Knijga O Kristu

Evanđelje po Mateju 5

Propovijed na gori

1Kad Isus ugleda da se okupilo mnoštvo, popne se na goru i sjedne. Nato mu priđu njegovi učenici.

On počne poučavati.

Blaženstva

'Blago onima koji shvaćaju da im je Bog potreban[a]
jer je njihovo nebesko kraljevstvo.
Blago onima koji tuguju,
jer će ih Bog utješiti!
Blago krotkima,
jer će baštiniti zemlju.
Blago onima koji su gladni i žedni pravednosti,
jer će je se nasititi.
Blago milosrdnima,
jer će se i njima iskazati milosrđe.
Blago ljudima čista srca,
jer će gledati Boga.
Blago mirotvorcima,
jer će se nazivati Božjom djecom!
10 Blago onima koje progone zato što su pravedni pred Bogom,
jer je njihovo nebesko kraljevstvo!

11 Blago vama kad vas zbog mene budu grdili i progonili i lažno vam pripisivali kojekakva zla!

12 Radujte se zbog toga, silno se radujte! Jer velika vas nagrada čeka na nebesima. Tako su progonili i proroke prije vas!

Sol i svjetlo

13 'Vi ste sol čovječanstvu[b]. Ali kakva je korist od soli ako obljutavi? Za što se može uporabiti? Ni za što, osim da se izbaci van, da ju ljudi pogaze.

14 Vi ste svjetlost svijetu - grad na gori koji noću sjaji da ga svi vide.

15 Svjetiljku ne palite da biste ju pokrili, nego da biste ju postavili tako da svijetli svima u kući.

16 Neka vaša svjetlost svijetli pred ljudima tako da vide vaša dobra djela i da slave vašega nebeskog Oca.

Isus poučava o Zakonu

17 'Nemojte pogrešno shvatiti da sam došao ukinuti Mojsijev zakon i zapise proroka. Nisam ih došao ukinuti, nego ispuniti.

18 Zaista vam kažem: Sve dok postoji nebo i zemlja, nijedno slovce, nijedan potez pera u Zakonu neće nestati dok se sve ne ostvari.

19 Prekrši li zato tko i najmanju zapovijed i druge tome pouči, bit će najmanji u nebeskom kraljevstvu. Ali oni koji poučavaju Božjim zakonima i pokoravaju im se bit će veliki u nebeskom kraljevstvu.

20 Kažem vam, ne bude li vaša pravednost veća od pravednosti pismoznanaca i farizeja, nipošto nećete ući u nebesko kraljevstvo!'

O srdžbi

21 'Čuli ste da je starima rečeno u Mojsijevu zakonu: "Ne ubij! Tko ubije, mora biti izveden pred sud.'

22 A ja vam kažem: Tko se rasrdi na svojeg brata, odgovarat će pred sudom! Nazove li ga glupanom, odgovarat će pred najvišim sudom. A nazove li ga luđakom, odgovarat će za to u paklenome ognju!

23 Stojiš li, dakle, pred žrtvenikom u Hramu prinoseći žrtvu Bogu pa se iznenada sjetiš da neki tvoj brat ima što protiv tebe,

24 ostavi žrtvu pred žrtvenikom pa se najprije pomiri s njime, a tek onda dođi i prinesi žrtvu Bogu.

25 Brzo se nagodi s protivnikom, prije nego što bude kasno, dok te nije izveo pred sud, a sudac bacio u tamnicu.

26 Zaista ti kažem, odande nećeš izići sve dok ne isplatiš i posljednji novčić.

O preljubu

27 'Čuli ste da u Mojsijevu zakonu piše: "Ne čini preljuba!'

28 A ja vam kažem: Tko samo i pogleda ženu s požudom, već je u svojem srcu s njom počinio preljub.

29 Ako te tvoje desno oko navodi na grijeh, iskopaj ga i baci. Bolje ti je da samo jedan dio tvojeg tijela bude uništen nego da sav budeš bačen u pakao.

30 Pa makar te i tvoja desna ruka navodila na grijeh, odsijeci ju i baci od sebe. Bolje da ostaneš bez jednoga od udova nego da ti cijelo tijelo ode u pakao.'

