Иеремия 50 – CARST & NSP

Священное Писание (Восточный перевод), версия для Таджикистана

Иеремия 50:1-46

Пророчество о Вавилоне

1Слово, которое Вечный сказал через пророка Иеремию о Вавилоне и земле вавилонян.

2– Объявите и возвестите среди народов,

поднимите знамя и возвестите,

не скрывайте, скажите:

«Вавилон будет взят;

опозорится Бел,

Мардук50:2 Бел и Мардук – имена верховного божества в вавилонском пантеоне. будет полон страха.

Будут опозорены истуканы Вавилона,

и наполнятся его идолы страхом».

3Двинется на него народ с севера

и опустошит его землю.

Никто не будет на ней жить:

разбегутся и люди, и звери.

4В те дни, в то время, –

возвещает Вечный, –

народ Исроила вместе с народом Иудеи

пойдут, рыдая, искать Меня, своего Бога.

5Они будут расспрашивать о дороге к Сиону,

обратив к нему лица.

Они придут и соединятся со Мной

вечным соглашением,

которое никогда не будет забыто.

6Мой народ был как пропавшие овцы;

пастухи сбили их с пути

и позволили разбежаться по горам;

они бродили по горам и холмам

и забыли своё пристанище.

7Каждый, кто ни находил, пожирал их;

их враги говорили: «На нас нет вины,

ведь они согрешили против Вечного, истинного пастбища их,

против Вечного, надежды их предков».

8Бегите из Вавилона,

оставьте землю вавилонян

и будьте как козлы, что идут впереди отары.

9Я подниму и пошлю на Вавилон

орды великих народов из северных земель.

Они выступят против него боевым строем

и захватят его с севера.

Стрелы их врагов как искусные воины,

что без добычи не возвращаются.

10Так земля вавилонян будет разграблена;

все, кто придут её грабить, насытятся вдоволь, –

возвещает Вечный. –

11За то, что вы радовались и ликовали,

расхитители Моего наследия,

за то, что резвились, как телица на траве,

и ржали, как жеребцы,

12опозорена будет ваша мать,

обесславлена будет родившая вас.

Среди народов будет она меньшей:

пустыней, иссохшей землёй, голой степью.

13Из-за гнева Вечного она не заселится

и придёт целиком в запустение.

Все, проходящие мимо Вавилона,

ужаснутся и поиздеваются

над всеми его ранами.

14Становитесь в строй вокруг Вавилона,

все, натягивающие луки.

Стреляйте в него! Не жалейте стрел,

потому что он согрешил против Вечного.

15Со всех сторон поднимите на него крик.

Он сдаётся, его укрепления пали,

его стены разрушены –

таково возмездие Вечного!

Отомстите Вавилону!

Как он поступал с другими,

так и вы поступите с ним.

16Истребите в Вавилоне сеятеля

и жнеца с серпом в пору жатвы.

Из-за страха перед мечом притеснителя

пусть каждый вернётся к своему народу,

пусть каждый бежит в свою землю.

17Исроил – рассеявшаяся отара,

которую разогнали львы.

Первым, кто пожирал его,

был царь Ассирии,

а этот последний, разгрызший его кости, –

Навуходоносор, царь Вавилона.

18Поэтому так говорит Вечный, Повелитель Сил, Бог Исроила:

– Я накажу царя Вавилона и его страну

так же, как Я наказал царя Ассирии.

19А Исроил Я верну на его пастбище,

и он будет пастись на Кармиле и в Бошоне;

он утолит свой голод на холмах

Ефраима и Галаада50:19 Кармил, Бошон, Ефраим и Галаад – эти земли славились своим плодородием..

20В те дни, в то время, –

возвещает Вечный, –

будут искать за Исроилом вину,

но её не окажется,

будут искать за Иудеей грехи,

но ничего не найдут,

потому что Я прощу тех,

кого оставлю в живых.

