Nkwa Asem

Mateo 18

Hena ne ɔkɛseɛ

1Ɛbɛyɛ saa bere koro no ara mu, Yesu asuafo no baa ne nkyɛn bebisaa no se, wɔn mu hena na ɔbɛyɛ kɛse ɔsoro ahenni no mu.

Yesu frɛɛ abofra ketewa bi de no begyinaa wɔn mfinimfini. Afei, ɔka kyerɛɛ wɔn se, “Merema mo ate ase sɛ gye sɛ motwe mo ho fi mo bɔne ho, na moyɛ sɛ mmofra nketewa, na mode mo ho ma Onyankopɔn ansa na mobetumi akɔ ɔsoro ahenni no mu.” Enti, obiara a ɔbɛbrɛ ne ho ase sɛ abofra yi no, ɔno ne kɛse koraa ɔsoro ahenni no mu. Na mo mu biara a, me nti, obegye abofra ketewa biara te sɛ oyi no, wagye me nso aba ne nkyɛn. Enti sɛ obi to mmofra nketewa a wogye me di yi bi hintidua a, eye ma no sɛ anka wɔde ɔbotan bɛsɛn ne kɔn mu atow no akyene ɛpo mu.

“Wiase nnue wɔ ne hintiduato ho! Hintiduato wɔ hɔ de, nanso nea ɛnam ne so bɛba no nnue. Enti, sɛ wo nsa anaa wo nan ma woyɛ bɔne a, twa na tow kyene. Eye ma wo sɛ wode dɛm bɛkɔ soro sen sɛ wɔde wo nipa mu bɛto ogyatannaa mu. Na sɛ w’ani ma woyɛ bɔne a, tu na tow kyene. Eye ma wo sɛ wode ani koro bɛkɔ ɔsoro sen sɛ wowɔ ani abien na wɔde wo bɛto ogyatannaa mu.

Oguan a wayera no ho bɛ

10 “Monhwɛ yiye, na moammu saa mmofra nketewa yi mu baako koraa animtia. Mereka akyerɛ mo se, ɔsoro hɔ no, wɔn abɔfo wɔ m’agya nkyɛn daa. 11 Na me, Agyenkwa no, mebae sɛ merebegye wɔn a wɔayera no nkwa.

12 “Sɛ onipa bi wɔ nguan ɔha, na wɔn mu baako kokyin na ɔyera a, dɛn na ɔbɛyɛ? Ɔrennyaw aduɔkron akron no hɔ nkokyinkyin mmepɔw so ne abon mu nhwehwɛ nea wayera no? 13 Na sɛ ɛba sɛ ohu saa oguan no a, n’ani gye no ho sen aduɔkron akron a wɔwɔ fie no. 14 Saa ara nso na m’agya a ɔwɔ soro no mpɛ sɛ nketewa yi mu baako bɛyera.

Onua fom wo a, w’asɛde

15 “Sɛ wo nua fom wo a, kɔ ne nkyɛn na wo ne no baanu no nka nea ɔyɛɛ wo a ɛnyɛ wo dɛ no. Sɛ otie nea woka no, na ɔte ne ho ase a, onua ayɛ onua. 16 Na sɛ wantie nso a, san fa onipa baako anaa baanu ka wo ho kɔ ne nkyɛn na wɔadi nea ebesi hɔ no nyinaa ho adanse. 17 Sɛ wantie wo ara a, fa asɛm no kɔma asafo. Na sɛ wudi bem asafo no anim na ɔnte ne ho ase ara a, asafo no mpam no mfi wɔn mu. 18 Mereka akyerɛ mo se, biribiara a mobɛkyekye wɔ asase so no, wɔakyekye wɔ soro; na biribiara a moasan wɔ asase so no, wɔasan wɔ soro.

19 “Meresan aka akyerɛ mo bio se, sɛ mo mu baanu biara a wɔte asase yi so hwehwɛ biribi, na wɔde nokware bisa m’agya a ɔwɔ soro no a, ɔbɛyɛ ama wɔn. 20 Na nea baanu anaa baasa ahyia wɔ me din mu no, na mewɔ wɔn mfinimfini.”

Ɔpaani tirimɔdenfo no

21 Petro baa Yesu nkyɛn bebisaa no se, “Awurade, mpɛn ahe na sɛ me nua fom me a, memfa nkyɛ no? Mpɛn ason anaa?”

22 Yesu buaa no se, “Dabi! Mpɛn aduɔson ahorow ason!

23 “Ɔsoro ahenni no te sɛ ɔhene bi a ɔpɛe sɛ ɔne n’apaafo bu nkontaa. 24 Nkontaabu no mu no, wɔde ɔpaani bi a ɔde no ka sidi ɔpepem du brɛɛ no. 25 Esiane sɛ na onni sika a ɔde betua ka no nti, ɔhene no hyɛe sɛ wɔntɔn ɔne ne yere ne ne mma ne biribiara a ɔwɔ na wɔmfa mmetua ka no.

26 “Ɔpaani no de n’anim butuw fam srɛɛ ne wura yi se, ‘Me wura, hu me mmɔbɔ, na tɔ wo bo ase ma me, na mɛba abetua ka a mede wo no nyinaa.’

27 “Ɔpaani yi asɛm a ɔkae yi yɛɛ ɔhene no mmɔbɔ, ma ogyaa no de ne ka no nyinaa nso kyɛɛ no.

28 “Saa ɔpaani yi fi hɔ no, okohuu ɔpaani foforo bi a ɔde no ka sidi mpenu. Otim no amenewa sɛ ontua no ka a ɔde no no wɔ hɔ ara.

29 “Ɔkafo no kotow, paa no kyɛw se ɔntɔ ne bo ase mma no na obetua no ka.

