Священное Писание (Восточный перевод), версия с «Аллахом»

Суд 1

Исраил ведёт войну с оставшимися хананеями

1После смерти Иешуа исраильтяне спросили Вечного[a]:

– Кому из нас первым идти воевать с хананеями?

Вечный ответил:

– Первым пусть идёт Иуда. Я отдаю землю в его руки.

Тогда воины Иуды сказали своим братьям шимонитам:

– Идите с нами в землю, которая нам досталась, воевать с хананеями. А потом мы, в свой черёд, пойдём с вами в вашу землю.

И шимониты пошли с ними. Когда Иуда со своими людьми вышел на бой, Вечный отдал хананеев и перизеев в их руки, и они сразили в Везеке десять тысяч человек. Там они и нашли царя Адони-Везека, сразились с ним и разбили хананеев и перизеев. Адони-Везек бежал, но они погнались за ним, схватили его и отрубили ему большие пальцы на руках и на ногах.

Адони-Везек сказал:

– Семьдесят царей с отрубленными большими пальцами на руках и на ногах собирали крохи под моим столом. Теперь Аллах воздал мне за то, что я сделал.

Его отвели в Иерусалим, где он и умер.

Воины Иуды напали на Иерусалим и взяли город. Они предали город мечу и огню. После этого воины Иуды отправились на битву с хананеями, которые жили в нагорьях, в Негеве и в западных предгорьях. 10 Они выступили против хананеев Хеврона (прежде он назывался Кириат-Арба) и разбили Шешая, Ахимана и Талмая[b]. 11 Оттуда они пошли на жителей Девира (который прежде назывался Кириат-Сефер).

12 Халев сказал:

– Я отдам свою дочь Ахсу в жёны тому, кто нападёт на Кириат-Сефер и возьмёт его.

13 Отниил, сын Кеназа, младшего брата Халева, взял город, и Халев отдал ему в жёны свою дочь Ахсу.

14 Однажды, по дороге к отцу, она получила разрешение Отниила попросить у её отца поле. Когда она слезла со своего осла, Халев спросил её:

– Чего ты хочешь?

15 Она ответила:

– Окажи мне особую милость. Ты дал мне землю в Негеве – так дай мне и источники воды.

И Халев дал ей верхние и нижние источники.

16 Потомки тестя Мусы, кенея, пошли с народом Иуды из города Иерихона[c] в Иудейскую пустыню, что в Негеве, рядом с городом Арадом, и поселились среди народа.

17 Воины Иуды пошли со своими братьями шимонитами, напали на хананеев, которые жили в Цефате, и полностью уничтожили город. Поэтому он получил название Хорма («уничтожение»). 18 Ещё воины Иуды взяли города Газу, Ашкелон и Экрон с их окрестностями. 19 Вечный был с воинами Иуды. Они овладели нагорьями, но не смогли прогнать жителей равнин, потому что у тех были железные колесницы. 20 Как и обещал Муса, Хеврон был отдан Халеву, который прогнал оттуда троих анакитов.

21 Вениамитяне не смогли выселить иевусеев, которые жили в Иерусалиме. Иевусеи живут там с вениамитянами до сегодняшнего дня.

22 Потомки Юсуфа напали на Вефиль, и Вечный был с ними. 23 Когда они послали лазутчиков разведать Вефиль (прежде он назывался Луз), 24 лазутчики увидели мужчину, выходящего из города, и сказали ему:

– Покажи нам, как попасть в город, и мы не причиним тебе вреда.

25 Он показал им, и они предали город мечу, но пощадили того человека и всю его семью. 26 Этот человек пошёл в землю хеттов, где построил город, который назвал Луз. Так он называется и до сегодняшнего дня.

27 Но Манасса не прогнал жителей Бет-Шеана, Таанаха, Дора, Ивлеама и Мегиддо, а также их окрестных поселений; и хананеи продолжали жить на этой земле. 28 Когда Исраил окреп, они сделали хананеев подневольными, но не изгнали их полностью. 29 И Ефраим не прогнал хананеев, которые жили в Гезере, и хананеи продолжали жить там среди них. 30 И Завулон не прогнал хананеев, живших в Китроне и в Нахалоле, которые остались среди них, но сделались подневольными. 31 И Ашир не изгнал жителей Акко, Сидона, Ахлава, Ахзива, Хелбы, Афека и Рехова, 32 и поэтому народ Ашира жил среди хананеев, обитателей той земли. 33 И Неффалим не прогнал жителей Бет-Шемеша и Бет-Аната: неффалимиты жили среди хананеев, обитателей той земли, а жителей Бет-Шемеша и Бет-Аната сделали подневольными. 34 Данитянам аморреи отрезали путь с нагорий на равнину. 35 Аморреи продолжали жить на горе Херес, в Аялоне и в Шаалбиме, но когда сила потомков Юсуфа возросла, они тоже стали подневольными. 36 Граница аморреев шла от Скорпионовой возвышенности[d], от Селы и далее.

Footnotes

  1. 1:1 Вечный   – на языке оригинала: «Яхве». Под этим именем Всевышний открылся Мусе и народу Исраила (см. Исх. 3:13-15). См. пояснительный словарь.
  2. 1:10 Это были потомки Анака (см. ст. 20), род которого был известен своим высоким ростом и наводил страх на исраильтян (см. Чис. 13:22; Иеш. 15:14).
  3. 1:16 Букв.: «из города Пальм», также в 3:13.
  4. 1:36 Или: «возвышенности Акраббим».

