ኤርምያስ 14 – NASV & NSP

New Amharic Standard Version

ኤርምያስ 14:1-22

ድርቅ፣ ራብ፣ ሰይፍ

1ስለ ድርቅ ወደ ኤርምያስ የመጣው የእግዚአብሔር ቃል ይህ ነው፤

2“ይሁዳ ታለቅሳለች፤

ከተሞቿም ይማቅቃሉ፤

በምድር ላይ ተቀምጠው ይቈዝማሉ፤

ጩኸትም ከኢየሩሳሌም ወጥቶ ይሰማል።

3መሳፍንት አገልጋዮቻቸውን ውሃ ፍለጋ ይሰዳሉ፤

እነርሱ ወደ ውሃ ጕድጓዶች ይወርዳሉ፤

ነገር ግን ውሃ አያገኙም፤

ዐፍረውና ተስፋ ቈርጠው፣

ራሳቸውን ተከናንበው፣

ባዶ እንስራ ይዘው ይመለሳሉ።

4በምድሪቱ ዝናብ ስለሌለ፣

መሬቱ ተሰነጣጥቋል፤

ገበሬዎችም ዐፍረው፣

ራሳቸውን ተከናንበዋል።

5አንዳች ሣር ባለመኖሩ፣

የሜዳ አጋዘን እንኳ፣

እንደ ወለደች ግልገሏን ጥላ ትሄዳለች።

6የሜዳ አህዮች ባድማ ኰረብቶች ላይ ቆሙ፤

እንደ ቀበሮም አየር ፍለጋ አለከለኩ፤

ግጦሽ ባለመገኘቱ፣

ዐይኖቻቸው ፈዘዙ።”

7እግዚአብሔር ሆይ፤ ከአንተ መኰብለል አብዝተናል፤

በአንተም ላይ ዐምፀናል፤

ኀጢአታችን ቢመሰክርብንም እንኳ፣

ስለ ስምህ ብለህ አንድ ነገር አድርግልን።

8አንተ የእስራኤል ተስፋ፤

በጭንቀት ጊዜ አዳኙ፣

ለምን በምድሪቱ እንደ ባዕድ፣

እንደ ሌት ዐዳሪ መንገደኛ ትሆናለህ?

9ግራ እንደ ተጋባ ሰው፣

ለመታደግም ኀይል እንዳጣ ተዋጊ ትሆናለህ?

እግዚአብሔር ሆይ፤ አንተ በመካከላችን አለህ፤

በስምህም ተጠርተናል፤

እባክህ አትተወን።

10እግዚአብሔር ስለዚህ ሕዝብ እንዲህ ይላል፤

“መቅበዝበዝ እጅግ ይወድዳሉ፤

እግሮቻቸው አይገቱም፤

ስለዚህ እግዚአብሔር በእነርሱ ደስ አይለውም፤

አሁን በደላቸውን ያስባል፤

በኀጢአታቸውም ይቀጣቸዋል።”

11እግዚአብሔርም እንዲህ አለኝ፤ “ለዚህ ሕዝብ በጎነት አትጸልይ፤ 12ቢጾሙም ጩኸታቸውን አልሰማም፤ የሚቃጠል መሥዋዕትና የእህል ቍርባን ቢያቀርቡም አልቀበላቸውም፤ ነገር ግን በሰይፍ፣ በራብና በቸነፈር አጠፋቸዋለሁ።”

13እኔም፣ “ጌታ እግዚአብሔር ሆይ፤ ወዮ! ነቢያቱ ‘ሰይፍ አታዩም፤ ራብም አያገኛችሁም፤ ነገር ግን በዚህ ስፍራ ዘለቄታ ያለው ሰላም እሰጣችኋለሁ’ ይላል ይሏቸዋል” አልሁ።

14እግዚአብሔርም እንዲህ አለኝ፤ “ነቢያቱ በስሜ የሐሰት ትንቢት14፥14 ወይም ራእይ፣ (ከንቱ) ሟርት ይናገራሉ፤ እኔ አልላክኋቸውም፤ አላዘዝኋቸውም፤ አልተናገርኋቸውምም። የሐሰት ራእይ፣ ሟርት፣ ከንቱ ነገርንና የልባቸውን ሽንገላ ይተነብዩላችኋል። 15ስለዚህ በስሜ የሐሰት ትንቢት ስለሚናገሩ ነቢያት እግዚአብሔር እንዲህ ይላል፤ እኔ ሳልልካቸው፣ ‘ሰይፍና ራብ በዚች ምድር ላይ አይመጣም’ የሚሉ እነዚህ ነቢያት በሰይፍና በራብ ይጠፋሉ፤ 16ትንቢቱ የተነገረለትም ሕዝብ ከሰይፍና ከራብ የተነሣ በኢየሩሳሌም አደባባዮች ይወድቃል፤ እነርሱንም ሆነ ሚስቶቻቸውን ወይም ወንዶችና ሴቶች ልጆቻቸውን የሚቀብራቸው አይገኝም። ለበደላቸው የሚገባውንም ቅጣት በላያቸው አወርዳለሁ።

17“ይህን ቃል እንዲህ ብለህ ንገራቸው፤

“ ‘ድንግሊቱ ልጄ፣ ሕዝቤ፣

በታላቅ ስብራት፣

በብርቱ ቍስል ተመትታለችና

ዐይኖቼ ቀንና ሌሊት፣ ሳያቋርጡ

እንባ ያፈስሳሉ

18ወደ ገጠር ብወጣ፣

በሰይፍ የተገደሉትን አያለሁ፤

ወደ ከተማ ብገባ፣ በራብ የወደቁትን አያለሁ

ነቢዩም ካህኑም፣

ወደማያውቁት አገር ሸሽተዋል።’ ”

19ይሁዳን ፈጽመህ ጥለኸዋልን?

