Nueva Versión Internacional (Castilian)

Génesis 35

Jacob vuelve a Betel

1Dios le dijo a Jacob: «Ponte en marcha, y vete a vivir a Betel. Erige allí un altar al Dios que se te apareció cuando escapabas de tu hermano Esaú».

Entonces Jacob dijo a su familia y a quienes lo acompañaban: «Deshaceos de todos los dioses extraños que tengáis con vosotros, purificaos y cambiaos de ropa. Vámonos a Betel. Allí construiré un altar al Dios que me socorrió cuando estaba yo en peligro, y que me ha acompañado en mi camino».

Así que le entregaron a Jacob todos los dioses extraños que tenían, junto con los aretes que llevaban en las orejas, y Jacob los enterró a la sombra de la encina que estaba cerca de Siquén. Cuando partieron, nadie persiguió a la familia de Jacob, porque un terror divino se apoderó de las ciudades vecinas.

Fue así como Jacob y quienes lo acompañaban llegaron a Luz, es decir, Betel, en la tierra de Canaán. Erigió un altar y llamó a ese lugar El Betel,[a] porque allí se le había revelado Dios cuando escapaba de su hermano Esaú.

Por esos días murió Débora, la nodriza de Rebeca, y la sepultaron a la sombra de la encina que se encuentra cerca de Betel. Por eso Jacob llamó a ese lugar Elón Bacut.[b]

Cuando Jacob regresó de Padán Aram,[c] Dios se le apareció otra vez y lo bendijo 10 con estas palabras: «Tu nombre es Jacob,[d] pero ya no te llamarás así. De aquí en adelante te llamarás Israel».[e] Y, en efecto, ese fue el nombre que le puso.

11 Luego Dios añadió: «Yo soy el Dios Todopoderoso. Sé fecundo y multiplícate. De ti nacerá una nación y una comunidad de naciones, y habrá reyes entre tus vástagos. 12 La tierra que les di a Abraham y a Isaac te la doy a ti, y también a tus descendientes». 13 Y Dios se alejó del lugar donde había hablado con Jacob.

14 Jacob erigió una estela de piedra en el lugar donde Dios le había hablado. Vertió sobre ella una libación, y la ungió con aceite, 15 y al lugar donde Dios le había hablado lo llamó Betel.[f]

Muerte de Raquel y de Isaac

16 Después partieron de Betel. Cuando todavía estaban lejos de Efrata, Raquel dio a luz, pero tuvo un parto muy difícil. 17 En el momento más difícil del parto, la partera le dijo: «¡No temas; estás por tener otro varón!» 18 No obstante, ella se estaba muriendo, y en sus últimos suspiros alcanzó a llamar a su hijo Benoní,[g] pero Jacob, su padre, le puso por nombre Benjamín.[h]

19 Así murió Raquel, y la sepultaron en el camino que va hacia Efrata, que es Belén. 20 Sobre la tumba, Jacob erigió una estela, que hasta el día de hoy señala el lugar donde Raquel fue sepultada.

21 Israel siguió su camino y acampó más allá de Migdal Edar. 22 Mientras vivía en esa región, Rubén fue y se acostó con Bilhá, la concubina de su padre. Cuando Israel se enteró de esto, se enojó muchísimo.[i]

Jacob tuvo doce hijos:

23 Los hijos de Lea fueron Rubén, que era el primogénito de Jacob, Simeón, Leví, Judá, Isacar y Zabulón.

24 Los hijos de Raquel fueron José y Benjamín.

25 Los hijos de Bilhá, la esclava de Raquel, fueron Dan y Neftalí.

26 Los hijos de Zilpá, la esclava de Lea, fueron Gad y Aser.

Estos fueron los hijos que tuvo Jacob en Padán Aram.

27 Jacob volvió a la casa de su padre Isaac en Mamré, cerca de Quiriat Arbá, es decir, Hebrón, donde también habían vivido Abraham e Isaac. 28 Isaac tenía ciento ochenta años 29 cuando se reunió con sus antepasados. Era ya muy anciano cuando murió, y lo sepultaron sus hijos Esaú y Jacob.

Footnotes

  1. 35:7 En hebreo, El Betel significa Dios de Betel.
  2. 35:8 En hebreo, Elón Bacut significa encina del llanto.
  3. 35:9 Padán Aram. Es decir, el noroeste de Mesopotamia; también en v. 26.
  4. 35:10 En hebreo, Jacob significa él agarra el talón (en sentido figurado: él suplanta o engaña).
  5. 35:10 En hebreo, Israel significa él lucha con Dios.
  6. 35:15 En hebreo, Betel significa casa de Dios.
  7. 35:18 En hebreo, Benoní significa hijo de mi aflicción o hijo de mi tristeza.
  8. 35:18 En hebreo, Benjamín significa hijo de mi mano derecha.
  9. 35:22 Cuando Israel se enteró de esto, se enojó muchísimo (LXX); Israel se enteró (TM).

