1The former treatise have I made, O Theophilus, of all that Jesus began both to do and teach, 2Until the day in which he was taken up, after that he through the Holy Ghost had given commandments unto the apostles whom he had chosen: 3To whom also he shewed himself alive after his passion by many infallible proofs, being seen of them forty days, and speaking of the things pertaining to the kingdom of God: 4And, being assembled together with them, commanded them that they should not depart from Jerusalem, but wait for the promise of the Father, which, saith he, ye have heard of me. 5For John truly baptized with water; but ye shall be baptized with the Holy Ghost not many days hence. 6When they therefore were come together, they asked of him, saying, Lord, wilt thou at this time restore again the kingdom to Israel? 7And he said unto them, It is not for you to know the times or the seasons, which the Father hath put in his own power. 8But ye shall receive power, after that the Holy Ghost is come upon you: and ye shall be witnesses unto me both in Jerusalem, and in all Judæa, and in Samaria, and unto the uttermost part of the earth. 9And when he had spoken these things, while they beheld, he was taken up; and a cloud received him out of their sight. 10And while they looked stedfastly toward heaven as he went up, behold, two men stood by them in white apparel; 11Which also said, Ye men of Galilee, why stand ye gazing up into heaven? this same Jesus, which is taken up from you into heaven, shall so come in like manner as ye have seen him go into heaven. 12Then returned they unto Jerusalem from the mount called Olivet, which is from Jerusalem a sabbath day’s journey. 13And when they were come in, they went up into an upper room, where abode both Peter, and James, and John, and Andrew, Philip, and Thomas, Bartholomew, and Matthew, James the son of Alphaeus, and Simon Zelotes, and Judas the brother of James. 14These all continued with one accord in prayer and supplication, with the women, and Mary the mother of Jesus, and with his brethren.
15¶ And in those days Peter stood up in the midst of the disciples, and said, (the number of names together were about an hundred and twenty,) 16Men and brethren, this scripture must needs have been fulfilled, which the Holy Ghost by the mouth of David spake before concerning Judas, which was guide to them that took Jesus. 17For he was numbered with us, and had obtained part of this ministry. 18Now this man purchased a field with the reward of iniquity; and falling headlong, he burst asunder in the midst, and all his bowels gushed out. 19And it was known unto all the dwellers at Jerusalem; insomuch as that field is called in their proper tongue, Aceldama, that is to say, The field of blood. 20For it is written in the book of Psalms, Let his habitation be desolate, and let no man dwell therein: and his bishoprick let another take. 21Wherefore of these men which have companied with us all the time that the Lord Jesus went in and out among us, 22Beginning from the baptism of John, unto that same day that he was taken up from us, must one be ordained to be a witness with us of his resurrection. 23And they appointed two, Joseph called Barsabas, who was surnamed Justus, and Matthias. 24And they prayed, and said, Thou, Lord, which knowest the hearts of all men, shew whether of these two thou hast chosen, 25That he may take part of this ministry and apostleship, from which Judas by transgression fell, that he might go to his own place. 26And they gave forth their lots; and the lot fell upon Matthias; and he was numbered with the eleven apostles.
Оснивање Цркве
1Уважени Теофиле! У свом првом писму сам ти говорио о свему; о томе како је Исус почео да делује и поучава, 2до дана када се узнео на небо, пошто је Духом Светим дао налог својим изабраним апостолима. 3Након своје патње, Исус је дао много доказа да је жив: указивао им се четрдесет дана и говорио им о Царству Божијем.
Последње Исусове речи
4Једном приликом, док је још био са њима, Исус им је заповедио: „Не удаљавајте се из Јерусалима, него чекајте испуњење Очевог обећања о коме сте раније слушали од мене: 5Јован је крштавао водом, али ви ћете за неколико дана бити крштени Светим Духом.“
6Окупивши се око њега, питали су га: „Господе, хоћеш ли у ово време да обновиш израиљско царство?“
7Он је одговорио: „Вама није дано да сазнате времена или час који је Отац одредио својом влашћу. 8Међутим, када Свети Дух сиђе на вас, примићете силу да сведочите за мене у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији, и до на крај света.“
Исусово вазнесење
9Рекавши ово, Исус се узнео на небо, а један облак га је сакрио од њихових погледа. 10Док су им још очи биле упрте ка небу где је Исус отишао, одједном су се пред њима појавила два човека обучена у беле хаљине. 11Рекли су им: „Галилејци, зашто стојите ту и гледате у небо? Овај исти Исус који се од вас узнео на небо, вратиће се на исти начин како сте га видели да одлази на небо.“
12Затим су се вратили у Јерусалим с горе, зване „Маслинска“, која је близу Јерусалима, удаљена један суботњи дан хода1,12 Око 1 km.. 13Кад су стигли, попели су се у горњу собу где су обично боравили Петар, Јован, Јаков, Андрија, Филип, Тома, Вартоломеј, Матеј, Јаков (Алфејев син), Симон (кога су звали „Зилот“) и Јуда (Јаковљев син). 14Ту су се једнодушно и постојано молили. Са њима је било и неколико жена, Исусова мајка Марија и Исусова браћа.
Избор Јудиног наследника
15Тих дана, када је било окупљено око стотину двадесет особа, апостол Петар је устао и обратио се верујућима: 16„Браћо, треба да се испуни Писмо у коме је Дух Свети посредством Давида пророковао о Јуди, који је предводио оне што су ухватили Исуса. 17Јуда је био изабран да, као и ми, буде учесник у апостолској служби.“
18(Он је стекао себи њиву новцем који је примио за своје неправедно дело. Ту је пао наглавце, распукао се по средини, тако да му се просула сва утроба. 19Сви становници Јерусалима су сазнали за овај догађај, па су ову њиву на свом језику прозвали Акелдамах – „Крвна њива“.)
20„О овоме је записано у књизи Псалама, где пише:
’Кућа његова нека буде пуста;
не живео нико у њој.’
Исто тако, стоји написано:
’Нека се његова служба да другоме.’
21Сада, дакле, морамо одабрати некога ко је са нама био све време од како је Господ Исус дошао међу нас, па све до дана када је отишао од нас, 22почевши са крштењем које је Јован проповедао, до дана када је био вазнет на небо. Тај треба да буде сведок његовог васкрсења заједно са нама.“
23Предложена су двојица: Јосиф Јуст (звани „Варсава“) и Матија. 24Затим су се помолили овим речима: „О, Господе, ти што познајеш срца свих људи, покажи нам кога си од ове двојице изабрао 25да заузме место у овој служби и међу апостолима, од којих је Јуда отпао и отишао на место које му и припада.“ 26Затим су бацили коцку и коцка је пала на Матију, који је тиме био придодат једанаесторици апостола.
