King James Version

Acts 3:1-26

1Now Peter and John went up together into the temple at the hour of prayer, being the ninth hour. 2And a certain man lame from his mother’s womb was carried, whom they laid daily at the gate of the temple which is called Beautiful, to ask alms of them that entered into the temple; 3Who seeing Peter and John about to go into the temple asked an alms. 4And Peter, fastening his eyes upon him with John, said, Look on us. 5And he gave heed unto them, expecting to receive something of them. 6Then Peter said, Silver and gold have I none; but such as I have give I thee: In the name of Jesus Christ of Nazareth rise up and walk. 7And he took him by the right hand, and lifted him up: and immediately his feet and ankle bones received strength. 8And he leaping up stood, and walked, and entered with them into the temple, walking, and leaping, and praising God. 9And all the people saw him walking and praising God: 10And they knew that it was he which sat for alms at the Beautiful gate of the temple: and they were filled with wonder and amazement at that which had happened unto him. 11And as the lame man which was healed held Peter and John, all the people ran together unto them in the porch that is called Solomon’s, greatly wondering.

12¶ And when Peter saw it, he answered unto the people, Ye men of Israel, why marvel ye at this? or why look ye so earnestly on us, as though by our own power or holiness we had made this man to walk? 13The God of Abraham, and of Isaac, and of Jacob, the God of our fathers, hath glorified his Son Jesus; whom ye delivered up, and denied him in the presence of Pilate, when he was determined to let him go. 14But ye denied the Holy One and the Just, and desired a murderer to be granted unto you; 15And killed the Prince of life, whom God hath raised from the dead; whereof we are witnesses. 16And his name through faith in his name hath made this man strong, whom ye see and know: yea, the faith which is by him hath given him this perfect soundness in the presence of you all. 17And now, brethren, I wot that through ignorance ye did it, as did also your rulers. 18But those things, which God before had shewed by the mouth of all his prophets, that Christ should suffer, he hath so fulfilled.

19¶ Repent ye therefore, and be converted, that your sins may be blotted out, when the times of refreshing shall come from the presence of the Lord; 20And he shall send Jesus Christ, which before was preached unto you: 21Whom the heaven must receive until the times of restitution of all things, which God hath spoken by the mouth of all his holy prophets since the world began. 22For Moses truly said unto the fathers, A prophet shall the Lord your God raise up unto you of your brethren, like unto me; him shall ye hear in all things whatsoever he shall say unto you. 23And it shall come to pass, that every soul, which will not hear that prophet, shall be destroyed from among the people. 24Yea, and all the prophets from Samuel and those that follow after, as many as have spoken, have likewise foretold of these days. 25Ye are the children of the prophets, and of the covenant which God made with our fathers, saying unto Abraham, And in thy seed shall all the kindreds of the earth be blessed. 26Unto you first God, having raised up his Son Jesus, sent him to bless you, in turning away every one of you from his iniquities.

New Serbian Translation

Дела апостолска 3:1-26

Исцељење хромога

1Једном су Петар и Јован улазили у храм у време молитве. Било је око три сата поподне. 2Баш тада су уносили неког човека хромог од рођења. Њега су људи свакога дана доносили до храмских врата званих „Дивна“, да проси милостињу од оних који долазе у храм. 3Кад је видео да су Петар и Јован хтели да уђу у храм, затражио је од њих милостињу. 4Петар и Јован су упрли поглед у њега, а онда Петар рече: „Погледај нас.“ 5Хроми човек их је пажљиво гледао, очекујући да ће му уделити неку милостињу.

6Петар му, међутим, рече: „Немам ни сребра ни злата, али оно што имам – то ти дајем: у име Исуса Христа из Назарета, устани и ходај!“ 7Петар затим прихвати хромог за десну руку и подиже га. Истог трена су му очврснули стопала и глежњи, 8па је скочио на своје ноге и почео да хода. Затим је са апостолима ушао у храм скачући и хвалећи Бога. 9Сви људи који су га видели како хода и хвали Бога, 10препознали су оног истог човека кога су виђали како седи крај Дивних врата и проси. Зато су били преко сваке мере зачуђени и задивљени због онога што се догодило са њим.

Петар говори народу

11Сав народ који се тамо налазио похрлио је ка месту званом „Соломонов трем“, где су се налазили Петар, Јован и исцељени, који се није одвајао од њих. 12Када је то Петар видео, обратио се народу: „Израиљци, зашто сте тако изненађени овим што се догодило и зашто гледате у нас као да смо ми својом сопственом снагом или побожношћу учинили да овај човек прохода? 13Бог Аврахамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев, Бог наших отаца, прославио је свог слугу Исуса, кога сте ви предали и одрекли га се пред Пилатом, када је овај решио да га ослободи. 14Ви сте одбацили Светога и Праведнога, а измолили сте да вам у замену ослободе убицу. 15Ви сте убили Створитеља живота, али га је Бог васкрсао из мртвих, чему смо ми сведоци. 16Вером у Исусово име је овај човек, кога познајете и гледате, био ојачан. Вера у Исуса је учинила овог човека потпуно здравим, као што сте и сами могли да видите.

17Браћо, знам да сте ви, као и ваше вође, урадили то из незнања. 18Међутим, Бог је на овај начин испунио оно што је преко свих својих пророка унапред најавио, рекавши да ће његов Христос претрпети страдање.

19Стога, браћо, покајте се и окрените се Богу да би вам се избрисали греси, 20како би вам Господ дао времена починка, и послао вам Христа Исуса, кога је вама унапред наменио. 21Њега небо треба да задржи све до времена свеопште обнове коју је Бог одавно најавио преко својих светих пророка. 22Мојсије је, на пример, рекао:

’Господ, Бог ваш, подићи ће вам

пророка од ваше браће,

као што сам ја.

Њега слушајте у свему

што вам буде говорио,

23јер ко не послуша тог пророка

биће истребљен из народа.’

24Тако су и сви остали пророци, који су вам од Самуила редом говорили, најављивали ове дане. 25Ви сте наследници обећања које је Бог дао преко пророка и учесници у савезу који је Бог склопио са вашим прецима, јер је Бог рекао Аврахаму:

’Преко твог потомства

биће благословени сви народи на земљи.’

26Бог је најпре вама подигао свога слугу и послао га да сваког од вас благослови и одврати од ваших злих дела.“