New Serbian Translation

1 Мојсијева 35

Јаков се враћа у Ветиљ

1Бог рече Јакову: „Устани и иди горе у Ветиљ и настани се тамо. Онде подигни жртвеник Богу који ти се указао кад си бежао од свога брата Исава.“

Јаков рече својој породици и свима који су били с њим: „Одбаците стране богове из ваше средине, очистите се и пресвуците одећу. Устанимо и пођимо горе у Ветиљ. Тамо ћу подићи жртвеник Богу који ме је услишио кад сам био у невољи и који је био са мном кад сам пошао на пут.“ Тада су они предали Јакову све стране богове које су имали и наушнице што су им биле на ушима, па их Јаков закопа под храст код Сихема. Кад су кренули на пут, Божији страх је обузео околне градове, те нико није кренуо у потеру за Јаковљевим синовима.

Тада је Јаков дошао у Луз, то јест Ветиљ, у хананској земљи, и сав народ што је био с њим. Онде је подигао жртвеник и назвао то место „Ел-Ветиљ[a]“, јер му се тамо објавио Бог кад је бежао од свог брата.

Ту је умрла Девора, Ревекина дојиља. Сахранили су је ниже Ветиља, под храстом, који се отада зове „Тужни Храст“.

Бог се поново објавио Јакову кад се вратио из Падан-Арама, и благословио га. 10 Бог му рече: „Твоје име је Јаков, али се нећеш више звати Јаков, него ће ти име бити ’Израиљ’.“ Тако га је назвао Израиљ.

11 Још му рече Бог: „Ја сам Бог Свемоћни. Буди родан и множи се. Од тебе ће настати народ и збор народа, и од тебе ће цареви проистећи. 12 Земљу коју сам дао Авра̂му и Исаку, предаћу теби и твоме потомству после тебе.“ 13 Бог се онда узнео од Јакова, с места где му је говорио.

14 На месту где му је Бог говорио, Јаков је усправио стуб од камена, па је на њега излио жртву изливницу и прелио га уљем. 15 Место на коме му је Бог говорио је назвао Ветиљ[b].

Рахиљина смрт

16 Затим су напустили Ветиљ. Још је био остао део пута до Ефрате, кад Рахиља поче да се порађа. Снашли су је јаки трудови. 17 Како је порођај био тежак, бабица јој рече: „Не бој се, јер и ово ти је син.“ 18 На самрти, док је издисала, дала му је име Венони[c], али га је отац назвао „Венијамин“[d].

19 Кад је Рахиља умрла, сахранили су је на путу за Ефрату, то јест, Витлејем. 20 Јаков је на Рахиљином гробу поставио стуб, који све до данас стоји на њеном гробу.

21 Израиљ је наставио путовање. Свој шатор је поставио с друге стране Мигдал-Едера. 22 Док је Израиљ боравио у тој земљи, Рувим оде и легне с Валом, иночом свога оца. Израиљ дозна за то.

Јаковљеви синови

Јаковљевих синова је било дванаест:

23 Лијини синови су:

Јаковљев првенац Рувим,

Симеун, Леви, Јуда, Исахар и Завулон.

24 Рахиљини синови су:

Јосиф и Венијамин.

25 Синови Вале, Рахиљине слушкиње су:

Дан и Нефталим.

26 Синови Зелфе, Лијине слушкиње су:

Гад и Асир.

То су Јаковљеви синови који су му се родили у Падан-Араму.[e]

Исакова смрт

27 Јаков оде к своме оцу Исаку у Мамрију, у Киријат-Арву, то јест Хеврон, где су некад Авра̂м, а потом и Исак живели као странци. 28 Исак је живео стотину осамдесет година. 29 Онда је издахнуо и умро, те се придружио својим прецима, стар и сит живота. Сахранили су га Исав и Јаков, његови синови.

Footnotes

  1. 35,7 Ел-Ветиљ значи Бог Ветиља.
  2. 35,15 Ветиљ значи Дом Божији.
  3. 35,18 Венони значи син моје туге.
  4. 35,18 Венијамин значи син моје деснице.
  5. 35,26 Из ст. 16 видимо да се Венијамин родио у Ханану а не у горњој Месопотамији.