መዝሙር 147 – NASV & NSP

New Amharic Standard Version

መዝሙር 147:1-20

መዝሙር 147

መዝሙር ለሁሉን ቻይ አምላክ

1ሃሌ ሉያ።147፥1 አንዳንዶች ከ20 ጭምር እግዚአብሔር ይመስገን ይላሉ።

አምላካችንን በመዝሙር ማወደስ እንዴት መልካም ነው!

እርሱን ማመስገን ደስ ያሰኛል፤ ይህ ተገቢም ነው።

2እግዚአብሔር ኢየሩሳሌምን መልሶ ይሠራታል፤

ከእስራኤል የተበተኑትን ይሰበስባል።

3ልባቸው የተሰበረውን ይፈውሳል፤

ቍስላቸውንም ይጠግናል።

4የከዋክብትን ብዛት ያውቃል፤

እያንዳንዱንም በስሙ ይጠራዋል።

5ጌታችን ታላቅ ነው፤ እጅግ ኀያልም ነው፤

ለጥበቡም ወሰን የለውም።

6እግዚአብሔር ትሑታንን ከፍ ያደርጋል፤

ክፉዎችን ግን ወደ ምድር ይጥላል።

7ለእግዚአብሔር በምስጋና ዘምሩ፤

ለአምላካችንም በመሰንቆ ምስጋና አቅርቡ።

8ሰማይን በደመናት የሚሸፍን እርሱ ነው፤

ለምድርም ዝናብን ይሰጣል፤

በተራሮችም ላይ ሣር ያበቅላል።

9ለእንስሳት ምግባቸውን፣

የቍራ ጫጩቶችም ሲንጫጩ የሚበሉትን ይሰጣቸዋል።

10እርሱ በፈረስ ኀይል አይደሰትም፤

በሯጭም ብርታት ላይ ደስታውን አያደርግም።

11ነገር ግን እግዚአብሔር በሚፈሩት፣

በምሕረቱ በሚታመኑትም ይደሰታል።

12ኢየሩሳሌም ሆይ፤ እግዚአብሔርን አመስግኚ፤

ጽዮን ሆይ፤ አምላክሽን አወድሺ፤

13እርሱ የደጆችሽን መወርወሪያ አጽንቷልና፤

ልጆችሽንም በውስጥሽ ባርኳል።

14በድንበርሽ ውስጥ ሰላም ያሰፍናል፤

ማለፊያ ስንዴም ያጠግብሻል።

15ትእዛዙን ወደ ምድር ይልካል፤

ቃሉም እጅግ በፍጥነት ይሮጣል።

16ዐመዳዩን እንደ በርኖስ ይዘረጋል፤

ውርጩን እንደ ዐመድ ይነሰንሳል።

17የበረዶውን ድንጋይ ቍልቍል ይወረውረዋል፤

በውሽንፍሩስ ቅዝቃዜ ፊት ማን ሊቆም ይችላል?

18ቃሉን ልኮ ያቀልጣቸዋል፤ ነፋሱን ያነፍሳል፤ ውሆችንም ያፈስሳል።

19ቃሉን ለያዕቆብ፣

ሥርዐቱንና ፍርዱን ለእስራኤል ይገልጣል።

20ይህን ለማንኛውም ሌላ ሕዝብ አላደረገም፤

እነርሱም ፍርዱን አላወቁም።

ሃሌ ሉያ።

New Serbian Translation

Псалми 147:1-20

Псалам 147

1Славите Господа!

Баш је добро Богу нашем запевати славопоје;

баш је мило прикладно славити.

2Господ гради Јерусалим

и окупља изгнане Израиљце.

3Он лечи срца уцвељених

и ране им превија.

4Звезде он пребројава

и сваку од њих поименце зове.

5Велик је наш Господ и силе големе,

његова је мудрост безгранична.

6Господ диже понизне,

а зликовце до земље срозава.

7Запевајте хвалоспев Господу!

Запевајте славопој на харфи Богу нашем!

8Он је небо застро облацима,

за земљу се кишом постарао,

дао трави да расте по горју.

9Он зверима храну даје кад затреба,

и гавранчићима када му загракћу.

10Не задивљује се снагом коња,

не одушевљава се бедрима јунака.

11Господу су мили ти што га се боје,

они што се надају милости његовој!

12О, Јерусалиме, величај Господа!

О, Сионе, слави Бога свога!

13Јер он је ојачао крила врата твојих,

благословио је децу твоју у теби.

14Земљи твојој он мир доноси

и сити те пшеницом најбољом.

15Реч одлуке своје он пошаље земљи,

и реч му већ хита, не застаје.

16Он снег даје као да је вуна,

разбацује иње ко да је пепео.

17Град свој баца као да су мрве

и мраз његов ко може да трпи?

18Реч пошаље своју, па их онда топи;

ветром својим дуне и потеку воде.

19Јакову је речи своје објавио

и Израиљу уредбе своје и своја правила.

20А то није урадио ниједном народу,

правила његова нису им позната.

Славите Господа!