1 ሳሙኤል 2 – NASV & NSP

New Amharic Standard Version

1 ሳሙኤል 2:1-36

የሐና የምስጋና ጸሎት

1ሐናም እንዲህ ብላ ጸለየች፤

“ልቤ በእግዚአብሔር ጸና፤

ቀንዴም2፥1 በዚህ ስፍራና በቍጥር 10 ላይ ቀንድ የጥንካሬ ምልክት ነው። በእግዚአብሔር ከፍ ከፍ አለ፤

አፌ በጠላቶቼ ላይ ተከፈተ፤

በማዳንህ ደስ ይለኛልና።

2“እንደ እግዚአብሔር ያለ ቅዱስ2፥2 ወይም አንድ ቅዱስ ማንም የለም፤

ከአንተም በቀር ሌላ የለም፤

እንደ አምላካችን ያለ ዐለት የለም።

3“ይህን ያህል በመታበይ አትናገሩ፤

እንዲህ ያለውም የእብሪት ቃል ከአፋችሁ አይውጣ፤

እግዚአብሔር አምላክ ዐዋቂ ነውና፤

ሥራም ሁሉ በእርሱ ይመዘናል።

4“የኀያላን ቀስቶች ተሰባብረዋል፤

ደካሞች ግን በኀይል ታጥቀዋል።

5ጠግበው የነበሩ ለእንጀራ ሲሉ ተገዙ፤

ተርበው የነበሩ ግን እንጀራ ጠገቡ፤

መካኒቱ ሰባት ልጆች ወልዳለች፤

ብዙ ወንዶች ልጆች ወልዳ የነበረችው ግን መከነች።

6እግዚአብሔር ይገድላል፤ ያድናልም፤

ወደ መቃብር2፥6 ዕብራይስጡ ሲኦል ይላል ያወርዳል፤ ያወጣልም።

7እግዚአብሔር ያደኸያል፤ ያበለጽጋልም፤

ያዋርዳል፤ ከፍ ከፍም ያደርጋል።

8እርሱ ድኻውን ከትቢያ ያነሣል፤

ምስኪኑንም ከጕድፍ ከፍ ከፍ ያደርጋል፤

ከመኳንንቱ ጋር ያስቀምጣቸዋል፤

የክብር ዙፋንም ያወርሳቸዋል።

“የምድር መሠረቶች የእግዚአብሔር ናቸውና፣

ዓለምን በእነርሱ ላይ አድርጓል።

9እርሱ የቅዱሳኑን እግር ይጠብቃል፤

ክፉዎች ግን በጨለማ ውስጥ ይጣላሉ።

“ሰው በኀይሉ ድል አያደርግም፤

10ከእግዚአብሔር ጋር የሚጣሉ ይደቃሉ፤

እርሱ ከሰማይ ያንጐደጕድባቸዋል፤

እግዚአብሔር እስከ ምድር ዳርቻ ይፈርዳል።

“ለንጉሡ ኀይልን ይሰጣል፤

የመሲሑንም ቀንድ ከፍ ከፍ ያደርጋል።”

11ከዚያ በኋላ ሕልቃና ወደ ቤቱ ወደ ራማ ሄደ፤ ብላቴናው ግን በካህኑ በዔሊ ፊት እግዚአብሔርን ያገለግል ነበር።

የዔሊ ልጆች ክፉ ድርጊት

12የዔሊ ልጆች ምናምንቴዎች ነበሩ፤ እግዚአብሔርንም አይፈሩም ነበር። 13በዚያን ጊዜ ካህናቱ ከሕዝቡ ጋር ባላቸው ግንኙነት የሚፈጽሙት ወግ ነበር፤ ይኸውም ማንም ሰው መሥዋዕት በሚያቀርብበት ጊዜ፣ ሥጋው እየተቀቀለ ሳለ የካህኑ አገልጋይ ሦስት ጣት ያለውን ሜንጦ ይዞ ይመጣል፤ 14ወደ ድስቱ ወይም ወደ ቶፋው ወይም ወደ አፍላሉ፣ ወይም ወደ ምንቸቱ ይሰደዋል። ከዚያም ካህኑ ሜንጦው ያወጣውን ማናቸውንም ሥጋ ለራሱ ይወስደዋል። ወደ ሴሎ የሚመጡትን እስራኤላውያን ሁሉ የሚያስተናግዱት በዚህ ዐይነት ነበር። 15ነገር ግን ሥቡ ገና ከመቃጠሉ በፊት የካህኑ አገልጋይ መጥቶ መሥዋዕት የሚያቀርበውን ሰው፣ “ካህኑ ጥሬውን እንጂ የተቀቀለውን ሥጋ ከአንተ ስለማይቀበል፣ ለካህኑ የሚጠበስ ሥጋ ስጠኝ” ይለው ነበር።

