1 Царств 15 – CARST & NSP

Священное Писание (Восточный перевод), версия для Таджикистана

1 Царств 15:1-35

Шаул должен истребить амаликитян

1Самуил сказал Шаулу:

– Я тот, кого Вечный послал помазать тебя царём над народом Исроила. Выслушай же теперь слова Вечного. 2Так говорит Вечный, Повелитель Сил: «Я накажу амаликитян за то, что они сделали Исроилу, преградив путь исроильтянам, идущим из Египта. 3Ступай, напади на амаликитян и полностью уничтожь всё, что им принадлежит. Не щади их, предай смерти мужчин и женщин, детей и грудных младенцев, волов и овец, верблюдов и ослов».

4Шаул призвал народ и собрал их в Телаиме – двести тысяч пеших воинов и десять тысяч воинов из рода Иуды. 5Шаул подошёл к городу Амалика и устроил засаду в долине. 6Он сказал кенеям:

– Уходите, оставьте амаликитян, чтобы я не истребил вас вместе с ними, ведь вы оказали милость всем исроильтянам, когда они вышли из Египта15:6 См. Исх. 18:10-19..

И кенеи ушли от амаликитян. 7Шаул разбил амаликитян на всём пути от Хавилы до самого Сура, что в восточном Египте. 8Он взял Агага, царя амаликитян, живым, а весь его народ полностью истребил мечом. 9Но Шаул и его войско пощадили Агага. Они также оставили лучших овец и волов, жирных телят и ягнят – всё, что было ценно, они не хотели всё это уничтожать. Но всё слабое и плохое они уничтожили полностью.

Вечный отвергает Шаула

10Тогда к Самуилу было слово Вечного:

11– Я жалею, что сделал Шаула царём, потому что он отвернулся от Меня и не выполнил Моих наставлений.

Самуил разгневался на Шаула и всю ночь взывал к Вечному. 12Рано утром Самуил встал, чтобы встретиться с Шаулом, но ему сказали:

– Шаул ушёл в город Кармил. Там он поставил себе памятник, а затем спустился в Гилгал.

13Когда Самуил нагнал его, Шаул сказал:

– Да благословит тебя Вечный! Я выполнил наставления Вечного.

14Но Самуил сказал:

– А почему же я тогда слышу блеяние овец и мычание волов?

15Шаул ответил:

– Воины привели их от амаликитян. Они пощадили лучших овец и волов, чтобы принести их в жертву Вечному, твоему Богу, но всё остальное мы полностью уничтожили.

16– Хватит, ни слова больше! – сказал Шаулу Самуил. – Я скажу тебе то, что прошлой ночью сказал мне Вечный.

– Говори, – ответил Шаул.

17Самуил сказал:

– Не стал ли ты главой родов Исроила, хотя сам когда-то невысоко себя ставил? Вечный помазал тебя царём над Исроилом. 18Вечный послал тебя с поручением, говоря: «Пойди и полностью истреби этот нечестивый народ – амаликитян. Веди с ними войну, пока не уничтожишь их». 19Почему ты не послушался Вечного? Почему ты бросился на добычу и совершил зло в глазах Вечного?

20– Но я же послушался Вечного, – сказал Шаул. – Я отправился исполнять поручение, которое дал мне Вечный. Я полностью истребил амаликитян и привёл их царя Агага. 21Воины взяли из добычи овец и волов, лучшее из подлежащего уничтожению, чтобы принести их в жертву Вечному, твоему Богу, в Гилгале.

22Но Самуил ответил:

– Разве всесожжения и жертвы столь же приятны Вечному,

сколь послушание голосу Вечного?

Послушание лучше жертвы,

и повиновение лучше жира баранов.

23Ведь неповиновение подобно греху ворожбы,

и гордость – греху идолослужения.

Так как ты отверг слово Вечного,

то и Он отверг тебя как царя.

24Тогда Шаул сказал Самуилу:

– Я согрешил. Я нарушил повеление Вечного и твои наставления. Я боялся народа и поэтому уступил им. 25Но теперь я молю тебя, прости мой грех и вернись со мной, чтобы мне поклониться Вечному.

26Но Самуил сказал ему:

– Я не вернусь с тобой. Ты отверг слово Вечного, и Вечный отверг тебя как царя над Исроилом!

27Когда Самуил повернулся, чтобы уйти, Шаул схватил его за край верхней одежды, и она порвалась. 28Самуил сказал ему:

– Сегодня Вечный вырвал у тебя царство Исроила и отдал его другому – тому, кто лучше тебя. 29Верный Исроила не лжёт и не передумывает, ведь Он не человек, чтобы передумывать.

30Шаул ответил:

– Я согрешил. Но, пожалуйста, окажи мне уважение перед старейшинами моего народа и перед Исроилом, вернись со мной, тогда я смогу поклониться Вечному, твоему Богу.

31Самуил вернулся с Шаулом, и Шаул поклонился Вечному. 32Тогда Самуил сказал:

– Приведите ко мне Агага, царя амаликитян.

Агаг подошёл к нему уверенно, думая15:32 Или: «дрожа, но всё же думая».: «Конечно, горечь смерти прошла стороной». 33Но Самуил сказал:

– Как меч твой лишал матерей их детей,

так твоя мать будет бездетной среди женщин.

И Самуил рассёк Агага на части перед Вечным в Гилгале. 34Затем Самуил ушёл в Раму, а Шаул поднялся к себе домой, в Гиву. 35До дня своей смерти Самуил не виделся больше с Шаулом15:35 Самуил сам никогда больше не искал встреч с Шаулом. Но он встречался с ним после (см. 19:24)., хотя и скорбел о нём. А Вечный сожалел, что сделал Шаула царём над Исроилом.

