New International Version

Ecclesiastes 3

A Time for Everything

1There is a time for everything,
    and a season for every activity under the heavens:

    a time to be born and a time to die,
    a time to plant and a time to uproot,
    a time to kill and a time to heal,
    a time to tear down and a time to build,
    a time to weep and a time to laugh,
    a time to mourn and a time to dance,
    a time to scatter stones and a time to gather them,
    a time to embrace and a time to refrain from embracing,
    a time to search and a time to give up,
    a time to keep and a time to throw away,
    a time to tear and a time to mend,
    a time to be silent and a time to speak,
    a time to love and a time to hate,
    a time for war and a time for peace.

What do workers gain from their toil? 10 I have seen the burden God has laid on the human race. 11 He has made everything beautiful in its time. He has also set eternity in the human heart; yet[a] no one can fathom what God has done from beginning to end. 12 I know that there is nothing better for people than to be happy and to do good while they live. 13 That each of them may eat and drink, and find satisfaction in all their toil—this is the gift of God. 14 I know that everything God does will endure forever; nothing can be added to it and nothing taken from it. God does it so that people will fear him.

15 Whatever is has already been,
    and what will be has been before;
    and God will call the past to account.[b]

16 And I saw something else under the sun:

In the place of judgment—wickedness was there,
    in the place of justice—wickedness was there.

17 I said to myself,

“God will bring into judgment
    both the righteous and the wicked,
for there will be a time for every activity,
    a time to judge every deed.”

18 I also said to myself, “As for humans, God tests them so that they may see that they are like the animals. 19 Surely the fate of human beings is like that of the animals; the same fate awaits them both: As one dies, so dies the other. All have the same breath[c]; humans have no advantage over animals. Everything is meaningless. 20 All go to the same place; all come from dust, and to dust all return. 21 Who knows if the human spirit rises upward and if the spirit of the animal goes down into the earth?”

22 So I saw that there is nothing better for a person than to enjoy their work, because that is their lot. For who can bring them to see what will happen after them?

Footnotes

  1. Ecclesiastes 3:11 Or also placed ignorance in the human heart, so that
  2. Ecclesiastes 3:15 Or God calls back the past
  3. Ecclesiastes 3:19 Or spirit

New Serbian Translation

Књига проповедникова 3

Време за све

1Све има своје доба и свака ствар под небесима има прикладно време:

    време рађања и време умирања;
    време сађења и време вађења посађеног;
    време убијања и време лечења;
    време рушења и време грађења;
    време плакања и време смејања;
    време жаљења и време играња;
    време разбацивања камења и време сакупљања камења;
    време грљења и време растајања;
    време трагања и време мирења са губитком;
    време чувања и време бацања;
    време цепања и време ушивања;
    време ћутања и време говора;
    време љубави и време мржње;
    време рата и време мира.

И каква је корист трудбенику од његовог труда? 10 Посматрао сам посао који је Бог дао људима да се њиме баве. 11 Наиме, све је предивно створио у прикладно време. Чак им је и вечност ставио у срца, али људи не могу да докуче дела која Бог чини од почетка до свршетка. 12 Открио сам да за њих ништа боље нема него да се радују и чине добро сав свој живот; 13 да сви људи једу и пију, да уживају корист труда свога. И то је Божији дар. 14 Сазнао сам да све што Бог чини остаје довека, да томе ништа не може да се дода и да од тога ништа не може да се одузме, да све што Бог чини јесте да би га се људи бојали.

15 И све што је било, јесте и сада,
    и све што ће тек да буде, већ је било,
    а Бог тражи оно што је минуло.

16 Још сам видео под капом небеском:

да на месту правде стоји неправедност
    и на месту праведности стоји неправедност.

17 Казао сам у свом срцу:

„Бог ће да суди
    и праведнику и неправеднику,
јер постоји прикладно време,
    за сваку ствар и дело свако.“

18 Још сам казао у свом срцу у вези људи: „Бог их искушава, да увиде да су као стока, баш они сами.“ 19 Јер, судбина људи и судбина стоке је једнака судбина: умиру и они, а умире и она. У свима је исти дах и човек није бољи од стоке. Да, јер све је пролазно. 20 На исто место сви одлазе, јер су сви из прашине и сви се у прашину враћају. 21 Ко зна одлази ли горе дух људи, а дух стоке одлази ли доле, у земљу?

22 Схватио сам да за људе нема бољег него да се радују у свом послу, јер то им је дано. Елем, ко ће их вратити да виде како ће након њих бити?