16ሰውየውም፣ “በመጀመሪያ ሥቡ ይቃጠል፤ ከዚያ በኋላ የምትፈልገውን ትወስዳለህ” ቢለው እንኳ አገልጋዩ፣ “አይሆንም፤ አሁኑኑ ስጠኝ፤ ያለዚያ በግድ እወስዳለሁ” ይለው ነበር።

17ለእግዚአብሔር የሚቀርበውን መሥዋዕት ይንቁ ስለ ነበር2፥17 ወይም የሚንቁ ሰዎች ስለ ነበሩ፣ ይህ የወጣቶቹ ኀጢአት በእግዚአብሔር ፊት እጅግ ታላቅ ነበረ።

18ብላቴናው ሳሙኤል ግን ከበፍታ የተሠራ ኤፉድ ለብሶ በእግዚአብሔር ፊት ያገለግል ነበር። 19እናቱም ከባሏ ጋር ዓመታዊ መሥዋዕት ለማቅረብ በምትሄድበት ጊዜ ሁሉ ትንሽ መደረቢያ እየሠራች ይዛለት ትሄድ ነበር። 20ዔሊም፣ “በጸሎት ባገኘችውና ለእግዚአብሔር በሰጠችው ልጅ ምትክ እግዚአብሔር ከዚህችው ሴት ዘር ይስጥህ” እያለ ሕልቃናንና ሚስቱን ይመርቃቸው ነበር፤ ከዚያ በኋላ ወደ ቤታቸው ይመለሱ ነበር። 21እግዚአብሔርም ሐናን ባረካት፤ ፀነሰችም፤ ሦስት ወንዶች፣ ሁለት ሴቶች ልጆችም ወለደች። ብላቴናውም ሳሙኤል በእግዚአብሔር ፊት አደገ።

22በዚህ ጊዜ ዔሊ እጅግ አርጅቶ ነበር፤ ልጆቹም በመላው እስራኤል ያደርጉ የነበረውን፣ በመገናኛውም ድንኳን ደጃፍ ከሚያገለግሉ ሴቶች ጋር ዝሙት መፈጸማቸውን ሰማ። 23ስለዚህም እንዲህ አላቸው፤ “ስለምትፈጽሙት ክፉ ድርጊት ከመላው ሕዝብ እሰማለሁ፤ ለምን እንዲህ ያለ ነገር ታደርጋላችሁ? 24ልጆቼ ሆይ፤ ትክክል አይደላችሁም፤ በእግዚአብሔር ሕዝብ መካከል ተሠራጭቶ የምሰማባችሁ ወሬ ጥሩ አይደለም። 25አንድ ሰው ሌላውን ቢበድል፣ እግዚአብሔር2፥25 ወይም መሳፍንት ጣልቃ ገብቶ ይፈርዳል፤ ነገር ግን ሰው እግዚአብሔርን ቢበድል፣ ማን ይማልድለታል?” ይሁን እንጂ እግዚአብሔር ሊያጠፋቸው ስለ ፈለገ፣ ልጆቹ የአባታቸውን ተግሣጽ አልሰሙም።

