King James Version

Job 15:1-35

1Then answered Eliphaz the Temanite, and said, 2Should a wise man utter vain knowledge, and fill his belly with the east wind?15.2 vain…: Heb. knowledge of wind 3Should he reason with unprofitable talk? or with speeches wherewith he can do no good? 4Yea, thou castest off fear, and restrainest prayer before God.15.4 castest…: Heb. makest void15.4 prayer: or, speech 5For thy mouth uttereth thine iniquity, and thou choosest the tongue of the crafty.15.5 uttereth: Heb. teacheth 6Thine own mouth condemneth thee, and not I: yea, thine own lips testify against thee. 7Art thou the first man that was born? or wast thou made before the hills? 8Hast thou heard the secret of God? and dost thou restrain wisdom to thyself? 9What knowest thou, that we know not? what understandest thou, which is not in us? 10With us are both the grayheaded and very aged men, much elder than thy father. 11Are the consolations of God small with thee? is there any secret thing with thee? 12Why doth thine heart carry thee away? and what do thy eyes wink at, 13That thou turnest thy spirit against God, and lettest such words go out of thy mouth? 14What is man, that he should be clean? and he which is born of a woman, that he should be righteous? 15Behold, he putteth no trust in his saints; yea, the heavens are not clean in his sight. 16How much more abominable and filthy is man, which drinketh iniquity like water?

17I will shew thee, hear me; and that which I have seen I will declare; 18Which wise men have told from their fathers, and have not hid it: 19Unto whom alone the earth was given, and no stranger passed among them. 20The wicked man travaileth with pain all his days, and the number of years is hidden to the oppressor. 21A dreadful sound is in his ears: in prosperity the destroyer shall come upon him.15.21 A dreadful…: Heb. A sound of fears 22He believeth not that he shall return out of darkness, and he is waited for of the sword. 23He wandereth abroad for bread, saying, Where is it? he knoweth that the day of darkness is ready at his hand. 24Trouble and anguish shall make him afraid; they shall prevail against him, as a king ready to the battle. 25For he stretcheth out his hand against God, and strengtheneth himself against the Almighty. 26He runneth upon him, even on his neck, upon the thick bosses of his bucklers: 27Because he covereth his face with his fatness, and maketh collops of fat on his flanks. 28And he dwelleth in desolate cities, and in houses which no man inhabiteth, which are ready to become heaps. 29He shall not be rich, neither shall his substance continue, neither shall he prolong the perfection thereof upon the earth. 30He shall not depart out of darkness; the flame shall dry up his branches, and by the breath of his mouth shall he go away. 31Let not him that is deceived trust in vanity: for vanity shall be his recompence. 32It shall be accomplished before his time, and his branch shall not be green.15.32 accomplished: or, cut off 33He shall shake off his unripe grape as the vine, and shall cast off his flower as the olive. 34For the congregation of hypocrites shall be desolate, and fire shall consume the tabernacles of bribery. 35They conceive mischief, and bring forth vanity, and their belly prepareth deceit.15.35 vanity: or, iniquity

New Serbian Translation

Књига о Јову 15:1-35

Елифас

1Тада је Елифас из Темана узвратио овако:

2„Зар мудар човек одговара у ветар,

зар свој стомак пуни источним ветром?!

3Расправља ли речима безначајним

и говорима који никоме нису на корист?

4А ти сатиреш побожност,

размишљање пред Богом ометаш.

5Кривице твоје поуку дају устима твојим,

језиком се лукавим ти служиш.

6Сопствена те уста осуђују ко кривца,

а не ја; сопствене усне против тебе сведоче.

7Да ти ниси прворођено људско биће,

изнедрен пре планина?

8Да ниси слушао Божије тајне савете

и за себе задржао мудрост?

9Шта то ти знаш, а ми да не знамо?

Шта ти схваташ, а да нама то није дано?

10Међу нама има и седих и старих,

старијих и од оца твога.

11Шта, нису ти довољне Божије утехе

и обзирно упућена ти реч?

12Зашто ти се срце твоје понело?

Зашто ти севају очи твоје,

13па се твој дух против Бога окренуо

и устима својим просипаш речи?

14Па шта је човек да би чист био,

да би праведан био онај што га жена роди?!

15Он се ни у свете15,15 Анђеле своје не поуздаје,

очима његовим ни небеса нису чиста,

16а камоли гнусан и искварен човек,

човек што неправду као воду пије!

17Елем, ја ћу ти рећи! Мене послушај,

објавићу ти оно што сам видео;

18оно што су мудри људи предали од предака својих

и то нису прикрили.

19А само је њима земља била дана

и туђинац није пролазио међу њима.

20Тек, злобник се у болу превија кроз све дане,

и мало година је одређено окрутноме.

21Звук страхоте му је у ушима

и док је још мир затирач му долази.

22Не нада се повратку из таме,

јер је за мач обележен.

23Потуца се због хлеба: ’Где је?’

Он зна да му се ближи црни дан.

24Плаше га и зебња и невоља,

надвладавају га као цар за напад спреман;

25јер на Бога руку своју диже,

пред Свемоћним охоло се држи.

26Он јуриша дрско против Бога,

носи штит велики и јаки.

27Лице му је задригло,

бокови му усаљени;

28живи у руинама од градова,

у кућама напуштеним

што постаће гомиле камења.

29Богат неће бити и благо му потрајати неће,

имање му се неће ширити по земљи.

30Он неће побећи из таме,

пламен ће му изданак спарушити

и нестаће у даху Божијих уста.

31Нек се не узда у безвредно јер је заведен,

јер ће му безвредно постати награда;

32а награђен ће бити и пре свога дана

и грана му неће озеленети.

33Као лоза отрешће свој незрели грозд

и као маслина стрешће цват свој.

34Јер јалово је друштво безбожничко,

а шаторе подмићених ватра прогутаће.

35Зачеће невољу, а родиће злобу,

стомаци им спремни за обману.“