30 “Nanso, ɔno de, wampene. Ɔma wɔde ɔkafo yi kɔtoo afiase sɛ gye sɛ watua no ka a ɔde no no nyinaa ansa na ɔbɛma wɔagyaa no.

31 “Ɔkafo yi nnamfo kɔkaa asɛm a asi no nyinaa kyerɛɛ ɔhene no. 32 Ɔhene no tee no, ɔfrɛɛ saa ɔpaani a ɔde ne ho kyɛɛ no no baa n’anim. Ɔka kyerɛɛ no se, ‘Onipa bɔne ne otirimɔdenfo! Wosrɛɛ me no, mede ka kɛse a wode me no nyinaa kyɛɛ wo; 33 ɛnsɛ wo sɛ wo nso wuhu wo yɔnko mmɔbɔ sɛnea mihuu wo mmɔbɔ no anaa?’

34 “Ɔhene no de abufuw ma wɔde ɔpaani yi kɔtoo afiase kae se, gye sɛ watua ka a ɔde no no nyinaa ansa na ɔbɛma wɔayi no. 35 Saa ara na sɛ moamfa mo nuanom mfomso ankyɛ wɔn a, me soro Agya nso, remfa mo mfomso nkyɛ mo.”

New Serbian Translation

Матеј 18

Ко је највећи?

1Нешто касније, ученици приступише Исусу и упиташе га: „Ко је, дакле, највећи у Царству небеском?“ Исус дозва једно дете, постави га између њих и рече: „Заиста вам кажем, ако се не промените изнутра и не постанете као деца, нећете ући у Царство небеско. Ко се понизи као ово дете, тај је највећи у Царству небеском. Ко прихвати једно такво дете у моје име, тај мене прихвата.

Исус упозорава на долазак искушења

А ко год наведе на грех једнога од таквих малих који верују у мене, боље би му било да о свој врат обеси велики воденични камен и да се утопи у дубини морској. Тешко свету због искушења које наводе на грех. Наиме, искушења које наводе на грех морају доћи, али тешко човеку по коме таква искушења долазе. Ако те твоја рука или нога наводи на грех, одсеци је и баци од себе, јер боље је да уђеш у живот обогаљен или хром, него да са обе руке или обе ноге будеш бачен у огањ вечни. И ако те твоје око наводи на грех, извади га и баци од себе, јер је боље да уђеш у живот с једним оком, него да са оба ока будеш бачен у пакао огњени. 10 Пазите да не гледате презриво ни на једнога од ових малих, јер, кажем вам, њихови анђели на небу увек гледају лице Оца мојега који је на небесима. 11 Јер је Син Човечији дошао да спасе што је изгубљено.

12 Шта мислите? Ако неки човек има стотину оваца, а једна од њих залута, неће ли он оставити оних деведесет девет у брдима и поћи да тражи ону једну која је залутала? 13 И ако се деси да је нађе, заиста вам кажем, он ће се због ње радовати више него због оних деведесет девет које нису залутале. 14 Тако ни Отац ваш који је на небесима не жели да пропадне ни један од ових малих.

Шта са братом који греши?

15 Ако твој брат сагреши против тебе, иди к њему и укажи му на његов грех док си насамо са њим. Ако те послуша, задобио си брата. 16 А ако те не послуша, поведи са собом још једног или двојицу. ’Свака оптужба мора да се потврди само на основу изјаве два или три сведока.’ 17 А ако не послуша њих, реци цркви. А ако не послуша ни цркву, нека ти буде као многобожац и порезник.

18 Заиста вам кажем, ако шта пресудите на земљи, биће пресуђено на небу; а што разрешите на земљи, биће разрешено на небу. 19 Поново вам кажем, да ако се двојица од вас на земљи удруже у молитви и затраже било шта, даће им Отац мој који је на небесима. 20 Јер где су двојица или тројица сабрана у моје име, и ја сам тамо међу њима.“

Прича о немилосрдном слузи

21 Тада му приступи Петар и упита га: „Колико пута треба да опростим своме брату који сагреши против мене? До седам пута?“

22 Исус му рече: „Кажем ти, не седам пута, него седамдесет пута седам.

23 Зато је Царство небеско слично цару који је одлучио да сведе рачуне са својим слугама. 24 Кад је почео да обрачунава, доведоше му једног човека који му је дуговао десет хиљада таланата. 25 Будући да није могао да му плати, господар нареди да се продају у робље он, његова жена и деца и све што поседује, те да се дуг наплати.

26 Слуга на то паде ничице на земљу и рече му: ’Имај стрпљења са мном и све ћу ти вратити.’ 27 Господар се смилује на слугу, пусти га и опрости му дуг.

28 Кад је тај исти слуга изашао, нашао је једног од својих пријатеља који је такође био слуга. Тај му је дуговао стотину сребрњака. Он га ухвати и поче да га дави, говорећи: ’Враћај што си дужан!’

29 Његов друг падне пред њим, преклињући га: ’Буди стрпљив са мном и ја ћу ти вратити!’

30 Али овај не хтеде, него оде и баци га у тамницу док не врати дуг. 31 Међутим, то су видели његови другови, слуге, који су се на то веома ожалостили. Отишли су и јавили господару све што се догодило.

32 Тада је господар поново позвао к себи тог слугу. Рекао му је: ’Зли слуго! Опростио сам ти сав онај дуг јер си ме молио. 33 Није ли требало да се и ти смилујеш своме другу, као што сам се ја смиловао теби?’ 34 Господар се разгневи, те га предаде мучитељима док му не врати сав дуг. 35 Исто тако ће Отац мој који је на небесима, учинити с вама, ако сваки од вас од срца не опрости своме брату.“