26ብላቴናውም ሳሙኤል በአካልና በሞገስ በእግዚአብሔርና በሰው ፊት እያደገ ሄደ።

በዔሊ ቤተ ሰብ ላይ የተነገረ ትንቢት

27በዚህ ጊዜ አንድ የእግዚአብሔር ሰው ወደ ዔሊ መጥቶ እንዲህ አለው፤ “እግዚአብሔር እንዲህ ይላል፤ ‘የአባትህ ቤት በግብፅ ምድር በፈርዖን እጅ በነበረ ጊዜ ራሴን ገለጥሁለት? 28የእኔ ካህን እንዲሆን፣ ወደ መሠዊያዬ እንዲወጣ፣ ዕጣን እንዲያጥን፣ በፊቴም ኤፉድ እንዲለብስ ከእስራኤል ነገዶች ሁሉ አባትህን መረጥሁት። ደግሞም እስራኤላውያን በእሳት የሚያቀርቡትን ቍርባን ሁሉ ለአባትህ ቤት ሰጠሁ። 29ታዲያ በማደሪያዬ እንዲቀርብ ያዘዝሁትን መሥዋዕትና ቍርባን የናቃችሁ ለምንድን ነው? አንተና ልጆችህ ሕዝቤ እስራኤል ካቀረበው ቍርባን ሁሉ ምርጥ ምርጡን በልታችሁ ራሳችሁን በማወፈር ከእኔ ይልቅ ልጆችህን የምታከብራቸው ስለ ምንድን ነው?’

30“ስለዚህ የእስራኤል አምላክ እግዚአብሔር እንዲህ ይላል፤ ‘ቤትህና የአባትህ ቤት በፊቴ ለዘላለም ያገለግሉኝ ዘንድ ተስፋ ሰጥቼ ነበር፤’ አሁን ግን እግዚአብሔር እንዲህ ይላል፤ ‘ይህን ከእንግዲህ አላደርገውም፤ የሚያከብሩኝን አከብራለሁ፤ የሚንቁኝም ፈጽሞ ይናቃሉ። 31እነሆ፤ በዘርህ ሽማግሌ እንዳይገኝ ያንተን ኀይልና የአባትህን ቤተ ሰብ ኀይል የምሰብርበት ጊዜ ይመጣል፤ 32በማደሪያዬም መከራ ታያለህ፤ ምንም እንኳ ለእስራኤል በጎ ነገር ቢደረግም፣ በቤተ ሰብህ ውስጥ ሽማግሌ ፈጽሞ አይገኝም። 33ከመሠዊያዬ የማላስወግዳቸው ዘሮችህ በሕይወት የሚተርፉትም ዐይኖችህን በእንባ ለማፍዘዝ፣ ልብህን በሐዘን ለማደንዘዝ ብቻ ነው፣ ሌሎቹ ዘሮችህ ግን በሙሉ በለጋነታቸው በዐጭር ይቀጫሉ።

34“ ‘በሁለቱ ልጆችህ በአፍኒንና በፊንሐስ ላይ የሚደርሰው ላንተ ምልክት ይሆንሃል፣ ሁለቱም በአንድ ቀን ይሞታሉ። 35እንደ ልቤና እንደ አሳቤ የሚያገለግል የታመነ ካህን ለራሴ አስነሣለሁ፤ ቤቱን አጽንቼ አቆማለሁ፣ እርሱም በቀባሁት ፊት ለዘላለም ያገለግላል። 36ከዘሮችህም መካከል የተረፈው ማንኛውም ሰው፣ ለአንዲት ጥሬ ብርና ለቍራሽ እንጀራ ሲል በፊቱ ወድቆ ይሰግዳል፤ “የዕለት ጕርሴን እንዳገኝ እባክህ በማንኛውም የክህነት ሥራ ላይ መድበኝ” በማለት ይለምናል።’ ”

New Serbian Translation

1. Књига Самуилова 2:1-36

Анин хвалоспев

1Ана се затим помолила овим речима:

„Весели се моје срце у Господу,

Подиже се рог2,1 Рог је у Светом писму симбол снаге, силе и власти. мој у Господу.

Уста моја ликују над душманима мојим,

јер се радујем твојему спасењу.

2Нико није свет као што је Господ;

нема никог осим тебе,

и нема Стене као што је Бог наш.

3Не множите речи узносите,

нек из ваших уста охолост не излази,

јер Господ је Бог Свезнајући,

он просуђује дела човекова.

4Лук се ломи јунацима,

а посрнули се опасују снагом.

5Некад сити за хлеб се унајмљују,

а некад гладни не гладују више.

Нероткиња рађа седморо,

а мајка многих синова сахне.

6Господ усмрћује и оживљује,

у Свет мртвих2,6 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих. спушта и оданде подиже.

7Господ даје сиромаштво и богатство,

понижује и узвисује.

8Сиромаха диже из прашине,

из буњишта диже убогога,

да их посади с племићима,

и додели им почасна места.

Јер Господњи су ступови земље,

на њима је основао васељену.

9Он чува стопе својих верних,

а опаки ће пропасти у тами,

јер снагом човек неће надвладати.