O rastavi

31 'Također ste čuli: "Tko otpusti svoju ženu, neka joj dade otpusnicu.'[c]

32 Ali ja vam kažem: Tko god se razvede od svoje žene, osim zbog njezina bluda, navodi ju na preljub. I tko god se oženi razvedenom ženom, čini preljub.'

O zakletvi

33 'Čuli ste da u Mojsijevu zakonu piše: "Ne krši zakletve, nego izvrši ono na što si se Gospodinu zakleo.'[d]

34 A ja vam kažem: Ne kunite se nikako! Ni nebom, jer je Božje prijestolje,

35 ni zemljom, jer je podnožje njegovim nogama, ni Jeruzalemom, jer je to grad velikoga kralja.

36 Ne kunite se ni svojom glavom, jer ni jednu jedinu vlas niste u stanju učiniti bijelom ili crnom.

37 Kad kažete: 'Da

O osveti

38 'Čuli ste da u Mojsijevu zakonu piše: "Oko za oko, zub za zub!'[e]

39 A ja vam kažem: Ne opirite se zlotvoru! Pljusne li vas, naprotiv, tko po jednom obrazu, okrenite mu i drugi!

40 Ako bi se tko htio s tobom parničiti da ti otme košulju, daj mu i svoj ogrtač.

41 Primoraju li te rimski vojnici da im poneseš opremu jednu milju, ponesi ju dvije.[f]

42 Zatraži li tko nešto od tebe, daj mu, i nemoj okrenuti leđa onome tko te zamoli da mu posudiš.'

O ljubavi prema neprijatelju

43 'Čuli ste da u Mojsijevu zakonu piše: "Ljubi svoje bližnje, a mrzi neprijatelje!'

44 A ja vam kažem: Ljubite i svoje neprijatelje i molite se za one koji vas progone!

45 Tako ćete se ponijeti kao prava djeca svojega nebeskog Oca, koji daje da njegovo Sunce izlazi i nad zlima i nad dobrima te da kiša pada i pravednicima i nepravednicima.

46 Jer ako volite samo one koji vas vole, kakvu nagradu možete očekivati? Ne čine li tako i pokvarenjaci?[g]

47 Ako ste ljubazni samo prema svojoj braći, po čemu se razlikujete od drugih? Tako postupaju i neznabošci.

48 Budite, dakle, savršeni kao što je savršen vaš nebeski Otac.'

Footnotes

  1. Evanđelje po Mateju 5:3 U grčkome: onima koji su ponizna duha, ili doslovce: siromašnima u duhu
  2. Evanđelje po Mateju 5:13 U grčkome: sol zemlje.
  3. Evanđelje po Mateju 5:31 Ponovljeni zakon 24:1.
  4. Evanđelje po Mateju 5:33 Brojevi 30:2.
  5. Evanđelje po Mateju 5:38 Izlazak 21:24.
  6. Evanđelje po Mateju 5:41 Prema ondašnjem zakonu rimski su vojnici imali pravo to činiti.
  7. Evanđelje po Mateju 5:46 U grčkome: carinici (ubirači poreza koji su u to doba bili omraženi u narodu zbog suradnje s okupatorskim vlastima i zbog toga što su iznuđivali novac od siromašnoga puka).

Nkwa Asem

Mateo 5

Nhyira nsɛm

1Yesu huu nnipakuw no saa no, ɔkɔɔ bepɔw bi so. Ɔtenaa ase no, n’asuafo no kɔɔ ne nkyɛn. Ofitii ase kyerɛkyerɛɛ wɔn se,

“Nhyira ne wɔn a wonim sɛ wɔyɛ ahiafo wɔ honhom mu, na wɔn na ɔsoro ahenni yɛ wɔn dea. Nhyira ne wɔn a wɔn werɛ ahow, na wɔn na Onyankopɔn bɛkyekye wɔn werɛ. Nhyira ne ahobrɛasefo, na wɔn na Onyankopɔn bɛma wɔadi asase so.

