Nueva Versión Internacional (Castilian)

Apocalipsis 18:1-24

La caída de Babilonia

1Después de esto vi a otro ángel que bajaba del cielo. Tenía mucho poder, y la tierra se iluminó con su resplandor. 2Gritó a gran voz:

«¡Ha caído! ¡Ha caído la gran Babilonia!

Se ha convertido en morada de demonios

y en guarida de todo espíritu maligno,

en nido de toda ave impura y detestable.

3Porque todas las naciones han bebido

el excitante vino de su adulterio;

los reyes de la tierra cometieron adulterio con ella,

y los comerciantes de la tierra se enriquecieron

a costa de lo que ella despilfarraba en sus lujos».

4Luego oí otra voz del cielo que decía:

«Salid de ella, pueblo mío,

para que no seáis cómplices de sus pecados,

ni os alcance ninguna de sus plagas;

5pues sus pecados se han amontonado hasta el cielo,

y de sus injusticias se ha acordado Dios.

6Pagadle con la misma moneda;

Dadle el doble de lo que ha cometido,

y en la misma copa en que ella preparó bebida

mezcladle una doble porción.

7En la medida en que ella se entregó a la vanagloria y al arrogante lujo,

dadle tormento y aflicción;

porque en su corazón se jacta:

“Estoy sentada como reina;

no soy viuda ni sufriré jamás”.

8Por eso, en un solo día le sobrevendrán sus plagas:

pestilencia, aflicción y hambre.

Será consumida por el fuego,

porque poderoso es el Señor Dios que la juzga».

9Cuando los reyes de la tierra que cometieron adulterio con ella y compartieron su lujo vean el humo del fuego que la consume, llorarán de dolor por ella. 10Aterrorizados al ver semejante castigo, se mantendrán a distancia y gritarán:

«¡Ay! ¡Ay de ti, la gran ciudad,

Babilonia, ciudad poderosa,

porque en una sola hora ha llegado tu juicio!»

11Los comerciantes de la tierra llorarán y harán duelo por ella, porque ya no habrá quien les compre sus mercaderías: 12artículos de oro, plata, piedras preciosas y perlas; lino fino, púrpura, telas de seda y escarlata; toda clase de maderas de cedro; los más variados objetos, hechos de marfil, de madera preciosa, de bronce, de hierro y de mármol; 13cargamentos de canela y especias aromáticas; de incienso, mirra y perfumes; de vino y aceite; de harina refinada y trigo; de ganado vacuno y de corderos; de caballos y carruajes; y hasta de seres humanos, vendidos como esclavos.

14Y dirán: «Se ha apartado de ti el fruto que con toda el alma codiciabas. Has perdido todas tus cosas suntuosas y espléndidas, y nunca las recuperarás». 15Los comerciantes que vendían estas mercaderías y se habían enriquecido a costa de ella se mantendrán a distancia, aterrorizados al ver semejante castigo. Llorarán y harán lamentación:

16«¡Ay! ¡Ay de la gran ciudad,

vestida de lino fino, de púrpura y escarlata,

y adornada con oro, piedras preciosas y perlas,

17porque en una sola hora ha quedado destruida toda tu riqueza!»

Todos los capitanes de barco, los pasajeros, los marineros y todos los que viven del mar se detendrán a lo lejos. 18Al ver el humo del fuego que la consume, exclamarán: «¿Hubo jamás alguna ciudad como esta gran ciudad?» 19Harán duelo,18:19 Harán duelo. Lit. Se echaron polvo en la cabeza. llorando y lamentándose a gritos:

«¡Ay! ¡Ay de la gran ciudad,

con cuya opulencia se enriquecieron

todos los dueños de flotas navieras!

¡En una sola hora ha quedado destruida!

20¡Alégrate, oh cielo, por lo que le ha sucedido!

¡Alegraos también vosotros, santos, apóstoles y profetas!,

porque Dios, al juzgarla,

os ha hecho justicia».

21Entonces un ángel poderoso levantó una piedra del tamaño de una gran rueda de molino, y la arrojó al mar diciendo:

«Así también tú, Babilonia, gran ciudad,

serás derribada con la misma violencia,

y desaparecerás de la faz de la tierra.

22Jamás volverá a oírse en ti

la música de los cantantes

y de arpas, flautas y trompetas.

Jamás volverá a hallarse en ti

ningún tipo de artesano.

