ватром спаљен. Преживећеш и ти и твој дом. 18А ако се не предаш заповедницима цара Вавилона овај ће град бити предан у руке Халдејаца. Они ће га спалити ватром, а ти нећеш бити избављен из њихових руку.’“

19Цар Седекија је узвратио Јеремији: „Бојим се Јудејаца који су прешли код Халдејаца. Могли би да ме предају у њихове руке да ми се ругају!“

20Јеремија му је одговорио: „Неће те предати. Молим те, слушај Господњи глас у оном што ти говорим да би ти било добро и да би остао жив. 21А ако одбијеш да се предаш, ево шта ми је Господ објавио: 22’Ево, све жене које су остављене на двору цара Јуде биће предане заповедницима цара Вавилона. Оне ће приговарати:

„Завели су те

и надвладали твоји вајни пријатељи!

Ноге су ти заглибили у блато,

а они се измакоше и окретоше.“

23Све твоје жене и децу твоју ће извести пред Халдејце, а ти се нећеш избавити из њихових руку. Руке цара Вавилона ће те заробити, а град ће овај спалити ватром.’“

24На то је Седекија рекао Јеремији: „Нека нико не сазна за ову поруку и нећеш умрети. 25Ако главари чују да сам разговарао са тобом, и ако ти дођу и питају те: ’Кажи нам, молимо те, шта си то рекао цару? Ништа немој да нам кријеш и нећемо те смакнути. Шта те је цар питао?’ 26А ти им одговори: ’Изложио сам цару своју молбу, да ме не шаље назад у Јонатанов дом да тамо не скончам.’“

27Сви су главари дошли Јеремији и испитали су га, а он им је одговорио свим тим речима како му је заповедио цар. И они су завршили разговор са њим јер се она ствар није прочула.

28Тако је Јеремија остао у стражарском дворишту све до дана освајања Јерусалима.

Био је тамо кад је Јерусалим освојен.