New Amharic Standard Version

ኢሳይያስ 14:1-32

1እግዚአብሔር ለያዕቆብ ይራራለታል፤

እስራኤልን እንደ ገና ይመርጠዋል፤

በራሳቸውም አገር ያኖራቸዋል።

መጻተኞች አብረዋቸው ይኖራሉ፤

ከያዕቆብም ቤት ጋር ይተባበራሉ።

2አሕዛብም ይወስዷቸዋል፤

ወደ ገዛ ስፍራቸውም ይመልሷቸዋል።

የእስራኤል ቤት አሕዛብን ርስት ያደርጓቸዋል፤

በእግዚአብሔርም ምድር ወንዶችና ሴቶች ባሪያዎች አድርገው ይገዟቸዋል፤

የማረኳቸውን ይማርኳቸዋል፤

የጨቈኗቸውንም ይገዟቸዋል።

3እግዚአብሔር ከሥቃይህ፣ ከመከራህና ከጽኑ ባርነትህ ባሳረፈህ ቀን፣ 4በባቢሎን ንጉሥ ላይ ትሣለቃለህ፤ እንዲህም ትላለህ፤

ጨቋኙ እንዴት አበቃለት!

አስገባሪነቱስ14፥4 የሙት ባሕር ጥልቅ፣ የሰብዓ ሊቃናት ትርጒምና የሱርስቱ ቅጅ ከዚህ ጋር ይስማማል፤ ነገር ግን በማሶሬቱ ቅጅ የቃሉ ትርጒም በትክክል አይታወቅም። እንዴት አከተመ!

5እግዚአብሔር የክፉዎችን ዘንግ፣

የገዦችንም በትረ መንግሥት ሰብሮአል፤

6ሕዝቦችን በማያቋርጥ ቍጣ የመታውን፣

ያለ ርኅራኄ እያሳደደ

የቀጠቀጠውን ሰብሮአል።

7ምድር ሁሉ ሰላምና ዕረፍት አግኝታለች፤

የደስታም ዝማሬ ታስተጋባለች።

8ጥድና የሊባኖስ ዝግባ እንኳ ደስ ብሎአቸው፣

“አንተም ወደቅህ፤

ዕንጨት ቈራጭም

መጥረቢያ አላነሣብንምቃ አሉ።

9በመጣህ ጊዜ

ሲኦል14፥9 በዚህና በቍጥር 11 እንዲሁም 15 ላይ አንዳንድ ቅጆች፣ መቃብር ይላሉ። ልትቀበልህ ተነሣሥታለች፤

ይቀበሉህም ዘንድ የሙታንን መናፍስት፣

በዓለም ገዥ የነበሩትን ሁሉ ቀስቅሳለች፤

በአሕዛብ ላይ የነገሡትን ነገሥታት

ከዙፋናቸው አውርዳለች።

10እነርሱ ሁሉ ይመልሱልሃል፤

እንዲህም ይሉሃል፤

“አንተም እንደ እኛ ደከምህ፤

እንደ እኛም ሆንህ።”

11ክብርህ፣ ከነበገና ድምፁ

ወደ ሲኦል ወረደ፤

ብሎች ከበታችህ ተነጥፈዋል፤

ትሎችም መደረቢያህ ይሆናሉ።

12አንተ የንጋት ልጅ፣ አጥቢያ ኮከብ ሆይ፤

እንዴት ከሰማይ ወደቅ

አንተ ቀድሞ መንግሥታትን ያዋረድህ፤

እንዴት ወደ ምድር ተጣልህ!

13በልብህም እንዲህ አልህ፤

“ወደ ሰማይ ዐርጋለሁ፤

ዙፋኔንም ከእግዚአብሔር ከዋክብት በላይ ከፍ አደርጋለሁ፤

በተራራው መሰብሰቢያ፣

በተቀደሰውም ተራራ14፥13 ወይም ሰሜኑ፤ በዕብራይስጡ፣ ዛፎን ተብሎ መተርጐም ይችላል። ከፍታ ላይ በዙፋኔ

እቀመጣለሁ፤

14ከደመናዎችም ከፍታ በላይ ዐርጋለሁ፤

ራሴንም እንደ ልዑል አደርጋለሁ።”

15ነገር ግን ወደ ሲኦል፣

ወደ ጥልቁም ጒድጓድ ወርደሃል።

16የሚያዩህም አትኵረው እየተመለክቱህ፣

በመገረም ስለ አንተ እንዲህ ይላሉ፤

“ያ ምድርን ያናወጠ፣

መንግሥታትን ያንቀጠቀጠ፣ ይህ ሰው ነውን?