New Serbian Translation

1. Књига Самуилова 15:1-35

Свети рат против Амаличана

1Самуило рече Саулу: „Мене је Господ послао да те помажем за цара над његовим народом Израиљем. Зато послушај речи Господње: 2Говори Господ над војскама: ’Видео сам шта је Амалик учинио Израиљу, како му се испречио на путу кад је изашао из Египта. 3Зато навали на Амалика и изврши клето уништење над њим и над свим што му припада. Не штеди га, него истреби људе и жене, децу и дојенчад, волове и овце, камиле и магарце.’“

4Тада је Саул окупио народ и избројио их у Телајиму. Било је две стотине хиљада пешака, а Јудејаца десет хиљада. 5Саул је дошао код амаличког града и у долини поставио заседу. 6Саул рече Кенејцима: „Идите, одвојте се од Амаличана да вас не истребим с њима, јер сте били наклоњени свим Израиљцима кад су изашли из Египта.“ Тако су се Кенејци одвојили од Амаличана.

7Саул је тукао Амалика од Евиле па до Сура, који је близу Египта. 8Агага, амаличког цара је ухватио живог, а сав народ је побио мачем, клетим уништењем. 9Ипак, Саул и народ су поштедели Агага, те најбоље овце, крупну стоку, угојену телад и јагњад и све што је ваљало. Над тим нису хтели да изврше клето уништење, већ само над оним што је било безвредно и рђаво.

Бог одбацује Саула

10Тада је реч Господња дошла Самуилу: 11„Жао ми је што сам поставио Саула за цара, јер се окренуо од мене и није извршио моје заповести.“ Самуило је био љут, па је целе ноћи вапио Господу.

12Самуило је устао у рано јутро да се нађе са Саулом. Самуилу су јавили: „Саул је отишао у Кармил. Тамо је, ено, подигао себи споменик. Затим се окренуо и отишао доле у Галгал.“

13Кад је Самуило дошао к Саулу, овај му рече: „Нека те Господ благослови! Извршио сам заповест Господњу!“

14Самуило га упита: „Какво је онда ово блејање оваца што допире до мојих ушију, и мукање говеда које чујем?“

15Саул одговори: „Дотерали су их од Амалика; народ је поштедео најбоље овце и говеда да их жртвује Господу, твоме Богу. Над осталим смо извршили клето уништење.“

16Тада му Самуило рече: „Доста! Објавићу ти шта ми је Господ рекао ноћас.“ Саул му рече: „Говори!“

17Самуило рече: „Колико год да си незнатан у својим очима, ниси ли ти глава Израиљевих племена? Господ те је помазао за цара над Израиљем. 18Господ те је послао на пут и рекао ти: ’Изврши клето уништење над оним грешницима, Амаличанима. Војуј против њих док их не истребиш.’ 19Зашто ниси послушао глас Господњи? Зашто си се бацио на плен и учинио што је зло у Господњим очима?“

20Саул одговори Самуилу: „Ја сам послушао глас Господњи: отишао сам на пут на који ме је Господ послао: довео сам Агага, амаличког цара, и извршио клето уништење над Амаличанима. 21А народ је узео од плена, ситну и крупну стоку, првину од онога што је одређено за клето уништење, да се жртвује Господу, твоме Богу у Галгалу.“

22Самуило на то рече:

„Зар су Господу милије жртве свеспалнице

и приноси него послушност Господњем гласу?

Послушност је боља од жртве,

и покорност је боља од овнујског сала.

23Непослушност је као грех врачања,

а непокорност као злочин идолопоклонства.

Ти си одбацио реч Господњу,

и зато је Господ одбацио тебе као цара.“

24Саул рече Самуилу: „Згрешио сам! Преступио сам Господњу заповест и твоје налоге, јер сам се уплашио народа и послушао њихов глас. 25Сада те молим, опрости ми мој грех, и врати се са мном да се поклоним Господу.“

26Самуило одговори Саулу: „Нећу се вратити с тобом! Ти си одбацио реч Господњу и зато је Господ одбацио тебе као цара Израиљевог.“

27Самуило се окренуо да иде, али је Саул зграбио руб његовог плашта, и руб се откинуо. 28Самуило му рече: „Данас је Господ откинуо од тебе Израиљево царство и дао га твоме ближњем који је бољи од тебе. 29А Он, Слава Израиљева, не лаже и не каје се, јер није човек да би се кајао.“

30Саул рече на то: „Згрешио сам! Али молим те сад, укажи ми част пред старешинама мог народа и пред Израиљем, па се врати са мном да се поклоним Господу, твоме Богу.“

31Тада се Самуило вратио са Саулом, а Саул се поклонио Господу.

32Самуило затим рече: „Доведите ми Агага, амаличког цара!“

Агаг је ведро дошао к њему мислећи: „Горчина смрти ме је заиста мимоишла.“

33Али Самуило рече:

„Као што је твој мач одузео децу женама,

тако ће међу женама твоја мајка остати без деце.“

Тада је Самуило посекао Агага пред Господом у Галгалу.

34Затим је Самуило отишао у Раму, а Саул се вратио својој кући у Геву Саулову.

35Самуило није више видео Саула до дана своје смрти. Самуило је жалио за Саулом, јер се Господ покајао што је поставио Саула за цара над Израиљем.