“Nhyira ne wɔn a wɔn pɛ ne sɛ wɔbɛyɛ Onyankopɔn apɛde, na wɔn na Onyankopɔn bɛma wɔn nea ehia wɔn. Nhyira ne wɔn a wohu mmɔbɔ, na wɔn na Onyankopɔn behu wɔn mmɔbɔ. Nhyira ne wɔn a wɔn koma mu tew, na wɔn na wɔbehu Onyankopɔn. Nhyira ne apatafo, na wɔn na Onyankopɔn bɛfrɛ wɔn ne mma. 10 Nhyira ne wɔn a esiane sɛ wɔyɛ Onyankopɔn apɛde nti wɔtaa wɔn, na wɔn na ɔsoro ahenni no yɛ wɔn dea.

11 “Nhyira ne mo a me din mu nti, wɔyaw mo, taa mo, twa atoro, ka asɛmmɔne to mo so. 12 Momma mo ani nnye na monsɛpɛw mo ho efisɛ, mowɔ akatua a ɛso wɔ ɔsoro. Munhu sɛ saa ara na wɔtaa adiyifo a wɔdii mo kan no.

Nkyene ne kanea

13 “Mone asase yi so nkyene. Sɛ nkyene dɛ yera a, ɔkwan bɛn so na wɔbɛfa ama ayɛ nkyene bio? Enye mma hwee bio, gye sɛ wohwie gu na nnipa tiatia so. 14 Mone wiase kanea. Kurow a ɛda bepɔw so no ntumi nhintaw. 15 Wɔnsɔ kanea mfa nsie, na mmom, wɔde si petee mu na ahyerɛn ama wɔn a wɔwɔ ofi no mu no nyinaa. 16 Saa ara na momma mo nneyɛe pa nna adi mma nnipa nhu na wɔnam so ahyɛ mo Agya a ɔwɔ soro no anuonyam.

Mmara no mu denhyɛ

17 “Munnsusuw sɛ maba sɛ merebɛsɛe Mose mmara no ne adiyifo no nkyerɛkyerɛ no. Na mmom, maba sɛ, merebɛhyɛ no ma, sɛnea ne nyinaa bɛba mu pɛpɛɛpɛ. 18 Munhu sɛ, ɔsoro ne asase da so wɔ hɔ yi, mmara no mu biribiara rensakra da kosi sɛ ne nyinaa bɛba mu. 19 Eyi nti, obiara a obebu mmara no mu fa bi so, na ɔbɛkyerɛkyerɛ afoforo ama wɔn nso abu mmara no mu fa bi so no, bɛyɛ akumaa ɔsoro ahenni mu. Na obiara a obedi mmara no so na ɔbɛkyerɛkyerɛ afoforo ama wɔn nso adi mmara no so no, bɛyɛ kɛse ɔsoro ahenni mu.

20 “Enti merebɔ mo kɔkɔ sɛ, sɛ mopɛ sɛ mokɔ ɔsoro ahenni mu de a, gye sɛ moyɛ Onyankopɔn apɛde sen nea mmara no akyerɛkyerɛfo ne Farisifo no yɛ no.

Abufuw ho mmara

21 “Mose mmara no ka se, ‘Nea odi awu no, ɔno nso ɛsɛ sɛ wokum no bi.’ 22 Na me de, nea mereka ne sɛ, obiara a ne bo befuw ne nua no, wobebu no atɛn. Bio, obiara a ɔbɛyaw ne nua no, wɔbɛfrɛ no mpanyin anim. Afei obiara a ɔbɛka akyerɛ ne nua se ‘Ogyimifo’ no, ɔbɛkɔ amanehunu gya mu.

23 “Enti sɛ ɛba sɛ worekɔbɔ afɔre, na wokae sɛ wo ne wo nua wɔ asɛm a, 24 gyae afɔre no bɔ na kɔ, na wo ne wo nua no nkɔbom ansa na woakɔbɔ afɔre no. 25 Sɛ wo ne obi nya asɛm a, wo ne no mmɔ mu ntɛm na wamfa wo ankɔ asennii ankɔma ɔtemmufo na ɔtemmufo no amfa wo anhyɛ afiasehwɛfo nsa, na afiasehwɛfo no amfa wo ankɔto afiase. 26 Sɛ ɔde wo kɔ ɔtemmufo anim a, kae sɛ, ansa na wubefi asennii hɔ no, gye sɛ woatua sika biara a wɔregye afi wo hɔ no.

