Genesis 33 – NIV & NSP

New International Version

Genesis 33:1-20

Jacob Meets Esau

1Jacob looked up and there was Esau, coming with his four hundred men; so he divided the children among Leah, Rachel and the two female servants. 2He put the female servants and their children in front, Leah and her children next, and Rachel and Joseph in the rear. 3He himself went on ahead and bowed down to the ground seven times as he approached his brother.

4But Esau ran to meet Jacob and embraced him; he threw his arms around his neck and kissed him. And they wept. 5Then Esau looked up and saw the women and children. “Who are these with you?” he asked.

Jacob answered, “They are the children God has graciously given your servant.”

6Then the female servants and their children approached and bowed down. 7Next, Leah and her children came and bowed down. Last of all came Joseph and Rachel, and they too bowed down.

8Esau asked, “What’s the meaning of all these flocks and herds I met?”

“To find favor in your eyes, my lord,” he said.

9But Esau said, “I already have plenty, my brother. Keep what you have for yourself.”

10“No, please!” said Jacob. “If I have found favor in your eyes, accept this gift from me. For to see your face is like seeing the face of God, now that you have received me favorably. 11Please accept the present that was brought to you, for God has been gracious to me and I have all I need.” And because Jacob insisted, Esau accepted it.

12Then Esau said, “Let us be on our way; I’ll accompany you.”

13But Jacob said to him, “My lord knows that the children are tender and that I must care for the ewes and cows that are nursing their young. If they are driven hard just one day, all the animals will die. 14So let my lord go on ahead of his servant, while I move along slowly at the pace of the flocks and herds before me and the pace of the children, until I come to my lord in Seir.”

15Esau said, “Then let me leave some of my men with you.”

“But why do that?” Jacob asked. “Just let me find favor in the eyes of my lord.”

16So that day Esau started on his way back to Seir. 17Jacob, however, went to Sukkoth, where he built a place for himself and made shelters for his livestock. That is why the place is called Sukkoth.33:17 Sukkoth means shelters.

18After Jacob came from Paddan Aram,33:18 That is, Northwest Mesopotamia he arrived safely at the city of Shechem in Canaan and camped within sight of the city. 19For a hundred pieces of silver,33:19 Hebrew hundred kesitahs; a kesitah was a unit of money of unknown weight and value. he bought from the sons of Hamor, the father of Shechem, the plot of ground where he pitched his tent. 20There he set up an altar and called it El Elohe Israel.33:20 El Elohe Israel can mean El is the God of Israel or mighty is the God of Israel.

New Serbian Translation

1. Мојсијева 33:1-20

Сусрет Јакова и Исава

1Јаков је подигао поглед и угледао Исава како долази и четири стотине људи са њим. Тада је поделио децу између Лије, Рахиље и две слушкиње. 2Слушкиње и њихову децу је поставио на чело, Лију и њену децу иза њих, а Рахиљу и Јосифа на зачеље. 3А он сам је пошао напред и поклонио се седам пута до земље док се није приближио своме брату.

4Али Исав му потрчи у сусрет, загрли га, падне му око врата и заплаче. 5Исав је онда подигао поглед и угледао жене и децу. „Ко су ти ови?“ – упитао је.

„Деца коју је Бог милостиво подарио твоме слузи“ – одговори Јаков.

6Тада су приступиле слушкиње са својом децом и дубоко се поклониле. 7Затим је приступила и Лија са својом децом, те су се дубоко поклонили. На крају су приступили Јосиф и Рахиља, па су се и они дубоко поклонили.

8Исав је упитао: „Шта си наумио са овом поворком коју сам срео?“

Јаков одговори: „Да стекнем наклоност свога господара.“

9Исав рече: „Ја имам довољно, брате мој. Задржи своје за себе.“

10„Немој, молим те – рече му на то Јаков. Ако сам стекао твоју наклоност, прими овај дар од мене. Јер, кад сам видео твоје лице, то је као да сам видео лице Божије, тако си ме благонаклоно примио. 11Стога прими, молим те, дар који сам ти донео, јер Бог ми је био наклоњен, па имам свега.“ Јаков га је толико салетао да је Исав прихватио.

12„Кренимо на пут – рече Исав – и ја ћу путовати с тобом.“

13Јаков одговори: „Мој господар зна да су деца нејака, а и да морам да се бринем о овцама и кравама које доје. Будем ли их пребрзо терао само један дан, све стадо ће угинути. 14Зато нека мој господар крене испред свога слуге, а ја ћу ићи полако, уз корак са стоком и уз корак са децом, док не дођем к своме господару у Сир.“

15Исав рече: „Дај макар да ти оставим неколико својих људи.“

Јаков одговори: „Чему? Нека стекнем ја само твоју наклоност.“

16Тако је Исав тог дана отишао својим путем у Сир. 17Јаков, међутим, оде у Сокот, где је саградио себи кућу, и штале за стада. Зато је то место названо Сокот33,17 Сокот значи склоништа..

18Дошавши из Падан-Арама, Јаков је мирно приспео у град Сихем који се налази у Ханану. Утаборио се пред градом. 19Од синова Емора, оца Сихемова, је за стотину кесита33,19 Кесит: комад некованог сребра, претеча новца. купио комад земље, где је поставио свој шатор. 20Ту је подигао жртвеник и назвао га „Бог је Бог Израиљев“.