17ዓለምን ምድረ በዳ ያደረገ፤

ከተሞችን ያፈራረሰ፣

ምርኮኞቹንም ወደ አገራቸው እንዳይሄዱ የከለከለ ይህ ነውን?”

18የአሕዛብ ነገሥታት ሁሉ በክብር አንቀላፍተዋል፤

በየመቃብራቸው ዐርፈዋል።

19አንተ ግን እንደማይፈለግ ቅርንጫፍ፣

ከመቃብር ወጥተህ ተጥለሃል፤

በሰይፍ በተወጉት፣

ወደ ጥልቁ ድንጋዮች በወረዱት፣

በተገደሉትም ተሸፍነሃል።

እንደ ተረገጠም ሬሳ ሆነሃል።

20ከእነርሱ ጋር በመቃብር አትሆንም፤

ምድርህን አጥፍተሃልና፤

ሕዝብህንም ፈጅተሃልና።

የክፉ አድራጊዎች ዘር

ፈጽሞ አይታወስም።

21ተነሥተው ምድርን እንዳይወርሱ፣

ዓለምንም በከተሞቻቸው እንዳይሞሉ፣

ስለ አባቶቻቸው ኀጢአት፣

ወንድ ልጆቹ የሚታረዱበትን ስፍራ አዘጋጁ።

22“በእነርሱ ላይ እነሣለሁ”

ይላል የሰራዊት ጌታ እግዚአብሔር

“ስሟንና ትሩፋኖቿን፣

ዘሯንና ትውልዷን ከባቢሎን እቈርጣለሁ”

ይላል እግዚአብሔር

23“የጃርት መኖሪያ፣

ረግረጋማ ቦታ አደርጋታለሁ፤

በጥፋትም መጥረጊያ እጠርጋታለሁ”

ይላል የሰራዊት ጌታ እግዚአብሔር

በአሦር ላይ የተነገረ ትንቢት

24የሰራዊት ጌታ እግዚአብሔር እንዲህ ብሎ ምሎአል፤

“እንደ ዐቀድሁት በርግጥ ይከናወናል፤

እንደ አሰብሁትም ይሆናል።

25አሦርን በምድሬ ላይ አደቃለሁ፤

በተራራዬም ላይ እረግጠዋለሁ፤

ቀንበሩ ከሕዝቤ ላይ ይነሣል፤

ሸክሙም ከትከሻቸው ላይ ይወርዳል።”

26ለምድር ሁሉ የታሰበው ዕቅድ ይህ ነው፤

በአሕዛብም ሁሉ ላይ የተዘረጋው እጅ ይኸው ነው።

27የሰራዊት ጌታ እግዚአብሔር እንዲህ አስቦአል፤

ማንስ ያግደዋል?

እጁም ተዘርግቶአል?

ማንስ ይመልሰዋል?

በፍልስጥኤማውያን ላይ የተነገረ ትንቢት

28ንጉሡ አካዝ በሞተበት ዓመት እንዲህ የሚል ንግር መጣ፤

29“እናንት ፍልስጥኤማውያን ሆይ፤

የመታችሁ በትር ስለ ተሰበረ ሁላችሁ ደስ አይበላችሁ፤

ከእባቡ ሥር እፉኝት ይወጣልና፤

ፍሬውም ተወርዋሪ መርዘኛ እባብ ይሆናል።

30ከድኻም ድኻ የሆኑት መሰማሪያ ያገኛሉ፤

ችግረኞችም ተዝናንተው ይተኛሉ፤

ሥርህን ግን በራብ እገድላለሁ፤

ትሩፋንህንም እፈጃለሁ።

31በር ሆይ፣ ዋይ በል፤ ከተማ ሆይ ጩኽ፣

ፍልስጥኤማውያን ሆይ፤ ሁላችሁም በፍርሀት ቅለጡ

ጢስ ከሰሜን መጥቶብሃል፤

ከሰልፉ ተነጥሎ የሚቀር የለምና።

32ከዚያ ሕዝብ ለሚመጡ መልእክተኞች ምን መልስ ይሰጣል?

መልሱ፣ “እግዚአብሔር ጽዮንን መሥርቶአል፤

መከራን የተቀበለው ሕዝብም፣

በእርሷ ውስጥ መጠጊያን አግኝቶአል” የሚል ነው።

New Serbian Translation

Књига пророка Исаије 14:1-32

Господ припрема повратак

1Та, смиловаће се Господ Јакову,

и опет ће изабрати Израиља;

и даће им да се одморе на свом тлу.