ነፍስህስ ጽዮንን ተጸየፈቻትን?

ፈውስ እስከማይገኝልን ድረስ፣

ለምን ክፉኛ መታኸን?

ሰላምን ተስፋ አደረግን፤

ሆኖም በጎ ነገር አላገኘንም፤

የፈውስን ጊዜ ተጠባበቅን፤

ነገር ግን ሽብር ብቻ ሆነ።

20እግዚአብሔር ሆይ፤ ክፋታችንን ዐውቀናልና፤

የአባቶቻችንን በደል ተረድተናልና፤

በርግጥም በአንተ ላይ ኀጢአት ሠርተናል።

21ስለ ስምህ ብለህ አትናቀን፤

የክብርህንም ዙፋን አታዋርድ።

ከእኛ ጋር የገባኸውን ኪዳን ዐስብ፤

አታፍርሰውም።

22ከአሕዛብ ከንቱ ጣዖቶች መካከል ዝናብ ሊያዘንብ የሚችል አለን?

ሰማያትስ በራሳቸው ማካፋት ይችላሉን?

አይ! አይችሉም፣ እግዚአብሔር አምላካችን ሆይ፤

ይህን ሁሉ የምታደርግ አንተ ነህ፣

ስለዚህም ተስፋችን በአንተ ላይ ነው።

New Serbian Translation

Књига пророка Јеремије 14:1-22

Суша, глад, рат

1Јеремији је дошла од Господа порука о суши:

2„Јуда плаче.

Градови јој пропадају,

а они леже по земљи у црно завијени.

Плач Јерусалима се разлеже.

3Моћници шаљу своје слуге по воду,

али када они стигну до чатрња,

воде нема.

А онда се враћају празних посуда,

посрамљени и збуњени,

покривених глава.

4Тло је испуцало,

јер нема кише у земљи,

ратари су посрамљени

и покривају своје главе.

5И кошута се оланила у пољу

и напустила младо,

јер нема траве.

6Дивљи магарци стоје по оголелим висовима

и као шакали дахћу.

Исколачили су очи

јер нема паше.“

7Наше кривице сведоче против нас.

А ти ипак, Господе, делуј ради свога имена,

јер су многа наша отпадништва.

Против тебе смо сагрешили!

8Надо Израиљева,

Спаситељу његов у часу невоље!

Зашто си попут дошљака у земљи

и путника што би тек успут да преноћи?

9Зашто си као сметен човек,

као јунак немоћан да спасе?

А ти си међу нама, о, Господе,

и твоје је име призвано на нас.

Не напуштај нас!

10Ево шта каже Господ овом народу:

„Они баш воле да лутају,

не спутавају у томе кораке своје.

И Господ их није прихватио

и сада се сећа њихових кривица

и казниће њихове грехе.“

11Господ ми је рекао: „Не моли се за добро овог народа. 12Постиће они, али ја нећу слушати њихов вапај. Жртвоваће они свеспалнице и житне жртве, али ја их нећу прихватити. Докрајчићу их мачем, глађу и помором.“

13А ја сам узвратио: „О, Господе Боже! Ево пророци им говоре: ’Рат и глад нећете гледати! Неће вас то задесити! Јер ја ћу да вам дам сигуран мир на овом месту.’“

14Господ ми је одговорио: „Ти пророци пророкују лаж у моје име! Ја их нисам послао и нисам их овластио. Нисам им објавио лажно виђење и обмањивачку гаталицу, јер то они пророкују по свом срцу. 15Зато овако каже Господ о тим пророцима који пророкују у моје име. Ја их нисам послао да вам кажу: ’Рат и глад вас неће задесити у овој земљи.’ Скончаће ти пророци и од рата и од глади! 16А народ коме је пророковано ће од рата и глади бити побацан по улицама Јерусалима. Неће бити кога да их сахрани – њих, њихове жене, њихове синове и њихове ћерке – и ја ћу по њима да излијем њихову злобу.

17И ову ћу поруку још да им кажем:

’Роне сузе очи моје

и ноћу и дању без престанка,

јер је девица мог народа

разорена великим разарањем.

Јако је рањена.

18Ако одем у поље –

тамо мачем поклани!

Ако одем у град –

тамо од глади болесни!

И пророк и свештеник

тумарају земљом и ништа не схватају.’“

19Зар си Јуду сасвим одбацио?

Да ли ти је Сион души мрзак?

Зашто си нас ударио

и нема нам оздрављења?

Надали смо се миру –

а ничег доброга;

и времену оздрављења –

а оно страва!

20Господе, ми смо свесни наше опакости

и кривице наших предака,

јер смо ти згрешили.

21Не презри нас због свог имена!

Не понизи престо своје славе.

Сети се свог савеза са нама

и немој га раскинути.

22Да ли неки од идола других народа шаљу кишу?

А небеса зар дају пљускове?

Зар ниси то ти, Господе наш Боже?

Ти све то чиниш

и ми те жељно ишчекујемо.