New Serbian Translation

Књига о судијама 1

Освајање остатка земље

1Након Исусове смрти, Израиљци упиташе Господа: „Ко ће од нас први поћи горе на Хананце да се бори против њих?“

Господ одговори: „Нека горе пође Јуда. Ево, ја ћу предати земљу у његове руке.“

Јуда рече своме брату Симеуну: „Пођи горе са мном у земљу која ми је додељена да се боримо против Хананаца, а онда ћу ја поћи с тобом у земљу која је теби додељена.“ И Симеун оде с њим.

Јуда оде горе и Господ му предаде у руке Хананце и Фережане. Побили су у Везеку десет хиљада људи. У Везеку су наишли на Адони-Везека, ступили у бој против њега, и поразили Хананце и Фережане. Адони-Везек се дао у бег, али су га гонили и ухватили, па су му одсекли палце на рукама и на ногама.

Тада рече Адони-Везек: „Седамдесет царева одсечених палчева на рукама и на ногама купило је мрвице под мојим столом. Како сам чинио, тако ми је Бог вратио.“ Одвели су га у Јерусалим и тамо је умро.

Јудејци нападну Јерусалим и освоје га. Град су ударили оштрицом мача и запалили га.

После тога су сишли Јудејци да се боре против Хананаца који су живели у горју, Негеву и равници. 10 Јудејци оду на Хананце коју су живели у Хеврону (Хеврон се некада звао „Киријат-Арва“) и поразе Сесаја, Ахимана и Талмаја. 11 Оданде су отишли на становнике Давира, који се некада звао „Киријат-Сефер“.

12 Халев рече: „Ономе ко нападне и освоји Киријат-Сефер, даћу своју ћерку Ахсу за жену.“ 13 Освојио га је Готонило, син Кенеза, млађег брата Халевова. Зато му је Халев дао своју ћерку Ахсу за жену.

14 Кад је дошла к њему, Готонило је наговори да тражи поље од њеног оца. Кад је сишла с магарца, Халев је упита: „Шта желиш?“

15 Она му одговори: „Дај ми благослов! Кад си ми већ дао земљу у Негеву, дај ми и који извор воде.“ Халев јој је дао Горње и Доње изворе.

16 А потомци Кенеја, таста Мојсијевог, оду горе с Јудејцима из Палмовог града у Јудејску пустињу која лежи у Негеву код Арада. Отишли су и населили се међу тамошњим народом.

17 Јуда оде са својим братом Симеуном и поби Хананце који су живели у Сефату. Град су изручили клетом уништењу. Зато се град прозвао Орма[a]. 18 Јуда је, такође, освојио Газу са њеним подручјем, Аскалон са његовим подручјем и Акарон са његовим подручјем.

19 Господ је био с Јудом, те је овај освојио горје. Житеље долине није могао да протера, јер су имали гвоздена бојна кола. 20 Халеву су, по Мојсијевој наредби, дали Хеврон, одакле је протерао три Енаковца. 21 Синови Венијаминови нису протерали Јевусејце који живе у Јерусалиму. Зато Јевусејци све до данас живе у Јерусалиму са синовима Венијаминовим.

22 Тако су и синови Јосифови отишли горе у Ветиљ, и Господ је био с њима. 23 Синови Јосифови извиде Ветиљ, који се некада звао „Луз“. 24 Тамо су уходе виделе једног човека како излази из града. Они му рекоше: „Покажи нам улаз у град, па ћемо ти се смиловати.“ 25 Он им покаже улаз у град. Онда ударе град оштрицом мача, а оног човека са његовом породицом пусте. 26 Човек оде у земљу Хетита и тамо подигне град. Назвао га је Луз, а тако се зове и данас.

27 Синови Манасијини нису освојили Вет-Сан и његова насеља, ни Танах и његова насеља, ни житеље Дора са његовим насељима, ни житеље Јивлеама са његовим насељима, ни житеље Мегида са његовим насељима, јер су Хананци били решени да живе у земљи. 28 Али кад је Израиљ ојачао, наметнуо је Хананцима принудни рад. Ипак, нису их сасвим протерали. 29 Ни Јефрем није протерао Хананце, становнике Гезера; Хананци су наставили да живе међу њима у Гезеру. 30 Завулон није протерао ни становнике Китрона ни становнике Налола. Тако су Хананци остали међу њима, али им је био наметнут принудни рад. 31 Асир није протерао становнике Акоа, Сидона, Ахлава, Ахзива, Хелбе, Афека и Реова. 32 Пошто их нису протерали, Асировци су остали међу Хананцима, житељима земље. 33 Ни Нефталим није протерао становнике Вет-Семеса и Вет-Аната, те је живео усред Хананаца, становника земље. Становницима Вет-Семеса и Вет-Аната био је наметнут принудни рад. 34 Аморејци су потиснули Дановце у горски крај; нису им давали да силазе у долину. 35 Аморејци су били решени да остану да живе на гори Херес, у Ајалону и у Са̂лвиму. Али притисла их је рука дома Јосифовог, па им је био наметнут принудни рад. 36 Аморејска граница се пружала од узвишице Акравим, од Селе, па навише.

Footnotes

  1. 1,17 Орма, односно уништење.