Jamás volverá a oírse en ti

el ruido de la rueda de molino.

23Jamás volverá a brillar en ti

la luz de ninguna lámpara.

Jamás volverá a sentirse en ti

el regocijo de las nupcias.18:23 el regocijo de las nupcias. Lit. la voz del novio y de la novia.

Porque tus comerciantes

eran los magnates del mundo,

porque con tus hechicerías

engañaste a todas las naciones,

24porque en ti se halló sangre de profetas y de santos,

y de todos los que han sido asesinados en la tierra».

New Serbian Translation

Откривење 18:1-24

Пад Вавилона

1После овога сам видео другог анђела како силази са неба са великом влашћу. Његова слава обасјала је целу земљу. 2Тада анђео повика јаким гласом:

„Паде, паде, велики Вавилон,

и постаде пребивалиште злих духова

и склониште свих нечистих духова,

склониште свим нечистим птицама

и свим нечистим и мрским зверима.

3Јер сви су се народи напојили

жестоким вином њенога блудничења.

Цареви света с њом су блудничили,

а светски се трговци обогатили од њене силне раскоши!“

4Затим сам чуо други глас са неба како говори:

„Народе мој, изађи из тог града,

да не будете учесници у његовим гресима,

и да вас не снађу његова зла.

5Јер греси се њени нагомилаше до неба,

и Бог се сетио њених неправди.

6Вратите јој истом мером,

вратите јој двоструко више за њена дела;

улијте јој у чашу двоструку меру оног

што је замешала другима.

7Задајте јој муке и жалости

онолико колико је себи дала славе и раскоши!

Јер она говори у своме срцу:

’Седим на престолу као царица,

нисам удовица и жалости нећу искусити.’

8Зато ће се у један дан сручити на њу сва ова зла:

смрт, жалост и глад.

И прождреће је ватра,

јер је силан Господ Бог који јој суди.“

9За њом ће плакати и нарицати сви цареви света који су с њом блудничили и уживали у њеној раскоши, када виде дим и њу сву у пламену. 10Преплашени њеним мукама, стајаће издалека и говорити:

„Јао, јао, велики граде Вавилоне, силни граде,

јер у један час наста твој суд!“

11А светски ће трговци плакати и нарицати за њом, јер нико више не купује њихову робу: 12злато, сребро, драго камење, бисере, танани лан, порфиру, свилу, скерлет, разна мирисна дрвета, сваковрсне посуде од слоноваче, предмете начињене од скупоценог дрвета, бронзе, гвожђа и мрамора; 13цимет, балзам, миомирис, мирисава уља, тамјан, вино, уље, бело брашно, пшеницу, стоку, овце и коње, кола, робове и људске душе.

14Остала си без воћа за којим си чезнула, сва твоја раскош и сјај пропали су и више их нећеш повратити. 15Трговци који су овим трговали и обогатили се од ње, стајаће издалека обузети страхом због њених мука, плачући и наричући. 16Говориће:

„Јао, јао, велики граде,

који си се облачио у лан, порфиру и скерлет,

и китио се златом, драгим камењем и бисерима!

17У један час опусте толико богатство!“

И сви кормилари, сви морнари и морепловци, стајали су издалека. 18Видевши дим који се подиже из града у пожару, јадиковали су и говорили: „Који је град био као овај велики град?“ 19Они посуше прашину на своје главе јадикујући и плачући:

„Јао, јао, велики граде!

Од његовог изобиља се обогатише

сви који су имали бродове на мору,

а у један је час опустео.

20Весели се над њим, небо!

Веселите се над њим, ви свети, апостоли и пророци,

јер га је Бог казнио због оног што је учинио вама!“

21Тада је један моћни анђео подигао камен, велик као млински, и бацио га у море, говорећи:

„Овако ће бити бачен велики град Вавилон

и неће га више бити.

22Музика китаристе, музичара, флаутиста и трубача

неће се више чути у теби,

нити ће се који уметник више наћи у теби,

а ни звук млина се неће више чути.

23Светлост светиљке

неће више засјати у теби,

нити ће се глас младожење и невесте

икад чути у теби,

зато што су твоји трговци били светски моћници,

и зато што је твоје врачање довело у заблуду све народе.

24Уз то се у теби пролила крв пророка и светих,

и свих оних који су убијени на земљи.“