የያዕቆብና የዔሳው መገናኘት
1ያዕቆብ አሻግሮ ተመለከተ፤ እነሆ ዔሳው አራት መቶ ሰዎች አስከትሎ እየመጣ ነበር። ስለዚህ ልጆቹን ለልያ፣ ለራሔልና ለሁለቱ አገልጋዮች አከፋፈላቸው። 2ከዚያም ሁለቱን አገልጋዮች ከነልጆቻቸው አስቀደመ፤ ልያንና ልጆቿንም አስከተለ፤ ራሔልንና ዮሴፍን ግን ከሁሉ ኋላ እንዲሆኑ አደረገ። 3እርሱ ራሱም ቀድሟቸው ሄደ፤ ወንድሙም ዘንድ እስኪደርስ ድረስ ሰባት ጊዜ ወደ መሬት ለጥ ብሎ እጅ ነሣ።
4ዔሳው ግን ሊገናኘው ወደ እርሱ ሮጦ ሄዶ ዐቀፈው፤ በዐንገቱም ላይ ተጠምጥሞ ሳመው፤ ሁለቱም ተላቀሱ። 5ከዚያም ዔሳው ቀና ብሎ ሲመለከት ሴቶቹንና ልጆቹን አየ፤ እርሱም፣ “እነዚህ አብረውህ ያሉት እነማን ናቸው?” ብሎ ጠየቀው።
ያዕቆብም መልሶ፣ “እነዚህማ እግዚአብሔር (ኤሎሂም) በቸርነቱ ለእኔ ለአገልጋይህ የሰጠኝ ልጆች ናቸው” አለው።
6በዚህ ጊዜ ሁለቱ ሴት አገልጋዮችና ልጆቻቸው ቀርበው እጅ ነሡ፤ 7ከዚያም ልያና ልጆቿ መጥተው እጅ ነሡ፤ በመጨረሻም ዮሴፍና ራሔል መጡ፤ እነርሱም ቀርበው እጅ ነሡ።
8ዔሳውም፣ “ወደ እኔ ተነድቶ የመጣው ይህ ሁሉ መንጋ ምንድን ነው?” አለው።
እርሱም፣ “ጌታዬ ሆይ፤ በአንተ ዘንድ ሞገስ ባገኝ ብዬ ነው” አለው።
9ዔሳው ግን፣ “ወንድሜ ሆይ፤ እኔ በቂ አለኝ፤ የራስህን ለራስህ አድርገው” አለው።
10ያዕቆብም፣ “የለም፣ እንዲህ አይደለም፤ በአንተ ዘንድ ሞገስ አግኝቼ እንደ ሆነ፣ እጅ መንሻዬን ተቀበል፤ በመልካም ሁኔታ ተቀብለኸኝ ፊትህን ማየት መቻሌን የእግዚአብሔርን (ኤሎሂም) ፊት እንደ ማየት እቈጥረዋለሁ። 11እግዚአብሔር (ኤሎሂም) በቸርነቱ አሟልቶ ስለ ሰጠኝ የሚያስፈልገኝ ሁሉ አለኝና ያቀረብሁልህን እጅ መንሻ እባክህ ተቀበለኝ” አለው። ያዕቆብ አጥብቆ ስለ ለመነው፣ ዔሳው እጅ መንሻውን ተቀበለ።
12ዔሳውም “በል ተነሥና ጕዟችንን እንቀጥል፤ እኔም እሄዳለሁ” አለው።
13ያዕቆብ ግን እንዲህ አለው፤ “ጌታዬ፣ እንደምታየው ልጆቹ ይህን ያህል የጠኑ አይደሉም፣ ለሚያጠቡት በጎችና ጥገቶች እንክብካቤ ማድረግ አለብኝ፤ እንስሳቱ ለአንዲት ቀን እንኳ በጥድፊያ ቢነዱ በሙሉ ያልቃሉ። 14ስለዚህ ጌታዬ፣ አንተ ቀድመኸኝ ሂድ፤ እኔም በምነዳቸው እንስሳትና በልጆቹ ጕዞ ዐቅም ልክ እያዘገምሁ ሴይር ላይ እንገናኛለን።”
15ዔሳው፣ “እንግዲያስ ከሰዎቼ ጥቂቶቹን ልተውልህ” አለው።
ያዕቆብ ግን፣ “ለምን ብለህ ጌታዬ? በአንተ ዘንድ ሞገስ ማግኘቴ ብቻ ይበቃኛል” አለው።
16ስለዚህ ዔሳው በዚሁ ዕለት ወደ ሴይር ለመመለስ ተነሣ። 17ያዕቆብ ግን ወደ ሱኮት33፥17 ሱኮት ማለት መጠለያዎች ማለት ነው። ሄደ፤ እዚያም ለራሱ መጠለያ፣ ለከብቶቹም በረት ሠራ፤ ከዚህም የተነሣ የቦታው ስም ሱኮት ተባለ።
18ያዕቆብ ከሰሜን ምዕራብ መስጴጦምያ ከተመለሰ በኋላ፣ በከነዓን ወዳለችው ወደ ሴኬም በደኅና ደረሰ፤33፥18 ወይም ሳሌም ደረሰ በከተማዪቱም ፊት ለፊት ሰፈረ። 19ድንኳኑን የተከለበትንም ቦታ ከኤሞር ልጆች በመቶ ጥሬ ብር ገዛ፤ ኤሞርም የሴኬም አባት ነበር። 20በዚያም መሠዊያ አቁሞ፣ ኤል ኤሎሄ እስራኤል33፥20 ኤል ኤሎሄ እስራኤል ማለት የእስራኤል አምላክ እግዚአብሔር ወይም የእስራኤል አምላክ ኀያል ነው ማለት ነው። ብሎ ጠራው።
Сусрет Јакова и Исава
1Јаков је подигао поглед и угледао Исава како долази и четири стотине људи са њим. Тада је поделио децу између Лије, Рахиље и две слушкиње. 2Слушкиње и њихову децу је поставио на чело, Лију и њену децу иза њих, а Рахиљу и Јосифа на зачеље. 3А он сам је пошао напред и поклонио се седам пута до земље док се није приближио своме брату.