21Нападайте на землю Мератаим

и на тех, кто живёт в Пекоде50:21 Мератаим («двойной бунт») – вероятно, название земли на юге Вавилона. Пекод («наказание») – название области, располагавшейся на восточном берегу в низовьях Тигра. Здесь используется игра слов: значения этих названий символизируют весь Вавилон и его судьбу..

Убивайте, истребляйте их до последнего, –

возвещает Вечный. –

Исполните всё, что Я повелел вам.

22Шум битвы слышен в стране,

шум лютой гибели!

23Как расколот и сокрушён

молот всей земли!

Народы в ужасе глядят на то,

что стало с Вавилоном.

24Я расставил тебе западню, Вавилон,

и ты попался в неё прежде, чем заметил это.

Ты был найден и схвачен за то,

что был против Меня, Вечного.

25Вечный отворил Своё хранилище

и взял оружие Своего гнева,

так как Владыка Вечный, Повелитель Сил, желает

завершить Свои замыслы в земле вавилонян.

26Идите же против Вавилона отовсюду.

Открывайте его амбары;

соберите в кучу всё, что найдёте,

и уничтожьте полностью,

не оставляйте ничего!

27Убивайте его воинов;

пусть шагают, как волы, на бойню!

Горе им! Настал их день,

пришло время расплаты!

28– Слышите! Беженцы и уцелевшие из Вавилона

идут рассказать на Сионе,

как Вечный, наш Бог, отомстил за Свой храм.

29– Призовите стрелков на Вавилон,

всех, кто натягивает лук.

Расположитесь все станом вокруг него,

чтобы никто не спасся.

Воздайте ему за его дела;

поступите с ним так, как поступал он с вами.

Ведь он бросил вызов Вечному,

святому Богу Исроила.

30За это его юноши падут на улицах,

все его воины умолкнут в тот день, –

возвещает Вечный. –

31Я против тебя, гордец, –

возвещает Владыка Вечный, Повелитель Сил, –

так как пришёл твой день,

время твоей кары настало.

32Гордец споткнётся и упадёт,

и никто его не поднимет.

Я зажгу огонь в его городах,

и он пожрёт всё, что вокруг него.

33Так говорит Вечный, Повелитель Сил:

– Народ Исроила угнетён,

как и народ Иудеи.

Все взявшие их в плен крепко держат их,

отказываясь отпустить.

34Но их Искупитель могуч;

Его имя – Вечный, Повелитель Сил.

Он обязательно вступится за Свой народ,

чтобы дать покой их земле

и тревогу – жителям Вавилона.

35Меч поразит вавилонян, –

возвещает Вечный, –

жителей вавилонских,

его вождей и мудрецов!

36Меч поразит его лжепророков:

они обезумеют.

Меч поразит его воинов:

они задрожат от страха.

37Меч поразит его коней и колесницы,

и всех иноземцев в его войсках:

станут они трусливы, как женщины.

Меч поразит его сокровища:

они будут разграблены.

38Засуха50:38 Или: «меч». поразит его реки:

они пересохнут.

Ведь это – земля истуканов,

где люди лишились рассудка от идолов-страшилищ.

39Поэтому поселятся в Вавилоне звери пустыни и гиены,

и будут в нём жить совы.

Впредь не заселится он никогда

и будет необитаем из поколения в поколение.

40Как Всевышний низверг Содом и Гоморру

с их окрестными городами50:40 См. Нач. 18:20–19:29., –

возвещает Вечный, –

так никто не будет жить и там,

ни один человек не поселится.

41Вот движется войско с севера;

великий народ и множество царей

поднимаются с краёв земли.

42Их оружие – лук и копьё;

они свирепы и не знают пощады.

Шум от них – как рёв моря,

когда они скачут на конях.

В боевом строю идут воины

против тебя, дочь Вавилона50:42 Дочь Вавилона – олицетворение Вавилона. Также в 51:33..

43Царь Вавилона услышал весть о них,

и руки его опустились.

Пронзила его боль,

охватили муки, как женщину в родах.

44– Словно лев, который выходит из иорданской чащи

на роскошные пастбища,

Я во мгновение ока изгоню Вавилон из его земель

и поставлю над ним того, кого изберу.

