New International Version

Isaiah 1

1The vision concerning Judah and Jerusalem that Isaiah son of Amoz saw during the reigns of Uzziah, Jotham, Ahaz and Hezekiah, kings of Judah.

A Rebellious Nation

Hear me, you heavens! Listen, earth!
    For the Lord has spoken:
“I reared children and brought them up,
    but they have rebelled against me.
The ox knows its master,
    the donkey its owner’s manger,
but Israel does not know,
    my people do not understand.”

Woe to the sinful nation,
    a people whose guilt is great,
a brood of evildoers,
    children given to corruption!
They have forsaken the Lord;
    they have spurned the Holy One of Israel
    and turned their backs on him.

Why should you be beaten anymore?
    Why do you persist in rebellion?
Your whole head is injured,
    your whole heart afflicted.
From the sole of your foot to the top of your head
    there is no soundness—
only wounds and welts
    and open sores,
not cleansed or bandaged
    or soothed with olive oil.

Your country is desolate,
    your cities burned with fire;
your fields are being stripped by foreigners
    right before you,
    laid waste as when overthrown by strangers.
Daughter Zion is left
    like a shelter in a vineyard,
like a hut in a cucumber field,
    like a city under siege.
Unless the Lord Almighty
    had left us some survivors,
we would have become like Sodom,
    we would have been like Gomorrah.

10 Hear the word of the Lord,
    you rulers of Sodom;
listen to the instruction of our God,
    you people of Gomorrah!
11 “The multitude of your sacrifices—
    what are they to me?” says the Lord.
“I have more than enough of burnt offerings,
    of rams and the fat of fattened animals;
I have no pleasure
    in the blood of bulls and lambs and goats.
12 When you come to appear before me,
    who has asked this of you,
    this trampling of my courts?
13 Stop bringing meaningless offerings!
    Your incense is detestable to me.
New Moons, Sabbaths and convocations—
    I cannot bear your worthless assemblies.
14 Your New Moon feasts and your appointed festivals
    I hate with all my being.
They have become a burden to me;
    I am weary of bearing them.
15 When you spread out your hands in prayer,
    I hide my eyes from you;
even when you offer many prayers,
    I am not listening.

Your hands are full of blood!

16 Wash and make yourselves clean.
    Take your evil deeds out of my sight;
    stop doing wrong.
17 Learn to do right; seek justice.
    Defend the oppressed.[a]
Take up the cause of the fatherless;
    plead the case of the widow.

18 “Come now, let us settle the matter,”
    says the Lord.
“Though your sins are like scarlet,
    they shall be as white as snow;
though they are red as crimson,
    they shall be like wool.
19 If you are willing and obedient,
    you will eat the good things of the land;
20 but if you resist and rebel,
    you will be devoured by the sword.”
For the mouth of the Lord has spoken.

21 See how the faithful city
    has become a prostitute!
She once was full of justice;
    righteousness used to dwell in her—
    but now murderers!
22 Your silver has become dross,
    your choice wine is diluted with water.
23 Your rulers are rebels,
    partners with thieves;
they all love bribes
    and chase after gifts.
They do not defend the cause of the fatherless;
    the widow’s case does not come before them.

24 Therefore the Lord, the Lord Almighty,
    the Mighty One of Israel, declares:
“Ah! I will vent my wrath on my foes
    and avenge myself on my enemies.
25 I will turn my hand against you;[b]
    I will thoroughly purge away your dross
    and remove all your impurities.
26 I will restore your leaders as in days of old,
    your rulers as at the beginning.
Afterward you will be called
    the City of Righteousness,
    the Faithful City.”

27 Zion will be delivered with justice,
    her penitent ones with righteousness.
28 But rebels and sinners will both be broken,
    and those who forsake the Lord will perish.

29 “You will be ashamed because of the sacred oaks
    in which you have delighted;
you will be disgraced because of the gardens
    that you have chosen.
30 You will be like an oak with fading leaves,
    like a garden without water.
31 The mighty man will become tinder
    and his work a spark;
both will burn together,
    with no one to quench the fire.”


  1. Isaiah 1:17 Or justice. / Correct the oppressor
  2. Isaiah 1:25 That is, against Jerusalem

New Serbian Translation

Књига пророка Исаије 1

1Виђење Исаије сина Амоцова, што је за Јуду и Јерусалим видео у време Јудиних царева: Озије, Јотама, Ахаза и Језекије.