10Пропашће они што се противе Господу,

Господ ће на њих загрмети с небеса.

Он ће судити крајевима земље,

своме цару он ће дати снагу,

узвисиће рог помазанику своме.“

Греси Илијевих синова

11Елкана се вратио својој кући у Раму, а дечак је служио Господу под надзором Илија свештеника. 12А Илијеви синови били су опаки људи и нису познавали Господа. 13Ти свештеници су овако обичавали да поступају с народом: кад је неко приносио жртву долазио би свештеников слуга с тророгом виљушком у руци, и док се месо још кувало, 14забадао њом у котао, лонац, тигањ, или шерпу, и што год би се наболо на виљушку, свештеник би узимао себи. Овако су поступали са свим Израиљцима који су долазили тамо, у Силом. 15Осим тога, пре него што се палило сало, дошао би свештеников слуга и рекао човеку који је жртвовао: „Дај месо да се испече за свештеника, јер он од тебе неће примити кувано месо, него сирово.“

16Ако би му човек одговорио: „Нека прво спале сало, па онда узми шта ти душа жели“, слуга би му рекао: „Не, него ми дај сад, а ако нећеш, узећу силом!“

17Грех младића је био врло велик пред Господом, јер су људи презриво поступали с приносом Господњим.

18А Самуило је служио пред Господом, тек дечак припасан ланеним оплећком. 19Његова мајка би му начинила малу одору и доносила му сваке године кад би долазила са својим мужем да принесу годишњу жртву. 20Тада би Илије благословио Елкану и рекао: „Нека ти Господ да деце од ове жене уместо онога које је измолила од Господа.“ Потом би се вратили кући.

21Господ је походио Ану те је затруднела и родила три сина и две ћерке. А дечак Самуило је растао пред Господом.

Илије опомиње своје синове

22Илије је био веома стар. Тек, чуо је све што су његови синови чинили свему Израиљу, и то да спавају са женама које служе код улаза Шатора од састанка. 23Рекао им је: „Зашто радите такве ствари? Јер слушам о вашим опаким делима од свег овог народа. 24Немојте, синови моји! Није добра вест коју чујем да народ Господњи шири. 25Ако човек згреши против човека, Бог ће посредовати за њега, али ако човек згреши против Господа, ко ће посредовати за њега?“ Али они нису послушали глас свога оца јер је Господ решио да их погуби.

26А дечак Самуило је стасавао и стицао наклоност Господа и људи.

Божија казна над Илијевим домом

27Тада дође Божији човек к Илију и рече му: „Говори Господ: ’Ја сам се објавио дому твога претка док су били у Египту робујући фараоновом дому. 28Изабрао сам га између свих Израиљевих племена себи за свештеника, да приноси жртве на мом жртвенику, да пали кад, и да носи оплећак преда мном. Дому твога оца дао сам и све паљене жртве народа израиљског. 29Зашто газите моју жртву и мој принос, које сам одредио за моје Пребивалиште? Ти частиш своје синове више него мене хранећи их првинама сваког приноса мог народа, Израиља.’

30Зато Господ, Бог Израиљев објављује: ’Рекао сам твоме дому и дому твога оца да ће ступати пред мојим лицем довека.’ Али, сада каже Господ: ’Далеко то било од мене! Јер ја поштујем оне који мене поштују, а они који ме презиру, биће осрамоћени. 31Ево, долазе дани када ћу одсећи твоју мишицу и мишицу дома твога оца, тако да неће бити старца у твоме дому. 32Ти ћеш гледати несрећу у мом Пребивалишту, а уместо свег обиља које ће се дати Израиљу, у твоме дому неће бити старца довека. 33А кога од твојих не истребим испред свога жртвеника оставићу само зато да ти сахну очи и да ти душа вене, а све мноштво потомака у твоме дому поумираће у најбољим годинама.

34Ово ће ти бити знак; то ће задесити оба твоја сина, Офнија и Финеса: обојица ће погинути истог дана. 35А себи ћу поставити верног свештеника који ће радити по моме срцу и по мојој вољи. Ја ћу му подићи трајни дом, а он ће ступати пред мојим помазаником довека. 36А ко преостане у твоме дому доћи ће да му се поклони за сребрњак и комад хлеба, говорећи: прими ме, молим те, у какву свештеничку службу да имам залогај хлеба.’“