Кто подобен Мне? Кто спросит с Меня?

Какой правитель может противостоять Мне?

45Выслушайте же замысел Вечного о Вавилоне

и Его намерения о земле вавилонян:

молодняк отар будет угнан прочь,

и пастбища их Он погубит.

46От шума взятия Вавилона вздрогнет земля;

его крик будет слышен среди народов.

New Serbian Translation

Књига пророка Јеремије 50:1-46

Порука Вавилону

1Реч коју је руком пророка Јеремије Господ објавио о Вавилону и о земљи халдејској:

2„Објавите међу народима и прогласите;

подигните заставу,

прогласите и не сакривајте.

Реците: ’Освојен је Вавилон,

осрамоћен је Вил

и Меродах50,2 Или: Мардук, једно од највећих вавилонских божанстава. је скршен.

Осрамоћени су њихови идоли

и сломљени њихови одурни ликови.’

3Јер против њега долази народ са севера

који ће му опустошити земљу.

Тамо неће бити потомака људи, а ни стоке,

јер ће побећи и отићи.

4У тим данима и у то време

– говори Господ –

доћи ће заједно Израиљци и Јудејци.

Ићи ће плачући и Господа, Бога свога тражиће.

5Питаће за пут за Сион, лице своје ће к њему окренути:

Прионимо уз Господа

и вечни савез који се неће заборавити.

6Мој је народ сад постао стадо изгубљено,

на грех су их заводили њихови пастири.

Заводили су га по горама,

ишли од брда до брда.

Заборавили су своје почивалиште.

7Прождире их свако ко их нађе,

а њихови душмани говоре: ’Ми за ово нисмо криви!

Они су згрешили Господу, пребивалишту правде;

Господу, нади њихових отаца.’

8Бежите из Вавилона

и из земље халдејске!

Изађите и будите као јарац предводник.

9Ево, ја подижем и доводим на Вавилон

збор народа великих из северне земље.

Постројиће се према њему

и оданде га заробити.

Стреле су им као у ратника што децу одводи

и који се не враћа без плена.

10Халдеја ће плен постати,

а они што је плене чиниће то колико им је по вољи

– говори Господ.

11Јер ви сте се радовали, ви сте и ликовали

док сте пленили моје наследство.

Ритали сте се ко јуница по пропланку,

њиштали сте ко обесни коњи.

12Ваша је мајка јако посрамљена,

зацрвенела се она што вас роди.

Ево, последња међу народима

је као дивљина, пустош и пустара.

13Због гнева Господњег тамо се не живи,

сва ће бити опустошена.

И свако ко поред Вавилона прође ужаснут ће бити

и звиждаће због свих рана његових.

14Постројте се на Вавилон свуд унаоколо!

Гађајте га, чето с луковима,

не штедите стреле јер је Господу згрешио!

15Покличем сад против њега свуд унаоколо!

Руке диже, куле му падају,

строваљене зидине његове

јер ово је Господња освета.

Осветите се:

као што је он чинио, тако њему учините.

16Истребите сејача из Вавилона

и онога што о жетви замахује српом.

Нека се од мача тлачитељског

свако у свој народ врати,

нека свако својој земљи бежи.

17Израиљ је овца отерана

коју су лавови потерали.

Први лав, цар асирски,

га је прождерао;

а овај задњи, Навуходоносор,

цар Вавилона, му је кости оглодао.“

18Зато овако каже Господ над војскама, Бог Израиља:

„Ево, казнићу цара Вавилона у његовој земљи

као што сам казнио цара Асирије.

19Вратићу Израиљ на његову пашу,

да пасе по Кармилу, по Васану,

по Јефремовом горју и по Галаду

док му се душа не напасе.

20У тим данима и у то време

– говори Господ –

неће бити кривице на Израиљу

која се тражи,

и неће бити греха на Јуди

који се тражи;

јер ја опраштам онима који су остатак.

