Ang Pulong Sang Dios

Genesis 1

Ang Pagtuga

1Sang ginsuguran gintuga sang Dios ang kalangitan kag ang kalibutan. Ang kalibutan sadto wala pa sing porma kag mahawan pa. Ang tubig nga nagatabon sa kalibutan nalikupan sang kadulom. Kag ang Espiritu sang Dios[a] nagahulag sa ibabaw sang tubig. Dayon nagsiling ang Dios, “Magsanag!” Kag dayon may kasanag. Nanamian ang Dios sa kasanag nga iya nakita. Dayon ginseparar niya ang kasanag kag ang kadulom. Gintawag niya nga “adlaw” ang kasanag kag gintawag niya nga “gab-i” ang kadulom. Nag-abot ang kagab-ihon, pagkatapos ang kaagahon. Amo ato ang una nga adlaw.

Dayon nagsiling ang Dios, “Matuga ang ulot[b] nga magaseparar sa tubig sa duha ka lugar.” Kag nahimo ini. Ginhimo sang Dios ang ulot nga nagaseparar sa tubig sa ibabaw kag sa tubig sa idalom. Ini nga ulot gintawag sang Dios nga “kahawaan.” Nag-abot ang kagab-ihon, pagkatapos ang kaagahon. Amo ato ang ikaduha nga adlaw.

Dayon nagsiling ang Dios, “Magtingob sa isa ka lugar ang tubig sa kalibutan agod magguwa ang mamala nga lugar.” Kag nahimo ini. 10 Gintawag niya nga “duta” ang mamala nga lugar kag gintawag niya nga “dagat” ang natingob nga tubig. Nanamian ang Dios sa iya nakita. 11 Dayon nagsiling ang Dios, “Magtubo sa duta ang nagkalain-lain nga mga tanom: ang mga tanom nga may mga liso kag ang mga kahoy nga nagapamunga suno sa ila nga klase.” Kag nahimo ini. 12 Nagtubo sa duta ang tanan nga klase sang tanom, kag nanamian ang Dios sa mga tanom nga iya nakita. 13 Nag-abot ang kagab-ihon, pagkatapos ang kaagahon. Amo ato ang ikatatlo nga adlaw.

14 Dayon nagsiling ang Dios, “Matuga sa kalangitan ang mga butang nga may kasanag sa pagseparar sang adlaw kag sang gab-i, kag bilang palatandaan sang pag-umpisa sang mga panahon,[c] mga adlaw kag mga tuig. 15 Magsiga sila sa kalangitan sa paghatag kasanag sa kalibutan.” Kag nahimo ini. 16 Gani nahimo ang duha ka dalagko nga mga butang nga may kasanag: ang mas dako amo ang adlaw nga magasanag kon adlaw, kag ang gamay amo ang bulan nga magasanag kon gab-i. Nahimo man ang mga bituon. 17-18 Ginbutang sang Dios ang ini nga mga butang sa kalangitan sa paghatag kasanag sa kalibutan kon adlaw kag gab-i, kag sa pagseparar sang adlaw kag sang gab-i.[d] Kag nanamian ang Dios sa iya nakita. 19 Nag-abot ang kagab-ihon, pagkatapos ang kaagahon. Amo ato ang ikaapat nga adlaw.

20 Dayon nagsiling ang Dios, “Magdamo ang nagkalain-lain nga mga sapat sa tubig, kag maglupad ang nagkalain-lain nga mga sapat[e] sa kahanginan.” 21 Gani ginhimo sang Dios ang dalagko nga mga sapat sa tubig, kag ang tanan nga klase sang mga sapat nga nagaestar sa tubig, kag ang tanan nga klase sang mga sapat nga nagalupad. Nanamian ang Dios sa iya nakita. 22 Kag ginbendisyunan niya ini nga mga sapat. Siling niya, “Magmuad kamo kag magdamo, kamo nga mga sapat sa tubig kag mga sapat nga nagalupad.” 23 Nag-abot ang kagab-ihon, pagkatapos ang kaagahon. Amo ato ang ikalima nga adlaw.

24 Dayon nagsiling ang Dios, “Magkabuhi ang mga nagkalain-lain nga klase sang sapat sa duta: mga sapat nga mahagop kag maila, mga dalagko kag magagmay.” Kag nahimo ini. 25 Ginhimo sang Dios ang ini nga mga sapat, kag nanamian ang Dios sa iya nakita.

26 Dayon nagsiling ang Dios, “Mahimo kita sang tawo nga kaanggid sa aton. Magagahom sila sa tanan nga klase sang mga sapat: ang nagalangoy, ang nagalupad, ang nagalakat, kag ang nagakamang.” 27 Gani gintuga sang Dios ang tawo, lalaki kag babayi, nga kaanggid sa iya. 28 Kag ginbendisyunan niya sila nga nagasiling, “Magmuad kamo kag magdamo agod ang inyo mga kaliwat magalapta kag magagahom sa kalibutan. Kag gamhan ninyo ang tanan nga sapat.” 29 Dayon nagsiling ang Dios, “Ginahatag ko sa inyo ang mga tanom nga may mga liso kag ang mga kahoy nga nagapamunga agod inyo kaunon. 30 Kag ginahatag ko sa tanan nga sapat ang tanan nga mga hilamon kag dahon-dahon bilang pagkaon nila.” Kag natuman ini. 31 Gintan-aw sang Dios ang tanan niya nga ginpanghimo kag nanamian gid siya. Nag-abot ang kagab-ihon, pagkatapos ang kaagahon. Amo ato ang ikaanom nga adlaw.