Неразумни и грешни народ

Чујте, небеса! Слушај, земљо,
    јер говори Господ:
„Синове сам васпитао и подигао,
    а они се одметнуше од мене.
Во познаје власника својега
    и магарац јасле господара својега.
Израиљ не зна;
    народ мој не разуме!“

Јао, грешнога ли пука,
    народа огрезлог у кривици,
потомака злочиначких,
    синова покварењачких!
Господа су оставили;
    Светитеља Израиљевог презрели,
    леђа му окренули.

Где још да ударим,
    одметници тврдокорни?
Сва је глава болна
    и све срце изнемогло;
од пете до главе здравог места нема,
    него су убоји и модрице и ране отворене;
очишћене нису,
    у завојима нису,
    уљем заблажене нису.

Опустошена вам је земља,
    огањ вам је градове попалио,
ваше њиве пред вама харају туђинци.
    Пустош је као кад опустоше туђинци.
Остављена је ћерка сионска
    као сеница у винограду,
као колиба у градини за краставце,
    као град под опсадом.
Да нам Господ над војскама
    није оставио остатка,
као Содома били бисмо,
    слични Гомори били бисмо.

10 Реч Господњу чујте,
    главари содомски!
Закон Бога нашег послушајте,
    народе гоморски!
11 „Шта ли ће мени мноштво жртава ваших?
    – говори Господ.
Сит сам овнујских свеспалница
    и наслага лојних са телади гојних.
И крв од бикова и јагањаца и јараца
    не мили се мени.
12 Кад долазите да ми се покажете,
    ко то тражи од вас
    да по мојим предворјима трупкате?
13 Не умножавајте безвредне приносе,
    кађење на које се гадим;
младине и суботе, сазивање сазива,
    не подносим зле[a] свечаности.
14 Младине ваше и празници ваши,
    то мрзи душа моја,
то је терет за ме,
    додија ми подносити.
15 Кад за молитву ширите руке своје,
    ја од вас одвраћам очи своје;
и кад продужујете молитву,
    ја вас не слушам.

Ваше су руке огрезле у крви.

16 Оперите себе, очистите себе.
    Уклоните злоћу дела ваших испред очију мојих.
    Престаните зло чинити,
17 учите се добро чинити: тежите праву,
    ублажите угњетавање,
дајте права сиротињи,
    парничите се у корист удовице.

18 Затим дођите да расправљамо
    – говори Господ –
буду ли греси ваши као скерлет,
    постаће бели као снег;
буду ли црвени као пурпур,
    постаће као вуна.
19 Ако будете вољни и послушате,
    добра земаљска јешћете.
20 А ако одбаците и буните се,
    мач ће вас прогутати
        – јер уста Господња рекоше.“

Тужбалица над Јерусалимом

21 Како се претвори у блудницу
    верна насеобина!
Била је пуна правичности,
    у њој је боравила правда,
    а сада су убице.
22 Твоје је сребро као згура постало.
    Твоје пиће се разводнило.
23 Твоји главари су се одметнули,
    с крадљивцима другови су постали.
Сваки се граби за мито
    и хрли за поклонима.
Право сиротињи они ускраћују;
    удовичина парница до њих не досеже.

24 Зато говори Господар,
    Господ над војскама, Силни Израиљев:
„Ах, кад се искалим на противницима
    и кад се осветим непријатељима!
25 Кад руку на тебе испружим,
    да лужином згуру твоју очистим,
    да из тебе онечишћења уклоним.
26 Па ти судије опет поставим као некад,
    саветнике као од давнина,
те да те прозову
    ’Град праведности’,
    ’Верна насеобина.’“

27 Правда ће откупити Сион,
    и праведност покајнике његове;
28 а преступници и грешници заједно ће се скршити
    и они који напуштају Господа погинуће.

Против обожавања светог дрвета

29 „Због племенитог дрвећа ће се стидети,
    зато што их славите;
и због лугова ћете се црвенети,
    зато што сте их изабрали.
30 Ви ћете бити слични храсту,
    с лишћем што се на њему суши.
    Налик лугу у ком воде нема.
31 И скривено благо ће бити као кучина,
    и онај ко га начини као варница –
обоје ће заједно изгорети,
    а нико неће гасити.“


  1. 1,13 Или: идолске, грешне.