Aguamammɔ

27 “Mose mmara no ka se, ‘Nsɛe aware.’ 28 Na me de, nea mereka ne sɛ: Obiara a ohu ɔbea na ne kɔn dɔ no ne koma mu no, abɔ aguaman. 29 Sɛ w’ani baako a eye to wo hintidua a, eye sɛ wubetu atow akyene. Efisɛ, eye sɛ wobɛhwere w’akwaa fa bi sen sɛ wɔbɛtow wo nipadua no nyinaa akyene amanehunu gya mu. 30 Saa ara nso na sɛ wo nsa a eye to wo hintidua a, eye sɛ wubetwa atow akyene, efisɛ, eye sɛ wobɛhwere w’akwaa fa bi sen sɛ wɔbɛtow wo nipadua nyinaa akyene amanehunu gya mu.

Awaregyae

31 “Mose mmara no ka se, ‘Obiara a obegyaa ne yere no mma no awaregyae krataa.’ 32 Na me de , nea mereka ne sɛ, sɛ ɔbarima bi gyaa ne yere a, ɛnyɛ sɛ ɔbea no abɔ aguaman, na ɔbea no san kɔware bio a, na ɔbarima a ogyaa no no ama ɔbea no asɛe aware. Ɔbarima foforo a ɔbɛware ɔbea no nso asɛe aware saa ara.

Ɔkasa mu nokwaredi

33 “Bio, Mose mmara no ka se, ‘Mmu bɔ a woahyɛ Onyankopɔn no so, na mmom di bɔ a woahyɛ no no so.’ 34 Na me de, nea mereka ne sɛ: Monnka ntam mmfa nnhyɛ bɔ. Monnnɔ soro, efisɛ, ɛyɛ Onyankopɔn ahengua. 35 Monnnɔ fam, efisɛ, ɛyɛ Onyankopɔn nan ase agua. Monnnɔ Yerusalem, efisɛ, ɛyɛ ahenkurow. 36 Mfa wo ti nka ntam, efisɛ, worentumi nnan tinhwi baako mpo mma ɛnyɛ fitaa anaa tuntum. 37 Momma mo nsɛm nyɛ ‘Yiw’ anaa ‘Dabi’. Asɛm biara a wobɛka a ɛnyɛ ‘Yiw’ anaa ‘Dabi’ no fi ɔbonsam.

Aweretɔ

38 “Mose mmara no ka se, ‘Sɛ obi tu w’aniwa a, tu ne de bi. Sɛ obi tu wo se nso a, tu ne de bi.’ 39 Na me de, nea mereka ne sɛ: Mommfa bɔne nntua bɔne so ka! Sɛ obi bɔ w’aso nifa mu a, dan benkum no nso ma no na ɔmmɔ mu. 40 Sɛ obi ne wo di asɛm gye wo ntama a, worɔw wo mpaboa ka ho ma no. 41 Sɛ obi hyɛ wo se wo ne no nnantew kwansin baako a, wo ne no nkɔ akwansin abien. 42 Sɛ obi srɛ wo biribi a, fa ma no; obi pɛ sɛ ɔfɛm wo hɔ biribi a, fa fɛm no.

Dɔ w’atamfo

43 “Moate sɛ wɔka se, ‘Dɔ wo yɔnko na tan wo tamfo.’ 44 Na me de, nea mereka ne sɛ: Mommɔ mpae mma wɔn a wɔhaw mo. 45 Eyi bɛma mo ayɛ mo Agya a ɔwɔ soro no mma, efisɛ, ɔma ne wia pue, ma ne su tɔ ma nnipa bɔne ne nnipa pa nyinaa pɛ. 46 Sɛ modɔ wɔn a wɔdɔ mo no nko ara a, mfaso bɛn na mubenya afi Onyankopɔn nkyɛn? Ɛnyɛ saa ara na nnebɔneyɛfo nso yɛ? 47 Sɛ mukyia wɔn a munim wɔn nko ara a, nsonoe bɛn na ɛda mo ne afoforo ntam? Ɛnyɛ saa ara na nnebɔneyɛfo nso yɛ? 48 Enti monyɛ pɛ sɛnea mo Agya a ɔwɔ soro no yɛ pɛ no.