Па ће им се придружити дошљак

и прикључиће се племенима Јаковљевим.

2И узеће их народи

и одвешће их у њихов крај,

а потомство Израиљево њих ће населити на Господњем тлу,

као робове и слушкиње.

И заробиће оне који су њих заробљавали,

и биће господари над својим тлачитељима.

Како нестаде Вавилон

3И биће оног дана: Господ ће ти дати починак од напора твојих и од невоља твојих и робовања тешког, чиме су те били тлачили. 4Тад ћеш саставити изреку против вавилонског цара, ти ћеш говорити:

Како нестаде тлачитељ!

Како нестаде мучилиште!

5Господ је сломио палицу опаких

и жезло владарско

6што је бесно тукло народе

ударцима што не престајаху,

што је гневно потчињавало пуке,

немилице их прогонило.

7Сва земља се одмара, почива,

пролама се клицање.

8Над тобом се радују чемпреси

и кедри ливански:

„Од како си пао,

не долазе на нас дрвосече.“

9Доле се због тебе Свет мртвих усколебао,

када дођеш, да те он поздрави;

зато он буди преминуле,

све моћнике земаљске;

са својих престола устају

сви цареви разних народности.

10Сви ти они казују и говоре:

„Ти си онемоћао као и ми што смо.

Ти си нама сличан постао.“

11Охолост се твоја у Свет мртвих сруши,

бука твојих лаута;

под тобом је лежај трулежи,

а над тобом покривач од црва.

12Како паде са небеса,

Светлоношо, сине Зорин?

Оборен си ти на земљу,

разоритељ над пуцима.

13А у свом си срцу говорио:

„Попећу се на небеса,

изнад звезда Божијих.

Престо свој ћу подићи

и сешћу на гори саборној,

на ивицама севера.

14Узнећу се на висине над облацима,

изједначићу се са Свевишњим.“

15А ти си у Свет мртвих бачен,

у дубине бездана.

16Који те виде, они те посматрају,

и о теби размишљају:

„Је ли то тај човек

који је земљу тресао, царства дрмао;

17који је васељену у пустињу претварао

и њене градове рушио;

који затворенике своје кући није пуштао?“

18Цареви разних народа сви почивају у части,

сваки је у својој гробници;

19а ти си избачен из гроба свог

као неки изданак одурни,

покривен си покланима,

мачем прободенима,

на плоче од раке побацанима,

као изгажена лешина.

20Ни твој погреб неће бити

као што је погреб њихов,

зато што си своју земљу разорио,

зато што си свој народ поклао.

Нека се никад више

потомство зликовачко не помиње.

21Спремите покољ потомцима

због кривице њихових отаца,

да се више не подижу да свет освајају.

Те ће сва васељена бити покривена градовима.

Слом Вавилона

22„Устаћу на њих

– говори Господ над војскама –

и затрћу Вавилону име

и остатак и род и пород

– говори Господ.

23Па ћу њега у посед предати

јежевима и мочварама.

Почистићу га метлом-затиралицом

– говори Господ над војскама.“

Слом земље Асирије

24Заклео се Господ над војскама говорећи:

„Што замислих, то се има збити,

што наумих, то ће се догодити.

25Скршићу Асирца на мојој земљи,

изгазићу на мојим горама.

Њен ће јарам са њих пасти;

њено бреме са њихових плећа.“

26Таква је одлука донесена против читаве земље;

таква је рука испружена против свих народности.

27А кад Господ над војскама одлучи,

ко ће се успротивити?

Кад он руку испружи,

ко ће је одвратити?

Опомена Филистејцима

28Године кад је умро цар Ахаз било је ово пророштво:

29Не радуј се, Филистејо цела,

што се сломи штап што те удара,

јер ће отровница изаћи из змијског клупка

и она ће излећи змаја крилатога.

30И напасаће се првенци убогих,

и у спокојству почиваће сиромаси;

а твој род ћу поморити глађу,

и побићу што од тебе остане.

31Кукајте, вратнице! Запомажи, граде!

Стрепи, сва филистејска земљо!

Јер најезда са севера долази,

и чете њезине нико не напушта!

32Шта ће се тада одговорити

гласницима било кога пука?

„Господ је основао Сион,

и у њему ће бити заштићени сиромаси из његова народа.“