エレミヤ書 14 – JCB & NSP

Japanese Contemporary Bible

エレミヤ書 14:1-22

14

日照りとききんと戦争

1主は日照りについて、次のようにエレミヤに説明なさいました。

2「ユダは嘆き悲しむ。

いっさいの仕事の手を止め、だれもかれも地にひれ伏す。

エルサレムから大きな叫び声が上がる。

3貴族たちは召使に井戸の水をくませようとするが、

井戸は干上がっている。

召使は水の入っていない桶を持って帰り、

悲しみながら頭をかかえこむ。

4水不足で地面はからからに乾き、

あちこちに地割れができ、農夫はおびえきる。

5草はどこにもなく、鹿は子どもを置き去りにする。

6野ろばは裸の丘に立ち、

のどの渇いた山犬のように肩で息をする。

目を大きく開けて草を探し求めるが、

一本の草も見つからない。」

7ああ主よ。私たちはひどい罪を犯しました。

けれども、ご自身の御名のために、

私たちを助けてください。

8イスラエルの望みであるお方、

困った時に助けてくださる主よ。

どうして、一夜の宿を求める旅人のように、

この国をあわただしく通り過ぎて行くのですか。

9まるで、とまどっているかのようです。

力がないので、救うことができないのですか。

主は私たちの真ん中におられます。

だれもが知るとおり、

私たちは神の名を頂いた民です。

どうぞ私たちを見捨てないでください。

10ところが主は、こうお答えになりました。「おまえたちはわたしを離れてさすらってばかりいて、わたしの道を歩こうとしなかった。今さら、わたしの民として受け入れることなどできない。わたしは今、おまえたちの犯したいっさいの悪を思い出し、おまえたちの罪を罰する。」 11主はまた、私に命じました。「これ以上、この民を祝福してほしいと願ってはならない。二度と彼らのために祈ってはならない。 12彼らが断食しても、わたしは答えない。供え物やいけにえをささげても、受けつけない。わたしは戦争とききんと病気を返す。」

13そこで私は言いました。「神よ。彼らの預言者たちは、戦争もききんもなく、平穏無事だと告げています。神は間違いなく平和をもたらし、祝福してくださると伝えています。」 14主はこう答えました。「預言者たちは、わたしの名によってうそをついている。わたしは彼らを送り出したことも、何か話すようにと命じたこともない。彼らは、見たことも聞いたこともない幻と啓示について預言している。口から出まかせに、まやかしごとを話す。 15わたしはこの預言者たちを罰する。彼らは戦争もききんも起こらないと言うが、そう言う彼らが、戦争とききんで死ぬ。 16彼らの預言を聞く者も、ききんと戦争の犠牲となり、遺体はエルサレムの通りに捨てられる。葬る者は一人もいない。夫も妻も息子も娘も、みな姿を消す。罪の罰として、わたしが恐ろしい刑罰を下すからだ。

17だから、彼らにこう言いなさい。

『私の目からは、夜となく昼となく涙があふれる。

同胞が剣で刺され、重傷を負って

地面に転がっているからだ。

18野に出ると、切り殺された者の死体が転がっている。

通りを歩くと、飢えや病気で死んだ者の遺体が

ごろごろしている。

ところが預言者や祭司は、

おろおろさまよい歩くばかりだ。』」

19主よ、ユダを完全にお見捨てになったのですか。

エルサレムを憎んでいるのですか。

これほどの罰を受けても、

まだ平和は訪れないのですか。

ようやく傷を治していただけると思っていました。

ところがどうでしょう。平和になるどころか、

どこもかしこも悩みと恐れでいっぱいです。

20主よ、お赦しください。私たちが間違っていました。

21御名のために、私たちを憎まないでください。

私たちを祝福するという約束を破棄して、

ご自身と栄光の御座を

辱めないでください。

22どこの国の神が、

私たちのために雨を降らせるでしょう。

私たちの神以外に、

そんなことのできる神はいません。

ですから私たちは、

あなたが助けてくださるのを待っています。

New Serbian Translation

Књига пророка Јеремије 14:1-22

Суша, глад, рат

1Јеремији је дошла од Господа порука о суши:

2„Јуда плаче.

Градови јој пропадају,

а они леже по земљи у црно завијени.

Плач Јерусалима се разлеже.

3Моћници шаљу своје слуге по воду,

али када они стигну до чатрња,

воде нема.

А онда се враћају празних посуда,

посрамљени и збуњени,

покривених глава.

4Тло је испуцало,

јер нема кише у земљи,

ратари су посрамљени

и покривају своје главе.

5И кошута се оланила у пољу

и напустила младо,

јер нема траве.

6Дивљи магарци стоје по оголелим висовима

и као шакали дахћу.

Исколачили су очи

јер нема паше.“

7Наше кривице сведоче против нас.

А ти ипак, Господе, делуј ради свога имена,

јер су многа наша отпадништва.

Против тебе смо сагрешили!

8Надо Израиљева,

Спаситељу његов у часу невоље!

Зашто си попут дошљака у земљи

и путника што би тек успут да преноћи?

9Зашто си као сметен човек,

као јунак немоћан да спасе?

А ти си међу нама, о, Господе,

и твоје је име призвано на нас.

Не напуштај нас!

10Ево шта каже Господ овом народу:

„Они баш воле да лутају,

не спутавају у томе кораке своје.

И Господ их није прихватио

и сада се сећа њихових кривица

и казниће њихове грехе.“

11Господ ми је рекао: „Не моли се за добро овог народа. 12Постиће они, али ја нећу слушати њихов вапај. Жртвоваће они свеспалнице и житне жртве, али ја их нећу прихватити. Докрајчићу их мачем, глађу и помором.“

13А ја сам узвратио: „О, Господе Боже! Ево пророци им говоре: ’Рат и глад нећете гледати! Неће вас то задесити! Јер ја ћу да вам дам сигуран мир на овом месту.’“

14Господ ми је одговорио: „Ти пророци пророкују лаж у моје име! Ја их нисам послао и нисам их овластио. Нисам им објавио лажно виђење и обмањивачку гаталицу, јер то они пророкују по свом срцу. 15Зато овако каже Господ о тим пророцима који пророкују у моје име. Ја их нисам послао да вам кажу: ’Рат и глад вас неће задесити у овој земљи.’ Скончаће ти пророци и од рата и од глади! 16А народ коме је пророковано ће од рата и глади бити побацан по улицама Јерусалима. Неће бити кога да их сахрани – њих, њихове жене, њихове синове и њихове ћерке – и ја ћу по њима да излијем њихову злобу.

17И ову ћу поруку још да им кажем:

’Роне сузе очи моје

и ноћу и дању без престанка,

јер је девица мог народа

разорена великим разарањем.

Јако је рањена.

18Ако одем у поље –

тамо мачем поклани!

Ако одем у град –

тамо од глади болесни!

И пророк и свештеник

тумарају земљом и ништа не схватају.’“

19Зар си Јуду сасвим одбацио?

Да ли ти је Сион души мрзак?

Зашто си нас ударио

и нема нам оздрављења?

Надали смо се миру –

а ничег доброга;

и времену оздрављења –

а оно страва!

20Господе, ми смо свесни наше опакости

и кривице наших предака,

јер смо ти згрешили.

21Не презри нас због свог имена!

Не понизи престо своје славе.

Сети се свог савеза са нама

и немој га раскинути.

22Да ли неки од идола других народа шаљу кишу?

А небеса зар дају пљускове?

Зар ниси то ти, Господе наш Боже?

Ти све то чиниш

и ми те жељно ишчекујемо.