21На мератајимску земљу50,21 Мератајим значи двострука буна а Фекод казна. изађи

и на становнике Фекода.

Побиј их, изручи за њима све клетом уништењу

– говори Господ –

и учини све како сам ти заповедио.

22Бојни поклич и разарање велико

су по земљи!

23Како је пресечен и сломљен

маљ читаве земље!

Како је Вавилон постао ругло

међу народима!

24Замку сам ти поставио

и ти си се ухватио, Вавилоне.

Ти и не знаш да си разоткривен

и ухваћен јер си против Господа заратио.“

25Господ је отворио своју оружарницу

и изнео оружје своје јарости,

јер то у халдејској земљи

је подухват Господа, Бога над војскама.

26На њу дођите са свих крајева,

отворите њене житнице

и згрните је на гомиле!

Изручите је клетом уништењу

да јој нико не преживи!

27Покољите све њене насилнике као бикове,

на клање их поведите!

Јао њима, јер стиже њихов дан,

време њихове казне!

28Глас бегунаца и избеглих из вавилонске земље

јавља по Сиону

о освети Господа, нашег Бога,

о освети за његов Дом.

29„Окупи стрелце на Вавилон,

утабори чету с луковима

против њих свуда унаоколо.

Нека нико не побегне.

Узврати му по делима његовим,

према свему што је учинио ти му учини,

јер се понео дрско против Господа,

против Свеца Израиљева.

30Зато ће да попадају његови младићи по његовим трговима;

настрадаће тога дана сви људи ратници

– говори Господ.

31Ево, долазим на тебе, о, дрзниче

– говори Господ Бог над војскама –

јер је дошао твој дан

и време да те казним!

32Посрнуће дрзник, пашће,

а нико га подигнути неће.

Запалићу ватру у његовим градовима

да прогута све унаоколо.“

33Овако каже Господ над војскама:

„Потлачени су заједно народ Израиља

и народ Јуде.

Сви њихови тлачитељи су их зграбили,

одбијају да их ослободе.

34Али је јак њихов Откупитељ!

’Господ над војскама’ му је име.

Он ће их бранити у њиховој парници

да земљи да спокој,

а неспокој свим становницима Вавилона.

35Мач на Халдејце

– говори Господ –

и на све становнике Вавилона,

на његове главаре и мудраце његове!

36Мач на лажне пророке –

нека буду будале.

Мачем на њихове ратнике –

нека се ужасну.

37Мач на њихове коње, на њихова кола

и на све који су међу њима, а мешаног су порекла.

Постаће као жене!

Мач на њихове ризнице –

нека буду оплењене.

38Суша водама његовим!

Нека пресуше,

јер је то земља идола

од чијег ужаса лудо раде.

39Зато ће у њему боравити звери пустињске са хијенама,

и нојеви ће се настанити.

Он довека неће бити насељен,

од колена до колена биће ненастањен.

40Као кад је Бог опустошио Содому и Гомору

и околне градове

– говори Господ –

тамо нико пребивати неће,

неће бити потомака људи.

41Гле, народ долази са севера!

Велики народ и цареви многи

биће подигнути из најдаљих земљиних крајева.

42Они држе лук и копље.

Окрутни су и немилосрдни,

а глас им хучи као море.

Јашу коње спремни као ратник

против тебе, ћерко вавилонска.

43Чуо је о њима глас цар Вавилона

и руке су му клонуле,

обузели су га зебња

и бол као породиљу.

44Гле, као лав што скаче из јорданског честара

на пашњак плодан,

ја ћу их потерати одатле у трену.

И ко год да је изабрани, ту ћу га ставити.

Јер, ко је као ја и ко ће против мене?

Ко је тај пастир који ће изаћи пред мене?“

45Зато чујте намере Господње што их је за Вавилон намерио,

и његове науме што је за земљу халдејску наумио:

стварно ће одвући најмлађе из стада,

опустошиће стварно због њих пашњак њихов.

46Од повика „Освојен је Вавилон“ потрешће се земља

и вапај ће се чути међу народима.