New Amharic Standard Version

ምሳሌ 26:1-28

1በረዶ በበጋ፣ ዝናብ በመከር እንደማያስፈልግ ሁሉ፣

ክብርም ለተላላ አይገባውም።

2ክንፎቿን እንደምታርገበግብ ድንቢጥ ወይም ቱር እንደምትል ጨረባ፣

ከንቱ ርግማንም በማንም ላይ አይደርስም።

3ለፈረስ አለንጋ፣ ለአህያ መሸበቢያ፣

ለተላላ ጀርባም በትር ይገባዋል።

4ቂልን እንደ ቂልነቱ አትመልስለት፤

አለዚያ አንተም ራስህ እንደ እርሱ ትሆናለህ።

5ቂልን እንደ ቂልነቱ መልስለት፤

አለዚያ ጠቢብ የሆነ ይመስለዋል።

6በተላላ እጅ መልእክትን መላክ፣

የገዛ እግርን እንደ መቊረጥ ወይም ዐመፃን እንደ መጋት ነው።

7በቂል አንደበት የሚነገር ምሳሌ፣

ሰላላ የሽባ ሰው እግር ነው።

8ለተላላ ክብር መስጠት፣

በወንጭፍ ላይ ድንጋይ እንደ ማሰር ነው።

9በአላዋቂ አንደበት የሚነገር ምሳሌ፣

በሰካራም እጅ እንዳለ እሾኽ ነው።

10ቂልን ወይም የትኛውንም ዐላፊ አግዳሚ የሚቀጥር፣

ፍላጻውን በነሲብ እየወረወረ ወገኖቹን እንደሚያቈስል ቀስተኛ ነው።

11ውሻ ወደ ትፋቱ እንደሚመለስ ሁሉ፣

ተላላም ቂልነቱን ይደጋግማል።

12ራሱን እንደ ጠቢብ የሚቈጥረውን ሰው አይተሃልን?

ከእርሱ ይልቅ ለተላላ ተስፋ አለው።

13ሰነፍ፣ “በመንገድ ላይ አንበሳ አለ፤

አስፈሪ አንበሳ በአውራ ጐዳና ላይ ይጐማለላል” ይላል።

14መዝጊያ በማጠፊያው ላይ እንደሚዞር፣

ሰነፍም በዐልጋው ላይ ይገላበጣል።

15ሰነፍ እጁን ወጭት ውስጥ ያጠልቃል፤

ወደ አፉ ለመመለስ ግን እጅግ ይታክታል።

16በማስተዋል መልስ ከሚሰጡ ከሰባት ሰዎች ይልቅ፣

ሰነፍ ራሱን ጠቢብ አድርጎ ይቈጥራል።

17በሌሎች ጠብ ጥልቅ የሚል መንገደኛ፣

የውሻ ጆሮ እንደሚይዝ ሰው ነው።

18ትንታግ ወይም የሚገድል ፍላጻ እንደሚወረውር ዕብድ፣

19“ቀልዴን እኮ ነው” እያለ

ባልንጀራውን የሚያታልል ሰውም እንደዚሁ ነው።

20ዕንጨት ከሌለ እሳት ይጠፋል፤

አሾክሻኪ ከሌለም ጠብ ይበርዳል።

21ከሰል ፍምን፣ ዕንጨትም እሳትን እንደሚያቀጣጥል፣

አዋኪ ሰውም ጠብን ያባብሳል።

22የሐሜተኛ ቃል እንደ ጣፋጭ ጒርሻ ነው፤

ወደ ሰው ውስጠኛው ክፍል ዘልቆ ይገባል።

23ክፋትን በልብ ቋጥሮ ለስላሳ ቃል የሚናገር ከንፈር፣

በብር ፈሳሽ26፥23 ወይም በሚያብለጨልጭ ነገር እንደ ተለበጠ የሸክላ ዕቃ ነው።

24ተንኰለኛ በከንፈሩ ይሸነግላል፤

በልቡ ግን ክፋትን ይቋጥራል።

25ንግግሩ ማራኪ ቢሆንም አትመነው፤

ሰባት ርኵሰት ልቡን ሞልቶታልና።

26ተንኰሉ በሽንገላው ይሸፈን ይሆናል፤

ነገር ግን ክፋቱ በጉባኤ ይገለጣል።

27ጒድጓድ የሚምስ ራሱ ይገባበታል፤

ድንጋይ የሚያንከባልልም ተመልሶ በላዩ ላይ ይገለበጥበታል።

28ሐሰተኛ ምላስ የጐዳቻቸውን ትጠላለች፤

ሸንጋይ አንደበትም ጥፋትን ታመጣለች።

New Serbian Translation

Приче Соломонове 26:1-28

1Као снег лети и киша о жетви,

тако част не стоји безумном.

2Као кад прхне врабац и ласта кад одлети,

тако и клетва не стиже без повода.

3Бич је за коња, узде за магарца,

а батина за леђа безумног.

4Не узвраћај безумноме по безумљу његовоме,

да и сам не би био њему налик.

5Узврати безумноме по безумљу његовоме,

да сам себи не би био мудар.

6Ноге своје сам сасеца, насиљем се поднапија

ко поруку шаље рукама безумног.

7Како ноге висе одузетом,

таква је мудра прича у устима безумнога.

8Камен у праћку веже

ко безумном почаст даје.

9Трнова грана у руци пијанца

је мудра прича у устима безумнога.

10Попут стрелца што рањава кога стигне,

такав је човек што унајмљује безумника

и онај што унајмљује пролазника.

11Враћа се пас на своју бљувотину

као што се и безумник враћа безумљу своме.

12Видиш ли човека који мисли за себе да је мудар?

Више је наде за безумника него за њега!

13Ленштина говори: „Лав је на улици!

Лав је насред трга!“

14На шаркама окрећу се врата,

а ленштина на кревету своме.

15Ленштина умаче руку у чанак,

али је преуморан да устима својим је принесе.

16Самом себи ленштина је мудрији

од седморице што разборито одговарају.

17Пса за уши хвата

ко се у пролазу љути због туђе расправе.

18Као махнитави што бакље,

стреле и смрт сеје,

19такав је човек што вара ближњег свога,

па још каже: „Нисам ли се нашалио?!“

20Када нема дрва и ватра се гаси,

када нема клеветника и свађа се стиша.

21Угаљ је за жеравицу и дрво за ватру,

а човек свађалица да потпали свађу.

22Речи клеветника су као посластице

што у стомак клизе.

23Посребрена грнчарија –

то су усне углађене и зло срце.

24Онај који мрзи скрива се уснама својим,

а у себи сакупља превару.

25Не веруј човеку умилног гласа

коме је у срцу седмострука гадост.

26Он се скрива, мржњу прикрива,

али ће се разоткрити у збору поквареност његова.

27Ко јаму копа, сам у њу пада

и ко камен ваља, на њега се сваља.

28Лажљив језик мрзи оне које дроби

и уста ласкава рушевине праве.