4Али Исав му потрчи у сусрет, загрли га, падне му око врата и заплаче. 5Исав је онда подигао поглед и угледао жене и децу. „Ко су ти ови?“ – упитао је.
„Деца коју је Бог милостиво подарио твоме слузи“ – одговори Јаков.
6Тада су приступиле слушкиње са својом децом и дубоко се поклониле. 7Затим је приступила и Лија са својом децом, те су се дубоко поклонили. На крају су приступили Јосиф и Рахиља, па су се и они дубоко поклонили.
8Исав је упитао: „Шта си наумио са овом поворком коју сам срео?“
Јаков одговори: „Да стекнем наклоност свога господара.“
9Исав рече: „Ја имам довољно, брате мој. Задржи своје за себе.“
10„Немој, молим те – рече му на то Јаков. Ако сам стекао твоју наклоност, прими овај дар од мене. Јер, кад сам видео твоје лице, то је као да сам видео лице Божије, тако си ме благонаклоно примио. 11Стога прими, молим те, дар који сам ти донео, јер Бог ми је био наклоњен, па имам свега.“ Јаков га је толико салетао да је Исав прихватио.
12„Кренимо на пут – рече Исав – и ја ћу путовати с тобом.“
13Јаков одговори: „Мој господар зна да су деца нејака, а и да морам да се бринем о овцама и кравама које доје. Будем ли их пребрзо терао само један дан, све стадо ће угинути. 14Зато нека мој господар крене испред свога слуге, а ја ћу ићи полако, уз корак са стоком и уз корак са децом, док не дођем к своме господару у Сир.“
15Исав рече: „Дај макар да ти оставим неколико својих људи.“
Јаков одговори: „Чему? Нека стекнем ја само твоју наклоност.“
16Тако је Исав тог дана отишао својим путем у Сир. 17Јаков, међутим, оде у Сокот, где је саградио себи кућу, и штале за стада. Зато је то место названо Сокот33,17 Сокот значи склоништа..
18Дошавши из Падан-Арама, Јаков је мирно приспео у град Сихем који се налази у Ханану. Утаборио се пред градом. 19Од синова Емора, оца Сихемова, је за стотину кесита33,19 Кесит: комад некованог сребра, претеча новца. купио комад земље, где је поставио свој шатор. 20Ту је подигао жртвеник и назвао га „Бог је Бог Израиљев“.