Footnotes

  1. 1:2 Espiritu sang Dios: ukon, gahom sang Dios; ukon, hangin nga halin sa Dios; ukon, mabaskog nga hangin.
  2. 1:6 ulot: sa iban nga Bisaya, hulot; ukon, lang-at.
  3. 1:14 mga panahon: buot silingon, mga panahon sang piesta, mga panahon sang tigtalanom kag tig-alani, kag iban pa nga mga importante nga panahon.
  4. 1:17-18 sang adlaw kag sang gab-i: sa literal, sang kasanag kag sang kadulom.
  5. 1:20 nagkalain-lain nga mga sapat: Ang Hebreo sini nagakahulugan sang pispis, mga sapat-sapat nga nagalupad, kag sang iban pa nga klase sang mga sapat nga nagalupad.

New Serbian Translation

1 Мојсијева 1

Почетак

1У почетку створи Бог небо и земљу. Међутим, земља је била пуста и безоблична, и тама се простирала над безданом, а Дух Божији је лебдео над водама.

Тада рече Бог: „Нека буде светлост!“ И постаде светлост. Бог је видео да је светлост добра, па је разделио светлост од таме. Светлост је Бог назвао „дан“, а таму је назвао „ноћ“. Прође вече, свану јутро – дан први.

Затим рече Бог: „Нека се простре свод посред вода да дели доње воде од горњих вода!“ Бог начини свод, те одвоји воде под сводом од вода над сводом. Тако се и збило. Свод назва Бог „небо“. Прође вече, свану јутро – дан други.

Затим рече Бог: „Воде под сводом нека се саберу на једно место и нека се покаже копно!“ Тако се и збило. 10 Копно је Бог назвао „земља“, а водена зборишта „море“. Виде Бог да је то добро.

11 Затим рече Бог: „Нека из земље никне биље: оно које у себи носи зрневље и дрвета која рађају плод; све биље које, свако према својој врсти, рађа на земљи, и у себи носи своје семе!“ Тако се и збило. 12 Из земље изникне биље које у себи носи зрневље, свако према својој врсти и дрвета која рађају плодове са семеном, свако према својој врсти. Виде Бог да је то добро. 13 Прође вече, свану јутро – дан трећи.

14 Затим рече Бог: „Нека буду светила на небеском своду да деле дан од ноћи, и да означавају утврђена доба, дане и године, 15 те да светле на небеском своду осветљавајући земљу!“ Тако се и збило. 16 Бог је створио два велика светила: веће светило да управља даном и мање светило да управља ноћу – и звезде. 17 Бог их је поставио на небески свод да осветљавају земљу, 18 да управљају даном и ноћи и да деле светло од таме. Виде Бог да је то добро. 19 Прође вече, свану јутро – дан четврти.

20 Затим рече Бог: „Нека проврве водом жива бића, и птице нек полете над земљом по небеском своду!“ 21 Бог је створио и морске немани и свакојака жива бића што се крећу и врве у води, те све птице крилате по својим врстама. Виде Бог да је то добро. 22 Бог их благослови говорећи: „Плодите се и множите и напуните морске воде! Тако и птице нека се намноже на земљи!“ 23 Прође вече, свану јутро – дан пети.

24 Затим рече Бог: „Нека земља произведе жива бића, свако према својој врсти: стоку, гмизавце и дивље животиње сваке врсте!“ Тако се и збило. 25 Бог створи сваковрсне дивље животиње, сваковрсну стоку и сваковрсне гмизавце што пузе по земљи. Виде Бог да је то добро.

26 Затим рече Бог: „Начинимо човека[a] по свом лику, да личи на нас, да буде владар рибама морским, птицама у ваздуху и стоци по целој земљи, и свим гмизавцима што пузе по земљи!“

27 Тако створи Бог човека по свом лику,
    по Божијем лику га створи,
    створи их – мушко и женско.

28 И благослови их Бог говорећи: „Плодите се и множите се и напуните земљу! Подложите је себи и владајте рибама морским, птицама на небу и свим живим бићима што пузе по земљи!“

29 Затим рече Бог: „Ево, дајем вам за храну све биље на земљи што у себи носи зрневље[b], и сва дрвета што у своме плоду носе семе! Нека вам то буде за храну. 30 А дивљим животињама на земљи, птицама у ваздуху и гмизавцима што пузе по земљи у којима је дах живота – дајем за храну све зелено биље.“ Тако се и збило.

31 Бог погледа све што је створио и све је било веома добро. Прође вече, свану јутро – дан шести.

Footnotes

  1. 1,26 Именица Адам на изворном језику значи човек, али је и лично име првог људског бића, тј. мушкарца, пошто је жена касније из њега створена.
  2. 1,29 Дословно: биље што у себи носи своје семе. Израз се највероватније односи на житарице.