Nueva Versión Internacional (Castilian)

Proverbios 1

Prólogo: Propósito y tema

1Proverbios de Salomón hijo de David, rey de Israel:

para adquirir sabiduría y disciplina;
    para discernir palabras de inteligencia;
para recibir la corrección que dan la prudencia,
    la rectitud, la justicia y la equidad;
para infundir sagacidad en los inexpertos,
    conocimiento y discreción en los jóvenes.
Escuche esto el sabio, y aumente su saber;
    reciba dirección el entendido,
para discernir el proverbio y la parábola,
    los dichos de los sabios y sus enigmas.

El temor del Señor es el principio del conocimiento;
    los necios desprecian la sabiduría y la disciplina.

Exhortaciones a buscar la sabiduría

Advertencia contra el engaño

Hijo mío, escucha las correcciones de tu padre
    y no abandones las enseñanzas de tu madre.
Adornarán tu cabeza como una diadema;
    adornarán tu cuello como un collar.

10 Hijo mío, si los pecadores quieren engañarte,
    no vayas con ellos.
11 Estos te dirán:
    «¡Ven con nosotros!
Acechemos a algún inocente
    y démonos el gusto de matar a algún incauto;
12 traguémonos a alguien vivo,
    como se traga el sepulcro a la gente;
devorémoslo entero,
    como devora la fosa a los muertos.
13 Obtendremos toda clase de riquezas;
    con el botín llenaremos nuestras casas.
14 Comparte tu suerte con nosotros,
    y compartiremos contigo lo que obtengamos».
15 ¡Pero no te dejes llevar por ellos,[a] hijo mío!
    ¡Apártate de sus senderos!
16 Pues corren presurosos a hacer lo malo;
    ¡tienen prisa por derramar sangre!
17 De nada sirve tender la red
    a la vista de todos los pájaros,
18 pero aquellos acechan su propia vida[b]
    y acabarán por destruirse a sí mismos.
19 Así terminan los que van tras ganancias mal adquiridas;
    por estas perderán la vida.

Advertencia contra el rechazo a la sabiduría

20 Clama la sabiduría en las calles;
    en los lugares públicos levanta su voz.
21 Clama en las esquinas de calles transitadas;
    a la entrada de la ciudad razona:

22 «¿Hasta cuándo, muchachos inexpertos,
    seguiréis aferrados a vuestra inexperiencia?
¿Hasta cuándo, vosotros los insolentes,
    os complaceréis en vuestra insolencia?
¿Hasta cuándo, vosotros los necios,
    aborreceréis el conocimiento?
23 Responded a mis reprensiones,
    y yo os abriré mi corazón;[c]
    os daré a conocer mis pensamientos.
24 Como vosotros no me atendisteis cuando os llamé,
    ni me hicisteis caso cuando os tendí la mano,
25 sino que rechazasteis todos mis consejos
    y no acatasteis mis reprensiones,
26 ahora yo me burlaré de vosotros
    cuando caigáis en desgracia.
Yo seré quien se ría de vosotros
    cuando os sobrevenga el miedo,
27 cuando el miedo os sobrevenga como una tormenta
    y la desgracia os arrastre como un torbellino.

28 »Entonces me llamarán, pero no les responderé;
    me buscarán, pero no me encontrarán.
29 Por cuanto aborrecieron el conocimiento
    y no quisieron temer al Señor;
30 por cuanto no siguieron mis consejos,
    sino que rechazaron mis reprensiones,
31 cosecharán el fruto de su conducta,
    se hartarán con sus propias intrigas;
32 ¡su descarrío e inexperiencia los destruirán,
    su complacencia y necedad los aniquilarán!
33 Pero el que me obedezca vivirá tranquilo,
    sosegado y sin temor del mal».

Footnotes

  1. 1:15 no … por ellos. Lit. no vayas por sus caminos.
  2. 1:18 vida. Lit. sangre.
  3. 1:23 os abriré mi corazón. Lit. derramaré mi espíritu.

New Serbian Translation

Приче Соломонове 1

Сврха и тема

1Мудре приче[a] Соломона, Давидовог сина, цара Израиља:

да се стекну мудрост и укор,
    поука разумним речима;
да се прими укор,
    размишља о правди, о праведности и честитости;
да̂ се разборитост лаковернима, знање
    и домишљатост младима.
Нека слуша ко је мудар и нека још више схвати,
    нека учени добије мудар савет:
да проникне поуку, загонетку,
    речи мудрих и њихове приче.

Знање отпочиње богобојазношћу,
    а мудрост и прекор будале презиру.

Увод: позив на прихватање мудрости

Упозорење на позив грешника

Сине мој, послушај поуку оца свога
    и мајке своје савет не одбацуј.
Јер, они ће бити прелепи венац на твојој глави
    и привесци око твога врата.

10 Сине мој, ако ли те грешници заводе,
    ти не пристај.
11 Кажу ли: „Хајде с нама,
    у заседу да легнемо, крв невиног
    и недужног хајде да вребамо!
12 Хајде да их попут Света мртвих[b] прогутамо,
    и живе и једре, као оне што у раку иду.
13 Покупимо сва добра, све благо!
    Накрцајмо своје куће пленом!
14 Са нама ћеш добитак да делиш,
    нек нам свима буде једна кеса.“
15 Сине мој, немој ићи путем с њима,
    не дај нози на њихове стазе.
16 Јер им ноге ка злу трче
    и срљају да крв лију.
17 Узалуд се шири мрежа
    наочиглед птице.
18 Али они чекају у заседи крв своју,
    вребају свој живот.
19 Такве су стазе сваког ко граби непоштен добитак,
    живота коштају.

Мудрост прекорева

20 Мудрост по улицама виче,
    по трговима диже глас свој;
21 по раскршћима, у највећој вреви објављује,
    на улазима градских врата казивања своја даје:

22 „Докле ћете, лаковерни, волети лаковерност;
    докле ћете, ругачи, у ругању уживати;
    докле ћете, тупоглави, мрзети знање?
23 Обратите се по прекору моме.
    Ево, излићу вам духа свога,
    објавићу вам своје речи.
24 Јер ја сам вас звала, а ви сте се оглушили,
    пружала сам руку, а нико марио није;
25 све моје савете сте занемарили
    и прекоре моје нисте прихватили.
26 Сада ћу се и ја смејати пропасти вашој,
    ругаћу се кад буде дошла страхота ваша;
27 кад ваша страхота прође као разарање
    и пропаст ваша као олуја када хучи,
    када вас задесе мука и невоља.

28 Тада ће ме звати, а ја се нећу одазивати,
    тражиће ме жељно ал’ ме неће наћи.
29 Зато што су мрзели знање
    и нису изабрали богобојазност;
30 мој савет нису послушали
    и одбацили су сваки мој прекор.
31 Зато ће јести плод свог пута,
    прејешће се савета својих.
32 Јер лаковерне ће упропастити отпадништво,
    а будале сатрће лакомисленост.
33 А ко мене слуша живеће спокојно,
    сигуран, без бојазни од недаћа.“

Footnotes

  1. 1,1 Или: пословице, мудре изреке.
  2. 1,12 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих.